IMA LI U VRANJE – LAGANJE?

„MRCVARENJE“ IMENA I DELA
BORE STANKOVIĆA TRAJE DUŽE OD DECENIJE (1)

Kažu da „u Vranje nema laganje“, ali ima štetnog mešanja nekompetentnih lokalnih političara, pa su se Bora Stanković i vranjanska kultura našli u raljama lokalne politike još 2010. godine kada su neki mediji u Vranju najavili obračun sa Književnom zajednicom „Borisav Stanković“, istoimenom nagradom i „Borinom nedeljom“, objavljujući tok sednice Gradskog veća, dva dana pre nego što je održana, a na kojoj je legalizovana i izvršena politička likvidacija ove institucije

Srbija decenijama nema sreće sa sistemskim merama u kulturi uključujući i našminkani Zakon o kulturi, koji je u stvari prepisan zakon iz Miloševićevog vremena, ali u pogoršanoj varijanti po status umetnika. Odnos prema kulturi pokazan je i time da je sada Ministarstvo kulture prebačeno na poslednje mesto na spisku ministarstava Vlade Republike Srbije, što se nikada ranije nije dogodilo. Sledstveno tome, oni na vlasti u lokalu, kao partijski istočinioci svojih patrona u Beogradu, slede takav birokratski obrazac prema srpskoj kulturi. To važi za sve partije posle Saveza komunista, koji je jedini obavezno imao u programu poglavlje kultura. I koji je davao 3% na kulturu, a danas nema nijednog celog procenta. Odavno srpski umetnici bivaju smešteni na mesto predizborne ikebane, ponekog od njih pojedinci iz političke „elite“ nagrade ličnim stimulansom, ali sistemski i odgovoran odnos prema kulturi posle izbora ne postoji. U takvom trendu ministara kulture, sa nekoliko časnih izuzetaka, njihove poslušne partokrate delaju i na nivou lokala. Eklatantan primer takvog ponašanja je višegodišnja agonija čuvene manifestacije „Borina nedelja“ u Vranju, a najveća žrtva je upravo jedan od najvećih srpskih proznih pisaca – Borisav Stanković, koji je „srozan“ s mesta nacionalno značajnog književnika na politički diskurs lokalne uprave. [restrict]

Kažu da „u Vranje nema laganje“, ali ima nekulturnog mešanja nekompetentnih lokalnih političara, pa su se Bora Stanković i vranjanska kultura našli u raljama lokalne politike još 2010. godine kada su neki lokalni mediji u Vranju najavili obračun s Književnom zajednicom „Borisav Stanković“, istoimenom nagradom i „Borinom nedeljom“, jer su objavili tok sednice Gradskog veća, dva dana pre nego što je održana (Sic!), a na kojoj je legalizovana i izvršena politička likvidacija ove institucije. Odlukom Gradskog veća ne samo da je prekinuto finansiranje Zajednice, „Borine nedelje“, „Justinovih Blagovesti“ i ostalih njenih aktivnosti već je izbačena iz radnog prostora čiju je kompletnu rekonstrukciju Književna zajednica finansirala sopstvenim sredstvima. Ta odluka gradskih moćnika podrazumevala je i otimanje pomenutih manifestacija, ali je, na sreću, blagovremeno osujećena pravosnažnim presudama. Dobar deo imovine, koju čine legati slika, ličnih biblioteka, rukopisne zaostavštine, poluvekovna arhiva i dokumentacija, nameštaj i predmeti neprocenjive umetničke vrednosti, značajna priznanja i nagrade, danas je razmešten po privatnim kućama članova i saradnika, kabinetima profesora univerziteta, a dobar deo smešten je u prostorije Eparhije i Crkvene opštine Vranje.

KAKO JE POČELO Vatru su potpalile preko „Novina vranjskih“ (27. mart 2008) perjanice drugosrbijanske ideologije: Ratko Božović, Petar Luković i Saša Ilić, a povod su našle u odluci žirija (Marko Nedić, Aleksandar Jovanović i Goran Maksimović) da se nagrada „Borisav Stanković“ te godine dodeli Miroslavu Toholju. Veliki guru vulgarnog tonusa palanačke drugosrbijanske provenijencije Saša Ilić, urednik „Betona“, kulturnog dodatka dnevnika „Danas“, tom prilikom je rekao da Peter Handke „nikada ne sme biti nagrađen“ jer je podržao Srbe. Taj proveren recept ljigavosti drugosrbijanske pasmine Ilić primenjuje i kada kaže: „Tako je dodelom ove nagrade i eufemističkim obrazloženjem uvaženih doktora književnosti zapravo nagrađen neko ko je lično odgovoran za devastaciju kulture na tlu Bosne. Međutim, to je očigledno kompatibilno sa aktuelnom srpskom politikom. Da nije, Toholj bi bio pred sudom, a nagrada Borisav Stanković, kao i sve druge institucije u Srbiji, bila bi slobodna. Dok se ta sloboda u našoj kulturi ne osvoji, a to se može postići samo beskompromisnim suprotstavljanjem retrogradnim političkim i kulturnim elitama, ostaćemo u vlasti ratnih profitera i zločinaca.“

