KAKO JE ŠMIT UPOZNAO DODIKA

Prvi, neformalni kratki susret Dodika s „nemačkim građaninom“ Kristijanom Šmitom u Antaliji predložila je i organizovala Ana Trišić Babić, savetnica srpskog člana Predsedništva BiH

Da će Bošnjaci u dogovoru sa svojim zapadnim pokroviteljima koristiti antirusku histeriju za nove udare na Republiku Srpsku, ali i na sve srpske patriote iz njene matice, pokazao je „slučaj“ profesora Miloša Kovića.

 

OPASNOST PO BiH Uglednom profesoru na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu je u subotu, 13. marta, na graničnom prelazu Vardište onemogućen ulazak u dejtonsku tvorevinu, uz obrazloženje – koje su mu saopštili pripadnici Granične policije BiH – da „predstavlja opasnost po Bosnu i Hercegovinu“.

Ković je obavešten da je odluka o zabrani doneta 28. februara, a nadležni na graničnom prelazu tom prilikom nisu želeli da mu odgovore na pitanje koji organ je doneo rešenje o njegovom stavljanju na „crnu listu“.

Uskoro je obelodanjeno da je naređenje o sprečavanju ulaska profesora Kovića u nekadašnju centralnu jugoslovensku republiku donela OBA (Obaveštajno-bezbednosna agencija) BiH, tačnije njen prvi čovek (direktor) Osman Mehmedagić Osmica.

[restrict]

Ovaj bezbednosni „stručnjak“ bez fakultetske diplome, ali zato čovek od poverenja Bakira Izetbegovića, s dobrim (poslušničkim) vezama sa američkim službama, objasnio je kako je zabrana ulaska Koviću u BiH „donesena u skladu sa zakonom“, kao i da je „ovaj slučaj samo jedan od hiljadu“.

„To što se na listi našao Ković, nismo krivi ni ja, ni moj zamenik Trifko Buha“, cinično je poručio Mehmedagić.

Logično se nameće pitanje da li su već spomenuti Buha i ostali kadrovi iz RS u OBA znali da je profesor iz Beograda stavljen na listu „persona non grata“ u BiH, i ako jesu, da li su se tome suprotstavili? A ako već nisu mogli sprečiti realizaciju planova šefa Osmice, zašto o onome što se sprema nisu obavestili javnost i državno rukovodstvo manjeg entiteta? Odgovore na ova pitanja javnost bez sumnje zaslužuje, pa bi čelnici Republike Srpske, bez obzira na činjenicu da se suočavaju s mnogim izazovima i ograničenjima, čitavu stvar trebalo da raščiste do kraja i istinu obelodane građanima RS i Srbije.

Bojimo se da slučaj profesora Kovića neće biti epizoda, već samo početak procesa onemogućavanja nepodobnih srpskih patriota iz matice da stupe na teritoriju BiH. Bošnjačko Sarajevo, na sugestiju moćnih prijatelja, želi ovim zabranama da pokaže da isključivo ono kontroliše bezbednost Bosne i Hercegovine i njene granice, odnosno da Banjaluka, bez obzira na dejtonsku ustavnu ravnopravnost entiteta, ne može da ga spreči da primenjuje ono što je već radio režim Mila Đukanovića s nepoželjnim gostima iz Srbije.

Uz to, scenaristi računaju da će ovim merama isprovocirati oštru negativnu reakciju Srba sa obe strane Drine, što bi trebalo da posluži kao još jedan dokaz da „mali Rusi“, sprovodeći „maligni uticaj“ Moskve, žele da „destabilizuju Bosnu i ceo region“.

 

PREUZIMANJE KONTROLE Iako iz Republike Srpske (kao i Srbije) stižu osude zabrane ulaska Miloša Kovića u BiH, njima, plašimo se, neće biti sprečen nastavak primene ovakvih rešenja. Ona će se, verujemo, sprovoditi sve dok Banjaluka usvajanjem zakonskih rešenja u Narodnoj skupštini RS ne razvlasti na svojoj teritoriji sarajevsku Obaveštajno-bezbednosnu agenciju i preuzme kontrolu nad Graničnom policijom na međudržavnim graničnim prelazima manjeg entiteta.

