U ZAMKAMA POLITIKE

U PERO U VETAR

Uzalud se krijem, žmurim: izveštaji sa bojnih polja, planetarnih i opštinskih, zasipaju me kao odronjena zemlja. Slaba vajda što se ne bavim politikom, kad se ona bavi mnome. Prinudna upućenost brzo prelazi u gadljivost, ali i gađenje gradi nekakav odnos. Do ravnodušnosti nikako da se uzvinem

Aako se probudim, jad i nesreća politike. Šta je uradio ovaj, šta je rekao onaj, dokle su stigli oni, kakvu su novu gadost smislili ovi. Na raspolaganju su mi dve predizborne kampanje, na Balkanu i u zapadnoj Evropi. Bezvoljno, a ipak, iz daljine, umešan: dočujem ponešto i na jedno uvo, koliko da mi se pokvari dan. Naoštreni i besni, na sve strane, reže. Ko će koga, ne misleći na ono što dolazi posle. Uzalud se krijem, žmurim: izveštaji sa bojnih polja, planetarnih i opštinskih, zasipaju me kao odronjena zemlja. Slaba vajda što se ne bavim politikom, kad se ona bavi mnome.

Prinudna upućenost brzo prelazi u gadljivost, ali i gađenje gradi nekakav odnos. Do ravnodušnosti nikako da se uzvinem. Iz Beograda sam pobegao za vreme suđenja Šestorici. Ko ih se danas seća? Učestvovao sam, pun ponosa, u obnovi Demokratske stranke, imajući na umu vidovitu duševnost Ljube Davidovića i Milana Grola. Šta je ostalo od njihovog zaveštanja, i od same stranke? Greška, utoliko besmislenija što me sama vlast nikada nije zanimala. Valjda je i sama politika jedna velika pogreška, čiju cenu plaćaju mali, nedužni ljudi.

[restrict]

U Ukrajini je to do bola vidljivo. Izazivači sukoba stoje po strani, puni sažaljivosti prema izbeglicama, prema majkama sa decom u naručju. Ni luk jeli, ni luk mirisali. Godinama su gomilali potpalu, a kad je vatra buknula, stoje kao potreseni čovekoljupci. Oni su, zaboga, samo ukazivali na mogućeg podmetača požara, omraženog Vladimira Putina, kao što su, pre toga, upirali prst na Aljendea, Sadama Huseina, Gadafija, Čaveza, Moralesa, Asada i Miloševića, tvrdoglave čudake nepoverljive prema blagodatima evroatlantske demokratije. Njih da smaknu, pa će narodima granuti sunce slobode. A i ti narodi, kad se pravo uzme, ponekad ne znaju šta rade. Bili misliti za koga glasaju! Ključevi mudro organizovanog društva su u rukama zapadnih dostojanstvenika, treba samo preslikati model. Noam Čomski tvrdi da 90% Amerikanaca ne učestvuje u demokratskom odlučivanju, ali to je usamljeno privatno mišljenje. Čomski je uvek bio na svoju ruku. Gospodari planete velikodušno nude svoj univerzalni pronalazak, silom ako ne ide milom. Ko će im stati na put? Ko će ih privesti k poznaniju prava? Pola miliona dece u Iraku životom je platilo njihovu akciju uvođenja Mesopotamije u moderno doba. I još tvrde da se to isplatilo. Kadija, kao tužilac i sudija, preplivao je okean i nastanio se u Severnoj Americi. U Slobodnom svetu njegova slatkorečiva retorika je, preko poslušnih medija, ubedila male ljude da žive u najboljem od svih svetova, i jedino ih poskupljenje benzina može navesti da u to posumnjaju.

I sada bih, kao potencijalni glasač, trebalo da nekoga od njih uzmem ozbiljno. U samoj stvari, više ih gledam nego što ih slušam. Sudim prema spoljašnjem izgledu. Programi su im razmenljivi. Niko ne obećava „krv, znoj i suze“ britanskog premijera na početku Drugog svetskog rata. Ko će jednom, bilo kojem narodu, izmeniti istorijski usud? Neka se zagleda u prošlost, naslutiće budućnost, i razumeti sadašnjost. Niko nas u trpljenju ne može odmeniti.

Obmanjujući nas izbornim obećanjima, kandidati i sebe lažu. Dograbiti se vlasti, pa posle će videti. Biće kako može i mora. Samo da zasednu, da odahnu. Stalo im je, naročito ako su nekad okusili slađani kolač, pa im se, o surova sudbino, uživanje izmaklo. Nisu ni za šta drugo, zapustili su profesiju, ako su je i imali. Neki ni studije nisu završili, napustili posle drugog semestra, a onda se dokopali sumnjivih diploma, titula i doktorata. Javno dobro? Što da ne, ako ide samo od sebe. Davaće blagoslov, otvaraće proizvodne pogone, pa će, sa malo sreće, i sami videti neku vajdu.