Time je Saša Ilić najavio „revolucionarni“ program druge Srbije, koji su neki čelnici kulture u Vranju pretvorili u pohod protiv svega što zamiriše na nacionalnu kulturu, pa je usledila politička egzekucija Književne zajednice, ali i pokretanje paralelne nelegalne istoimene manifestacije uz dodelu takođe nelegalne, istoimene nagrade. Jedinom današnjem piscu nacionalnog značaja u Vranju Miroslavu Ceri Mihailoviću stavljena je tada meta na čelo. Pokušaj maskiranja onih kojima su se priklonili čelnici Vranja, i preimenovanje manifestacije u „Borinu kapiju“, nije mogao da prikrije namere da se Bora, kao srpski nacionalni pisac, preda u ruke onih koji neumorno blate srpsku književnost, najuglednije srpske pisce i sam srpski narod. Naravno, uz lepe honorare, jer te družine nema tamo gde nema para. Na scenu stupaju Dejan Ilić, Svetislav Basara, Flavio Rigonat, Almir Alić, Rumena Bužurovska, Nikola Gelevski, „moderator“ Ružica Marjanović alijas Ružica iz Užica kao nekakav „autor“ manifestacije itd. Ideološki stav pomenutih je antiteza Bore Stankovića i srpske nacionalne kulture i većina njih se ne prepoznaje na estetskoj ravni nacionalne kulture, pa su se u najužem izboru za nelegalnu „nagradu“ našli Biljana Srbljanović, Slobodan Tišma i Uglješa Šajtinac! Iza zavese konce su vukli Vida Ognjenović, Sreten Ugričić, Zoran Hamović, cvećke okupljene oko „Betona“, „Peščanika“ i ostali NVO vojnici s evroatlantskim pedigreom. Ne mogu se amnestirati ni tadašnji čelnici SPS-a Miroljub Stojčić, Zoran Antić i Branimir Stojančić, koji su umislili da mogu da arbitriraju u srpskoj kulturi i književnosti.

RUGANJE SVETOSAVLJU, VANDALSKO RUŠENJE, NASILJE… Miroslav Cera Mihailović kaže da su novokomponovani „Borini književni dani“ zajedrili na vetru lokalne politike ne poštujući pravosnažnu sudsku presudu. Prvo su prisvojili intelektualnu svojinu KZ „Borisav Stanković“, pa pošto su sudski osuđeni za to nepočinstvo, promenili su ime u nekakvu „Borinu kapiju“ da bi stigli do naziva „Borini književni dani“, što je samo varijacija plagirane „Borine nedelje“, ali je pre toga Književna zajednica „Borisav Stanković“ ostala bez adrese, bez obzira na činjenicu da je za svoj doprinos kulturi dobila značajne nagrade! Zajednici je protivzakonito onemogućeno i raspolaganje sopstvenom imovinom.

Stoga i nova, protivzakonita paralelna „Borina nedelja“, pod kozmetički izmenjenim nazivom „Borini književni dani“, žigosana je ideološkom matricom „Borine kapije“, što se može utvrditi ovlašnim uvidom u listu učesnika nepoznatih srpskoj kulturnoj i književnoj javnosti: Vladimir Tabašević, Elena Pendžova, Dunja Ilić, Dragana Mokan, Srđan Srdić, Miroslav Ćurčić, uz asistenciju nekih lokalnih pisaca amatera. Da li to znači da posle „Borinih dana“ možemo očekivati Borine sate, minute, sekunde?… Pošto književni život Vranja kreira izvesna „Ružica iz Užica“, sve je moguće.