Stručnjaci su, prema našim saznanjima, već pripremili nacrt zakona o Obaveštajno-bezbednosnoj agenciji Srpske (dok bi zakon o Graničnoj policiji trebalo da se nađe u drugom setu zakona čije je usvajanje planirano za narednu godinu), ali je veliko pitanje da li će u sadašnjoj nepovoljnoj međunarodnoj situaciji – izloženi pritiscima Zapada, kao i „sugestijama“ Beograda da proces vraćanja nadležnosti treba „zalediti“ – Dodik i njegovi saradnici istrajati na njegovom planiranom usvajanju u Narodnoj skupštini RS.

 Čini se da su bliži odluci da, u cilju smanjivanja pritiska na Banjaluku, ovaj zakon, kao i neki drugi predviđeni zakoni (o Visokom sudsko-tužilačkom savetu RS, odbrani, vojsci) sačekaju u fiokama neka bolja vremena.

Da bi stvari mogle da se kreću u tom pravcu može se naslutiti i na osnovu Dodikove reakcije na zahtev Žozepa Borelja, iznet prilikom nedavnog razgovora u Sarajevu, da se „osnivanje Visokog sudskog i tužilačkog saveta Republike Srpske prolongira do juna ili jula“. Mada je srpski član Predsedništva BiH saopštio kako će konačnu odluku o tom zahtevu visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku „doneti Narodna skupština RS“, uopšte neće biti iznenađenje ukoliko parlament u Banjaluci još jednom ispolji „konstruktivnost“ i odgodi osnivanje VSTS manjeg entiteta. Što bi u Sarajevu i na kolektivnom Zapadu bilo shvaćeno kao znak slabosti Srba, odnosno dokaz kako se pritiscima od njih (gotovo) uvek mogu iznuditi popuštanja.

 

AKTIVNOSTI EUFOR-a A da se ti pritisci na „remetilački faktor“ – koji ne želi da se uklopi u zadatu obavezu kolektivnog sankcionisanja Rusa – vrše i drugim metodama, pokazuju i pojačane aktivnosti snaga EUFOR-a u BiH. Evropske mirovne snage su početkom marta povećale svoj kontingent (za 500 vojnika) u nekadašnjem Bosanskom pašaluku sa obrazloženjem da bi „pogoršana bezbednosna situacija na međunarodnom nivou mogla potencijalno uzrokovati nestabilnost u BiH“.

Šta je zapravo cilj podizanja borbene gotovosti evropskih mirovnih soldata pokazalo je provokativno nadletanje italijanskog vojnog aviona nad Banjalukom i Krajinom, koje je izazvalo nezadovoljstvo stanovnika ovog dela RS.

Pripadnici EUFOR-a zaustavljaju vozila i vrše kontrolu saobraćaja i u drugim delovima Srpske, te patroliraju ispred škola i vrtića, što podseća na ponašanje okupacionih trupa, koje su izašle iz svog mirovnog mandata.

Mada ove „mirovne snage“ nisu stigle u BiH na osnovu ovlašćenja Evropske unije ili NATO-a, već im je 3. novembra 2021. jednogodišnji mandat produžen odlukom Saveta bezbednosti UN (za šta je glasala i Rusija), Žozep Borelj je prilikom boravka u Sarajevu ne samo izvršio smotru snaga EUFOR-a već i uputio otrovne strele prema Moskvi. Koja bi, kako objašnjava, „mogla pokrenuti aktivnosti destabilizacije u BiH“, zbog čega, eto – kako smatraju brižni čuvari Bosne – pooštrenim vojnim merama valja obeshrabriti potencijalnu rusku „petu kolonu“ iz Republike Srpske.

