КАКО ЈЕ ШМИТ УПОЗНАО ДОДИКА

Први, неформални кратки сусрет Додика с „немачким грађанином“ Кристијаном Шмитом у Анталији предложила је и организовала Ана Тришић Бабић, саветница српског члана Председништва БиХ

Да ће Бошњаци у договору са својим западним покровитељима користити антируску хистерију за нове ударе на Републику Српску, али и на све српске патриоте из њене матице, показао је „случај“ професора Милоша Ковића.

 

ОПАСНОСТ ПО БиХ Угледном професору на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду је у суботу, 13. марта, на граничном прелазу Вардиште онемогућен улазак у дејтонску творевину, уз образложење – које су му саопштили припадници Граничне полиције БиХ – да „представља опасност по Босну и Херцеговину“.

Ковић је обавештен да је одлука о забрани донета 28. фебруара, а надлежни на граничном прелазу том приликом нису желели да му одговоре на питање који орган је донео решење о његовом стављању на „црну листу“.

Ускоро је обелодањено да је наређење о спречавању уласка професора Ковића у некадашњу централну југословенску републику донела ОБА (Обавештајно-безбедносна агенција) БиХ, тачније њен први човек (директор) Осман Мехмедагић Осмица.

[restrict]

Овај безбедносни „стручњак“ без факултетске дипломе, али зато човек од поверења Бакира Изетбеговића, с добрим (послушничким) везама са америчким службама, објаснио је како је забрана уласка Ковићу у БиХ „донесена у складу са законом“, као и да је „овај случај само један од хиљаду“.

„То што се на листи нашао Ковић, нисмо криви ни ја, ни мој заменик Трифко Буха“, цинично је поручио Мехмедагић.

Логично се намеће питање да ли су већ споменути Буха и остали кадрови из РС у ОБА знали да је професор из Београда стављен на листу „персона нон грата“ у БиХ, и ако јесу, да ли су се томе супротставили? А ако већ нису могли спречити реализацију планова шефа Осмице, зашто о ономе што се спрема нису обавестили јавност и државно руководство мањег ентитета? Одговоре на ова питања јавност без сумње заслужује, па би челници Републике Српске, без обзира на чињеницу да се суочавају с многим изазовима и ограничењима, читаву ствар требало да рашчисте до краја и истину обелодане грађанима РС и Србије.

Бојимо се да случај професора Ковића неће бити епизода, већ само почетак процеса онемогућавања неподобних српских патриота из матице да ступе на територију БиХ. Бошњачко Сарајево, на сугестију моћних пријатеља, жели овим забранама да покаже да искључиво оно контролише безбедност Босне и Херцеговине и њене границе, односно да Бањалука, без обзира на дејтонску уставну равноправност ентитета, не може да га спречи да примењује оно што је већ радио режим Мила Ђукановића с непожељним гостима из Србије.

Уз то, сценаристи рачунају да ће овим мерама испровоцирати оштру негативну реакцију Срба са обе стране Дрине, што би требало да послужи као још један доказ да „мали Руси“, спроводећи „малигни утицај“ Москве, желе да „дестабилизују Босну и цео регион“.

 

ПРЕУЗИМАЊЕ КОНТРОЛЕ Иако из Републике Српске (као и Србије) стижу осуде забране уласка Милоша Ковића у БиХ, њима, плашимо се, неће бити спречен наставак примене оваквих решења. Она ће се, верујемо, спроводити све док Бањалука усвајањем законских решења у Народној скупштини РС не развласти на својој територији сарајевску Обавештајно-безбедносну агенцију и преузме контролу над Граничном полицијом на међудржавним граничним прелазима мањег ентитета.

Стручњаци су, према нашим сазнањима, већ припремили нацрт закона о Обавештајно-безбедносној агенцији Српске (док би закон о Граничној полицији требало да се нађе у другом сету закона чије је усвајање планирано за наредну годину), али је велико питање да ли ће у садашњој неповољној међународној ситуацији – изложени притисцима Запада, као и „сугестијама“ Београда да процес враћања надлежности треба „заледити“ – Додик и његови сарадници истрајати на његовом планираном усвајању у Народној скупштини РС.

 Чини се да су ближи одлуци да, у циљу смањивања притиска на Бањалуку, овај закон, као и неки други предвиђени закони (о Високом судско-тужилачком савету РС, одбрани, војсци) сачекају у фиокама нека боља времена.

Да би ствари могле да се крећу у том правцу може се наслутити и на основу Додикове реакције на захтев Жозепа Бореља, изнет приликом недавног разговора у Сарајеву, да се „оснивање Високог судског и тужилачког савета Републике Српске пролонгира до јуна или јула“. Мада је српски члан Председништва БиХ саопштио како ће коначну одлуку о том захтеву високог представника ЕУ за спољне послове и безбедносну политику „донети Народна скупштина РС“, уопште неће бити изненађење уколико парламент у Бањалуци још једном испољи „конструктивност“ и одгоди оснивање ВСТС мањег ентитета. Што би у Сарајеву и на колективном Западу било схваћено као знак слабости Срба, односно доказ како се притисцима од њих (готово) увек могу изнудити попуштања.