Poznavaoce književnih pri-lika zato i nije iznenadila činjenica da u programima obeležavanja 142 godine od osnivanja Biblioteke „Bora Stanković“ nije bilo nijednog uglednog srpskog pisca već samo starih poznanika iz „Borine kapije“ s nekoliko prinova: Rumena Bužurovska, Almir Alić, Lamija Begagić, Marko Tomaš i Božo Koprivica. Još veću drskost i bezobzirnost, rukavicu u lice bačenu građanima Vranja predstavlja učešće na „Svetosavskoj nedelji“ još jedne udarne pesnice druge Srbije – Vladimira Arsenijevića! Ovde je, dakle, sve moguće! Nije prvi put da oni koji se rugaju svetosavlju budu dovođeni da do kraja unize ovu tradicionalnu svetkovinu!

Nije pomogao ni apel ondašnjem predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću i premijeru Aleksandru Vučiću (2015) koji su potpisala ugledna imena: akademik Dragoslav Mihailović, Danilo Nikolić, Radovan Beli Marković, Milovan Danojlić, Miroslav Josić Višnjić, Jovan Radulović, Milosav Tešić, Milisav Savić, prof. dr Radivoje Mikić, prof. dr Aleksandar Jovanović, prof. dr Milo Lompar, prof. dr Goran Maksimović, Ivana Dimić, prof. dr Mihajlo Pantić, prof. dr Dragan Stanić (Ivan Negrišorac), prof. dr Sunčica Denić, dr Marko Nedić, dr Bojan Jovanović, dr Đorđe Sibinović, Nenad Šaponja.

Tom prilikom akademik Dragoslav Mihailović je rekao da je „zapanjen time što se dešava u Vranju. Pesnik Miroslav Cera Mihailović na vrhunskom nivou organizuje manifestaciju Borina nedelja pune tri decenije, povezujući Vranje s drugim kulturnim sredinama u Srbiji. S najvećim ogorčenjem primio sam vest o vandalskom rušenju izloga sa knjigama, iseljavanju Književne zajednice Borisav Stanković i smenjivanju Cere Mihailovića. Apelujem na vlast i kulturnu javnost da spreče ovo nasilje i omoguće normalan rad Književne zajednice Borisav Stanković“.

„Apel za razumevanje“, kao podršku Književnoj zajednici „Borisav Stanković“, nakon nastajanja ovog iskonstruisanog i dugo osmišljavanog problema, potpisalo je više od dve stotine srpskih pisaca, intelektualaca, akademika… Apel je upućen na najvažnije adrese u zemlji, kao i Pismo podrške, koje je potpisalo više od 1.000 građana Vranja. Saopštenjima za javnost oglašavala su se oba reprezentativna strukovna udruženja, Udruženje književnika Srbije, koje je dalo saglasnost i podršku za Osnivanje KZ „Borisav Stanković“ svojim aktom 236/II od 10. 4. 1989, Srpsko književno društvo, kao i Matica srpska, članovi redakcija brojnih izdavača, književnih listova i časopisa, te organizatori drugih književnih manifestacija. Udruženje književnika Srbije je uputilo dopis br. 27 od 26. februara 2004. ondašnjem gradonačelniku Vranja Miroljubu Stojčiću u kome ga podseća da lokalna samouprava ima obavezu da obezbedi sredstva za plate zaposlenih, materijalne troškove i programske aktivnosti koje je podržalo Ministarstvo kulture, te da književnik Miroslav Cera Mihailović, u statusu istaknutog umetnika, mora da bude adekvatno plaćen na nivou koeficijenta 25,20. Ništa od svega! Članovi KZ „Borisav Stanković“ ostali su bez pomenutih zakonskih sredstava.

DAKLE, KLASIČNA OTIMAČINA... Sve je, nažalost, ostalo bez rezultata! Na sve se ondašnja vlast Vranja oglušila, pa su se programi 49. „Borine nedelje“ odvijali u sali Crkvene opštine, pošto je pod pretnjom smena i otpuštanja s posla vranjanska vlast zabranila svim institucijama bilo kakvu saradnju sa Zajednicom. Galerija Narodnog muzeja neposredno pred svečano otvaranje otkazala je korišćenje svog prostora koji se u te svrhe koristio više od dve decenije. Pocepani su i prelepljeni svi programi i plakati, pojedinci proveravani telefonskim pozivima da slučajno nisu na nekom od programa, a učesnicima manifestacije, podrazumevajući i laureata Nikolu Malovića, nije bila omogućena poseta ni Muzej-kući Borisava Stankovića.

