Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Nova (trajna?) politička kriza u Crnoj Gori
Crnu Goru je snašla nova politička kriza u nizu sličnih od izborne pobede 30. avgusta. Uloga zapadnog (naročito američkog) faktora u ovim dešavanjima je nesporna, o čemu svedoče izjave njihovih zvaničnika iz Podgorice i delovanje Abazovića analogno tome. Međutim, aktuelna vlast s premijerom Krivokapićem na čelu pokazala je da se neće lako odreći trenutnih pozicija i moći
Hajde da raščistimo nešto: kako bi bilo kada bi ostatak sveta Sjedinjene Države video kao nekog ko se direktno meša u izbore u drugim državama? I da svi to znaju? Kako bi bilo da se mi upustimo u aktivnosti u koje se on (Putin) upustio? To degradira poziciju države koja očajnički želi da osigura i očuva svoj ugled, kao velika svetska sila – izjavio je Bajden u Ženevi 18. juna 2021. godine, uoči sastanka s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Razlog da baš ovim citatom počnemo ovaj tekst o aktuelnoj (neprestanoj?) političkoj krizi u Crnoj Gori koja je dobila ubrzanje prošle nedelje, jeste što se na terenu dešava upravo ono na šta Bajden „upozorava“ Putina da ne radi i što naravno rade same SAD pod njegovom dirigentskom palicom.Tako se SAD preko svoje ambasade u Podgorici i, u poslednje vreme, neizostavnog Gabrijela Eskobara jasno i nedvosmisleno izjašnjavaju o unutrašnjoj političkoj situaciji u našem komšiluku, birajući strane i izdvajajući one „nepodobne“ za učestvovanje u radu organa vlasti. To se sve čini jer su Srbi „mali Rusi“ i „konjovoci ruskih kozaka do toplih mora i moreuza“ iz perspektive svih zapadnih „polisi mejkera“ u poslednjih 200 i više godina. [restrict]
POZITIVNI MALIGNI UTICAJ Pa da vidimo kako to izgleda kroz prizmu tvitova američke ambasade u Podgorici: „Na sastancima američkih zvaničnika sa crnogorskim vladinim i političkim liderima, nastavljamo da naglašavamo da nije na Sjedinjenim Državama da određuju sastav vlade. SAD nemaju stav o prijedlozima u Parlamentu koji se odnose na sastav vlade. Dok crnogorski lideri moraju da nađu put naprijed, SAD će sarađivati sa svakom demokratski formiranom vladom koja osigurava da Crna Gora napreduje na evroatlantskom putu, što uključuje ubrzanje pristupanja EU, jačanje članstva u NATO-u i podršku zajedničkim vrijednostima“, napisali su 20. januara, a da neće dozvoliti ne samo da srpske stranke budu direktno deo vlasti već da ni „srpski popovi“ neće smeti da obavljaju ikakvu javnu funkciju „obavestili“ su građane Crne Gore dva dana ranije u tvitu sledeće sadržine: „SAD su zabrinute zbog nedavnog imenovanja u UO Univerziteta CG. Za napredak građanskog društva u Crnoj Gori, nezavisne institucije koje služe interesu javnosti, kao što je državni univerzitet, ne treba da budu pod neprimjerenim uticajem bilo koje religijske zajednice.“ Sve to povodom imenovanja sveštenika Nikole Marojevića, inače uglednog intelektualca, doktora bogoslovskih nauka i nikšićkog paroha, za člana Upravnog odbora Univerziteta Crne Gore. Marojević je poznat i kao bliski saradnik blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija pa ga to dodatno „diskvalifikuje“ za obavljanje ove ili bilo koje druge javne funkcije.
Kada govorimo o uzroku aktuelne krize vlasti u Crnoj Gori, doktorand prava i član NVO „Mi znamo ko smo“ Matija Stojanović za „Pečat“ kaže da je ona „formalno nastala time što je pokret URA, koji je konstituent bivše vladajuće većine, a uz to i jedina partija čiji je predsjednik ujedno i član te Vlade, uz podršku poslanika opozicionih partija, podnio inicijativu za glasanje o nepovjerenju Vladi Zdravka Krivokapića s ciljem da, pošto tu Vladu obori, formira novu manjinsku Vladu.“
Problem je i to što manjinska vlada, kakvu predlaže URA, u doktrinarnom smislu podrazumijeva vladu sačinjenu od parlamentarne manjine; u ovom slučaju postaje sinonim za vlad(avin)u nacionalnih manjina (DPS-a, SDP-a, SD-a, Bošnjačke stranke i dve albanske partije – Albanska lista i Albanska koalicija). „Odgovor Vlade Zdravka Krivokapića na ovu inicijativu je bio dvostruk: prvo je podnijela Prijedlog za razriješenje potpredsjednika Vlade Dritana Abazovića, zatim i Prijedlog za skraćenje mandata Skupštine Crne Gore. O ova dva prijedloga, kao i o prijedlogu za izglasavanje nepovjerenja Vladi, Skupština Crne Gore će odlučiti na vanrednom zasijedanju zakazanom za 4. februar tekuće godine. Ona će prvo raspravljati o Abazovićevom razriješenju, zatim o skraćenju mandata Skupštine, i najzad o povjerenju aktuelnoj Vladi“, dodaje Stojanović.