U mitingaškoj razjarenosti rodoljublje lepo zvuči a ništa ne košta. Pomaže osvajanju priželjkivanog mesta pod suncem. Pored tolikih konkurenata, i to ne samo iz suprotnog tabora, lako se pada u očajanje. Gledate ih, pa vas uhvati sažaljenje. I oni su ljudi. Ima ih i simpatičnih, a još više lukavih, zataškavaju gramzivo vlastoljublje, a samoživost proturaju pod velom altruističkog idealizma. Najglasniji su mrzovoljni nasrtljivci, brži u govoru nego u mišljenju. Kad zapnu, ponavljaju poslednju reč, ili rečenicu, dok ne smisle šta će dalje. Nadvikuju se, kao u holu Berze. Kurs se menja iz minuta u minut, trče sa mobilnim telefonima kao sa ručnim bombama. Utvrđuju cenu kakaoa, a plantažu biljaka iz čijeg se zrna dobija mirisni prah nikad nisu videli.

Rugobna rabota, i ružni rabotnici. Brajan Klaas, u nedavno objavljenoj knjizi Corruptible (Pokvarenjaci, Kvarljivi) izokreće krilaticu o lošem uticaju vlasti na njene nosioce. Ne kvari vlast čoveka nego pokvarenjak zagađuje nju. S obzirom na nečasna sredstva primenjivana u borbi za osvajanje položaja, to se i moglo očekivati: korupcija je dobila širok prostor za delovanje. Vlast muti pamet, velika moć umanjuje sposobnost pravilnog sagledavanja stvarnosti.

Hijerarhijsko ustrojstvo upravljanja ljudskim zajednicama je relativno nova pojava; poglavice, despoti i predsednici su zaokret u društvenom razvoju. Za borbu su kvalifikovani pojedinci opsednuti voljom za osvajanje moći, narcisoidni i iskompleksirani usamljenici, a izgleda da ulogu igra i jedan hromozom, žedan sile i gospodarenja još u majčinoj utrobi.

U svetu, pa i kod nas, pada u oči nizak intelektualni i duhovni nivo vršilaca visokih funkcija. Mnogo neznalica, mediokriteta, naduh praznoglavaca. Pustoš i praznina, čak i u jednoj Francuskoj, nekadašnjem zlatnom etalonu intelektualne živorodnosti. Sredinom prošlog veka, kad sam prvi put dolazio u dodir sa kulturnim svetionikom Evrope, Francuska je imala desetak odličnih pesnika, od Klodela, Sen-Džona Persa, Elijara, Aragona, Kenoa, Gijvika, Sipervjela, do Renea Šara, Ponža i Prevera. Danas nema nijednog. Kao da se, nakratko, ostvaruje Fukujamino predskazanje kraja istorije. A šta je kraj ako ne odustajanje od onoga što nas prevazilazi? Vreme je ćudljiva sila, nošena uzletima i padovima, a mi, njegove igračke, čas povlašćeni korisnici, čas kolateralne žrtve. Šekspir je, i o tome, rekao sve što se ima reći:

Vreme je roditelj i grobar svih ljudi,

Daje nam ono što hoće a ne ono za čim srce žudi.

(Tako u mom prepevu; u izvorniku rima je ubojitija: grave – crave.)

Da, vreme je jadno. Slušam, ovo što govore o Rusiji, i ne mogu ušima da verujem. Pitam se da li uopšte znaju kako se šta zove. Ukrajina im je Ikren; Britanci znaju da zemlja sa Kijevom kao prestonicom nosi naziv borderland, ali se uzdržavaju da kažu uz čiju granicu se krajina proteže.

Tako je, kad glavnu reč vode najgori. Oni bolji, i najbolji, ovom vremenu nisu potrebni. Kako ih otrgnuti od redovnih poslova? Ravnodušni prema osvajanju ispraznih karijera, ne daju se upregnuti u kola. Šta vredi što su pametni, obrazovani i čestiti, kad odbijaju da služe? Demokratija, na sreću ili nažalost, daje pravo svakome da iziđe na pozorišne daske, da ponudi ono što ima. Možda bi trebalo sastaviti neku ispitnu komisiju, sačinjenu od psihijatara, sociologa, policijskih eksperata, mudrih seljaka i radnika, sa zadatkom da procenjuje pobude pretendenata na upravljačka mesta. Time bi se, valjda, odstranili bolesni i ambiciozni megalomani. Ili bi i takvu komisiju neko uspeo da korumpira?

Svet uglavnom zna s kim ima posla. Sve je više apstinenata. Pre nekoliko godina, jedne nedelje, ovde, u Francuskoj, zamolih starijeg sina da me odveze do glasačkog mesta. Pred školskom zgradom rekoh mu: „Hajdemo zajedno, i ti si na biračkom spisku.“ „Neka, nemoj, čekaću te u autu.“ Izgleda da se mladi, danas, rađaju sa završenim Fakultetom političkih nauka.

Aristotel, u Etici, politiku vidi kao plemenitu veštinu razvijanja prijateljskih veza između žitelja polisa. Deo naše opozicije razvija sve osim prijateljstva. Aristotel je, inače, predstavio ljudsko biće kao zoon politikon. Mnogi današnji aktivisti su iz ove sintagme prisvojili jedino prvi deo – netrpeljivu i zloćudnu životinju.   

[/restrict]