Ali gradske vlasti Vranja nastavile su potom da ignorišu i presudu Višeg suda Republike Srbije (P 1/2011) kojom se Gradu Vranju zabranjuje organizovanje kulturnih manifestacija „Borina nedelja“ i „Justinove Blagovesti“, kao i raspisivanje konkursa i dodele književne nagrade „Borisav Stanković“, a nalaže da obešteti Književnu zajednicu i Miroslava Ceru Mihailovića. Jednako je bagatelisana presuda Apelacionog suda u Nišu od 31. decembra 2012. kojom se odbacuje žalba tuženog Grada Vranja i potvrđuje presuda Višeg suda u Vranju. Bagateliše se i izveštaj sudskog veštaka P.br.506/11 da je KZ „Borisav Stanković“ uložila u rekonstrukciju „Pribojčićeve kuće“, svog sedišta iz koga je izbačena uz vandalsku devastaciju mobilijara, dokumentacije i umetničkih dela, 1.108.522,13 dinara, u periodu od 16. aprila 1999. do 8. septembra 2004, što s kamatama iznosi 7.506.807,24 dinara, oko 63.000 ondašnjih i današnjih evra! Tu kuću potpuno ruiniranu KZ „Borisav Stanković“ je sredila u periodu od 1999. do 2004, a Grad Vranje ju je oteo, izbacio KZ BS i nije nadoknadio uložena sredstva. Dakle, klasična otimačina od kulturne institucije, umesto da Grad finansira takve ustanove!

Lokalni moćnici nespojivi sa statusom delatnika u kulturi, ali koji deluju kao autoriteti vlasni da određuju književne parametre, drže Boru u svojim rukama, dajući naloge na više odgovarajućih adresa da se njihove namere sprovedu zaključno sa 31. februarom 2010 (zapisnik Gradskog veća br. Sl/2010-14). Potpisao član gradskog veća za oblast informisanje i kultura i nekadašnji član Demokratske stranke Zoran Najdić, ali sada kao funkcioner SPS-a. Nije im bitno i od uticaja ono što je predlagalo Ministarstvo kulture koje se u dva navrata pozabavilo tim problemom. Prvi put 2007. Doduše, suvoparnim birokratskim pismom kada su na vlasti bili evroatlantisti, ali drugi put onako kako treba da interveniše Ministarstvo kulture kada je u dopisu od 19. septembra 2017, s potpisom pomoćnika ministra Ivane Dedić navedeno: „… Ne smemo smetnuti s uma da je svojim najvišim pravnim aktom naša država zasnovana na vladavini prava i jedinstvenom pravnom poretku koji podrazumeva uređenje vlasti koje počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, uz isticanje da je sudska vlast nezavisna (Ustav Republike Srbije čl. 4). Zato je ovaj organ državne uprave, kao i svi drugi, u obavezi da poštuje sudske odluke, kao i ingerencije organa lokalne samouprave. Svako drugo postupanje… prouzrokovalo bi stvaranje novih problema… Apelujemo na gradsku upravu Vranja da strpljivim dijalogom iznađu rešenje koje će biti obostrano prihvatljivo, a od velike koristi za kulturu Vranja, ali i kulturu Srbije.“

Ta intervencija ministarstva kada je na vlasti već bila Srpska napredna stranka možda bi urodila plodom da pomenuti Zoran Najdić nije preleteo, kao i svaki preletač kome programi i ideologija nisu na srcu, u Socijalističku partiju Srbije, koja je koalicioni partner SNS-a. Ćurak je obrnuo, ali ostao isti onaj koji je načinio epohalno otkriće da februar ima 31 dan! Dakle, nastavlja se mrcvarenje imena i dela Borisava Stankovića u drugosrbijanskom maniru, ali s potpisom Socijalističke partije Srbije! Eliminišu se sva relevantna imena srpske kulture kao učesnici raznih kulturnih manifestacija u Vranju, a dovodi drugosrbijanska elita. Pokrovitelj i perjanica „plagijata“ Borinih dana postaje aktuelni predsednik Grada dr Slobodan Milenković, koji je sam sebe postavio svojim potpisom (15. mart 2018) za predsednika Organizacionog odbora za realizaciju manifestacije pod pokroviteljstvom Grada Vranja i nazivom „Borini književni dani“. Angažujući se na ovaj način, predsednik Grada Vranja dolazi u sukob interesa. Svi članovi tog odbora su gradski funkcioneri ili direktori vranjanskih institucija koje postavlja Gradsko veće. Pisaca nema.  

Kraj u narednom broju

[/restrict]