СЛОБОДА ГОВОРА ИЛИ КОНТРОЛА СЛОБОДЕ

ЕЛОН МАСК И ТВИТЕР

Зашто је најбогатији човек све  та од најбогатијих ивестиционих фондова купио најутицај  нију платформу на свету

У понедељак, 25. априла, главна вест у Америци и широм стварног и виртуелног света гласила је да је најбогатији човек на свету, Елон Маск, купио друштвену мрежу Твитер за „ситних“ 44 милијарде долара.

„Слобода говора је камен темељац функционалне демократије, а Твитер је дигитални центар где се дискутује о појавама виталним за будућност човечанства“, рекао је Маск у изјави за медије након завршене купопродаје. Ово представља један од највећих трансфера у историји технологије и засигурно ће имати глобалне последице у наредном периоду и обликовати начин на који људи користе друштвене мреже.

[restrict]

Суоснивач Твитера Џек Дорси је тим поводом твитовао песму групе „Рејдиохед“ под називом „Све је на правом месту“ и рекао да је Маск „једино решење у које верује“ да води компанију у чијем стварању је учествовао 2006. године.  „Верујем у његову мислију да прошири светло свесности“, додао је Дорси. И док Маск и његови фанови верују да је ово повратак слободе говора на Твитер, њихови противници и критичари сматрају да ће ово дати превише слободе и моћи најбогатијем човеку на свету и створити амбијент за повратак „говора мржње“ на ову платформу за размену идеја и информација.

ВОЈНО-ИНДУСТРИЈСКИ КОМПЛЕКС У последње време, макар од како је почео рат Русије и Украјине 24. фебруара, Маск се највише помињао у контексту његових веза са војно-индустријским комплексом (у наставку ВИК, на енглеском MIC – Military-industrial complex) и помагања украјинској војсци.

Наиме, „мастермајнд“ попут Маска има многе револуционарне проналаске на пољу технологије, космонаутике, сателита, интернета и свега сличног и наравно та његова открића имају и војну примењивост (малициозни би рекли да су првенствено за то и прављена).

Тако је нпр. украјинска војска користила дронове наоружане антитенковским оружјем да би уништавала руске тенкове, а све то преко повезаности на Старлинк интернет, чедо Елона Маска. Старлинк је сателитска констелација компаније „Спејс екс“ која служи за пружање услуга сателитског приступа интернету. Састоји се од преко 12 хиљада масовно произведених малих сателита у ниској Земљиној орбити, који раде у комбинацији са примопредајницима сигнала на земљи. Уз то, према тврдњама Пентагона, „Спејс екс“ је спречио електромагнетски напад Руса на Украјину, на следећи начин; како сведочи Дејв Тремер, директор одељења за електронско ратовање при америчком министарству одбране, „Спејс екс“ је уочи почетка руског напада послао Украјини хиљаде интернет терминала величине антене преко којих је земља остала повезана на интернет преко сателита у свемиру, превазилажећи ограничења уништене инфраструктуре на земљи.

ПИТАЊЕ АКЦИОНАРА Шта ће дакле за слободу говора у Америци (и шире), а уопштено и за будућност светског информисања, значити ова промена власничке структуре једне од најважнијих информационих платформи на свету?

 „Ако Елон Маск купи Твитер, он ће моћи да контролише шта људи мисле, а то је наш посао“, излетело је једном новинару на америчкој ТВ станици MSNBC.

„Вашингтон пост“, лист који је у власништву Џефа Безоса, другог најбогатијег човека на свету и Масковог ривала, написао је, очекујући куповину Твитера, како тај случај показује да „мора постојати регулација друштвених мрежа која би спречила да богаташи контролишу наше канале комуникације“.

Многи који су протерани са Твитера у претходних неколико година, од како је „политичка коректност“ у свим својим појавним облицима и тамо завладала, искрено су се обрадовали овој промени власничке структуре јер је Маск од раније познат као (макар декларативни) апологета слободе говора, мисли и изражавања. Међутим, индикативна је промена у акционарској структури Твитера која је дошла са Масковом променом.

Наиме, до Масковог „преотимања“ Твитера, главни акционари са највећим уделом у његовом власништву били су инвестициони фондови „Група Венгард“ , „Блекрок“ и „Стејт Стрит“ , које можемо овом приликом ословити као „Давос тројку“ где је окупљен најкрупнији (и најбезочнији) светски капитал. Сада је фактички Твитер постао приватна компанија Елона Маска, али ни Маск није, како смо већ нагласили, „сам за себе“ већ експонент неких других интереса који нису нужно (ако су уопште) у спрези са жељама „обичног човека“ или просечног корисника Твитера.

Дакле, ако је у складу са интересима ових водећих светских инвестиционих фондова владала једна политика на Твитеру, каква може владати сада?

Јер ако је ово до сада била дикретна, пропагандна употреба Твитера у смислу „испирања мозгова“, шта је за очекивати сада, кад је компанију преузео Маск који се залаже, између осталог, за уграђивање чипова људима у мозак? Маск је власник и компаније „Неуралинк“, реч је о „неуротехнолошкој компанији која развија имплантабилне интерфејсе на релацији мозак-машина“. Хоће ли то бити његова верзија Фејсбуковог пројекта „МЕТА“ , где корисници могу да буквално живе у паралелној тј. виртуелној стварности, а овде би хипотетички могли помоћу уграђених чипова у мозгове лако да твитују и раде још много тога?

И у крајњој мери, може ли све то имати импликације и примењивост и у војне сврхе?

На који начин се, по сличном принципу, Зукербергов Фејсбук одавно користи у војно-политичке сврхе, не треба посебно наглашавати, али ваља подсетити.

ИЛУЗИЈА СЛОБОДЕ? Одговарајући на постављено питање у наслову овог текста, може се очекивати да ће нова управа Твитера да буде „ретроградна“ у вези са питањем одбацивања „прогресивних“ политика коришћења Твитера (у контексту диктатуре политичке коректности, ЛГБТ идеологије и свега другог), али то не значи нужно да ће постати оаза слободе и слободне речи. Пре би се могло очекивати да кроз постојање формалног привида слободе корисници буду непрестано подстицани на размену информација и комуникацију преко Твитера, уместо „бежања“ на алтернативне платформе као до сада, где би се у одређеном тренутку та нова-стара монополизација масовне комуникације „капитализовала“ кроз одређене аранжмане Маска и америчке (дубоке) државе, на начин како је то са Фејсбуком већ одавно урађено. То не значи, наравно, да претходна власничка структура Твитера није била кооперативна, већ да једноставно нова војно-технократска структура коју Маск (хтео-не хтео) оличава, преузима главну реч у складу са захуктавањем рата у Украјини и потенцијалним ексалацијама других сукоба широм света.

У сваком случају, макар и као такав, тај привремени „интеррегнум“ треба искористити али пажљиво, јер мало је вероватно да најбогатији човек на свету има искључиво филантропске циљеве. На жалост, свакодневна пракса и искуство демантују утопије тог типа.

[/restrict]