 

АКТИВНОСТИ ЕУФОР-а А да се ти притисци на „реметилачки фактор“ – који не жели да се уклопи у задату обавезу колективног санкционисања Руса – врше и другим методама, показују и појачане активности снага ЕУФОР-а у БиХ. Европске мировне снаге су почетком марта повећале свој контингент (за 500 војника) у некадашњем Босанском пашалуку са образложењем да би „погоршана безбедносна ситуација на међународном нивоу могла потенцијално узроковати нестабилност у БиХ“.

Шта је заправо циљ подизања борбене готовости европских мировних солдата показало је провокативно надлетање италијанског војног авиона над Бањалуком и Крајином, које је изазвало незадовољство становника овог дела РС.

Припадници ЕУФОР-а заустављају возила и врше контролу саобраћаја и у другим деловима Српске, те патролирају испред школа и вртића, што подсећа на понашање окупационих трупа, које су изашле из свог мировног мандата.

Мада ове „мировне снаге“ нису стигле у БиХ на основу овлашћења Европске уније или НАТО-а, већ им је 3. новембра 2021. једногодишњи мандат продужен одлуком Савета безбедности УН (за шта је гласала и Русија), Жозеп Борељ је приликом боравка у Сарајеву не само извршио смотру снага ЕУФОР-а већ и упутио отровне стреле према Москви. Која би, како објашњава, „могла покренути активности дестабилизације у БиХ“, због чега, ето – како сматрају брижни чувари Босне – пооштреним војним мерама ваља обесхрабрити потенцијалну руску „пету колону“ из Републике Српске.

 

СУСРЕТИ У АНТАЛИЈИ Милорад Додик је с другом двојицом чланова Председништва БиХ боравио на Форуму дипломатије у Анталији, где је разговарао с турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом, али и с Мирославом Лајчаком, Оливером Вархељијем, Жозепом Борељом…

Ипак, највише пажње су привукли његов први, кратки сусрет с Кристијаном Шмитом, и размена мишљења коју је у овом турском граду имао с генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом.

Неочекивани састанак српског члана Председништва БиХ с баварским политичарем кога државник из Лакташа третира као „немачког грађанина“, а не високог представника, према информацијама добијеним од наших извора, предложила је и организовала Додикова саветница Ана Тришић Бабић. Ова госпођа је иначе позната по прозападној оријентацији, о чему говори и њена изјава – дата 2014. године током првих драматичних дешавања у Украјини, када је обављала функцију заменика министра спољних послова БиХ – да се „залаже за улазак Босне и Херцеговине у НАТО“. Не верујемо да је у међувремену кориговала ставове о овом важном питању, што, међутим, не спречава првог политичара Српске да прагматично користи њене саветничке услуге за обављање одређених спољнополитичких послова.

Није, наравно, ово кратко ћаскање значило да Милорад Додик радикално мења однос према Шмиту и признаје га за високог представника. Ипак, треба поставити питање зашто је, након упорног избегавања било каквог контакта с Баварцем баш сада пристао да с њим у неформалном разговору размени неколико реченица. Што је за неке био, ако већ не доказ, онда бар наговештај спремности лидера Републике Српске да, у измењеним међународним околностима насталим након избијања рата у Украјини, „омекша“ досадашње тврде ставове о статусу немачког политичара.

После разговора са Столетенбергом, Додик је изјавио како је генералном секретару западне војне алијансе објаснио да се „украјинска криза не може поредити нити доводити у било какву везу са БиХ у којој влада мир“.

Не треба сумњати да је та чињеница добро позната Норвежанину у служби империјалне политике Вашингтона, па ипак, он је током кратког дијалога са човеком кога Запад сматра главним проблемом у дејтонској творевини саопштио саговорнику да „Босна и Херцеговина треба да уђе у НАТО“.

За разлику од увођења међу кандидате за пријем у Европску унију, усисавање Босне и Херцеговине у војну алијансу из Брисела је у овом тренутку приоритетни циљ колективног Запада. Зато треба очекивати интензивирање активности и коришћење свих метода да се овај задатак, ако треба и мимо дејтонским уставом предвиђене сагласности Републике Српске, што пре реализује. У томе ће им, нема сумње, помоћи и Бошњаци који – као што тврди добро обавештени министар унутрашњих послова Федерације БиХ Аљоша Чампара – већ знају како се „Додик неће ништа питати о примању Босне у НАТО“.

 Да би се „пацификовала“ неподобна српска творевина и из БиХ потпуно одстранио „малигни“ руски „тумор“, форсираће се и притисак на Бањалуку да трајно одустане од „опасног“ пута враћања дејтонских уставних надлежности, и да призна гаулајтера из Баварске за легитимног високог представника. Неће се, јасно, одустати ни од планираног елиминисања Милорада Додика с власти, при чему евроатлантски чувари Босне рачунају да ће економска криза (повећање цена и пад стандарда), притисци ЕУФОР-а и страх од новог ратног пожара „отрезнити“ патриотски опредељене бираче у РС и тако на ентитетски трон на наредним изборима (који би требало да се одрже крајем ове године) довести партије „конструктивне опозиције“.   

[/restrict]