 

SUSRETI U ANTALIJI Milorad Dodik je s drugom dvojicom članova Predsedništva BiH boravio na Forumu diplomatije u Antaliji, gde je razgovarao s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, ali i s Miroslavom Lajčakom, Oliverom Varheljijem, Žozepom Boreljom…

Ipak, najviše pažnje su privukli njegov prvi, kratki susret s Kristijanom Šmitom, i razmena mišljenja koju je u ovom turskom gradu imao s generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom.

Neočekivani sastanak srpskog člana Predsedništva BiH s bavarskim političarem koga državnik iz Laktaša tretira kao „nemačkog građanina“, a ne visokog predstavnika, prema informacijama dobijenim od naših izvora, predložila je i organizovala Dodikova savetnica Ana Trišić Babić. Ova gospođa je inače poznata po prozapadnoj orijentaciji, o čemu govori i njena izjava – data 2014. godine tokom prvih dramatičnih dešavanja u Ukrajini, kada je obavljala funkciju zamenika ministra spoljnih poslova BiH – da se „zalaže za ulazak Bosne i Hercegovine u NATO“. Ne verujemo da je u međuvremenu korigovala stavove o ovom važnom pitanju, što, međutim, ne sprečava prvog političara Srpske da pragmatično koristi njene savetničke usluge za obavljanje određenih spoljnopolitičkih poslova.

Nije, naravno, ovo kratko ćaskanje značilo da Milorad Dodik radikalno menja odnos prema Šmitu i priznaje ga za visokog predstavnika. Ipak, treba postaviti pitanje zašto je, nakon upornog izbegavanja bilo kakvog kontakta s Bavarcem baš sada pristao da s njim u neformalnom razgovoru razmeni nekoliko rečenica. Što je za neke bio, ako već ne dokaz, onda bar nagoveštaj spremnosti lidera Republike Srpske da, u izmenjenim međunarodnim okolnostima nastalim nakon izbijanja rata u Ukrajini, „omekša“ dosadašnje tvrde stavove o statusu nemačkog političara.

Posle razgovora sa Stoletenbergom, Dodik je izjavio kako je generalnom sekretaru zapadne vojne alijanse objasnio da se „ukrajinska kriza ne može porediti niti dovoditi u bilo kakvu vezu sa BiH u kojoj vlada mir“.

Ne treba sumnjati da je ta činjenica dobro poznata Norvežaninu u službi imperijalne politike Vašingtona, pa ipak, on je tokom kratkog dijaloga sa čovekom koga Zapad smatra glavnim problemom u dejtonskoj tvorevini saopštio sagovorniku da „Bosna i Hercegovina treba da uđe u NATO“.

Za razliku od uvođenja među kandidate za prijem u Evropsku uniju, usisavanje Bosne i Hercegovine u vojnu alijansu iz Brisela je u ovom trenutku prioritetni cilj kolektivnog Zapada. Zato treba očekivati intenziviranje aktivnosti i korišćenje svih metoda da se ovaj zadatak, ako treba i mimo dejtonskim ustavom predviđene saglasnosti Republike Srpske, što pre realizuje. U tome će im, nema sumnje, pomoći i Bošnjaci koji – kao što tvrdi dobro obavešteni ministar unutrašnjih poslova Federacije BiH Aljoša Čampara – već znaju kako se „Dodik neće ništa pitati o primanju Bosne u NATO“.

 Da bi se „pacifikovala“ nepodobna srpska tvorevina i iz BiH potpuno odstranio „maligni“ ruski „tumor“, forsiraće se i pritisak na Banjaluku da trajno odustane od „opasnog“ puta vraćanja dejtonskih ustavnih nadležnosti, i da prizna gaulajtera iz Bavarske za legitimnog visokog predstavnika. Neće se, jasno, odustati ni od planiranog eliminisanja Milorada Dodika s vlasti, pri čemu evroatlantski čuvari Bosne računaju da će ekonomska kriza (povećanje cena i pad standarda), pritisci EUFOR-a i strah od novog ratnog požara „otrezniti“ patriotski opredeljene birače u RS i tako na entitetski tron na narednim izborima (koji bi trebalo da se održe krajem ove godine) dovesti partije „konstruktivne opozicije“.   

[/restrict]