GRAĐANSKO I(LI) NACIONALNO Može se reći da je, na neki način, trenutni sukob unutar vladajuće većine kulminacija sukoba dva tabora koji ga čine: politički predstavnici građana iz „litijskog pokreta“, koji su izbornu pobedu doživeli kao novi početak za Srbe i SPC u Crnoj Gori, i drugi deo građana koje je u borbu protiv DPS-a prvenstveno pokrenula želja za afirmacijom „anacionalnih“ vrednosti kao što su borba protiv korupcije, mafiokratije i partitokratije. „Sudar ova dva tabora je posebno uzdrmao Vladu onda kada je doveo do smjene ministra pravde Vladimira Leposavića i usvajanja Rezolucije o Srebrnici, dva događaja koja su trajno delegitimisala 42. Vladu Crne Gore u očima značajnog djela nacionalno motivisanih birača. Ipak, on je svoj vrhunac doživio 5. septembra prilikom ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija. Tom prilikom se bezbjednosni sektor, koji je pod upravom URA, pokazao kao nepouzdan, zbog čega je Krivokapić najavio mogućnost smjene ministra unutrašnjih poslova Sergeja Sekulovića. Ipak, predsjednik URA i potpredsjednik Vlade Dritan Abazović stavio je tada do znanja da bi takav potez doveo do pada Vlade“, naglašava Stojanović.
Pri tome, koncept „manjinske vlade“ za koji se trenutno zalaže URA, pod prizmom „borbe protiv mafije i odblokiranja evroatlantskog puta Crne Gore“, ne može se izglasati bez podrške parlamentarne većine od 49 poslanika, koliko je potrebno i da se sprovedu reforme u pravosudnim organima. Ipak, takvu većinu, pod pretpostavkom da ona ne uključuje poslanike DF-a i Demokrata, nemoguće je obezbediti bez poslanika DPS-a (njih 30). Dakle, planiraju da s DPS-om sruše trenutnu vladu, formiraju novu i onda s DPS-om izglasaju pravosudne reforme koje bi dovele do obračuna s DPS-om i njegovim kriminalnim ekspoziturama? Jedno je sigurno: „U trenutnoj situaciji, vanredni parlamentarni izbori se nameću kao jedini ustavan, pošten i relativno bezbjedan način da se iz ove krize izađe. Svi ostali načini prijete da dodatno naelektrišu i destabilizuju nedovoljno stabilnu društvenu koheziju u Crnoj Gori“, rekao je Stojanović.
U međuvremenu, nakon višednevnih protesta na ulicama gradova širom Crne Gore, na kojima se okupilo više hiljada ljudi, u nedelju, 23. januara, u Podgorici su s građanima bili i brojni ministri iz Vlade, kako bi i oni podigli svoj glas protiv ovih akcija URA. I dok su jedni smatrali da ministri samo brane svoje fotelje i da je vreme za solidarnost davno prošlo (seća li se iko Leposavića?), drugi misle da je trenutno potrebno podržati ovu vladu ne zbog nje same već da bi se usprotivili želji URA da sama (tj. „jedino“ uz pomoć Zapada) diktira političke uslove i sastav nove vlade, pa potom, „sami sa sobom“ i na miru, raspravili o načinu izlaska iz trenutnog ćorsokaka.
|
PROTESTI PROTIV PREKRAJANJA IZBORNE VOLJE
Goran Danilović, predsednik stranke Ujedinjena Crna Gora, koja je u sklopu koalicije „Za budućnost Crne Gore“ pobedila na izborima 30. avgusta pretprošle godine, pozvala je prošle nedelje građane Crne Gore da izađu na ulice (što su oni u velikom broju i učinili) da, kako se navodi, „brane izbornu volju“. U vezi s tim, Danilović za „Pečat“ kaže: „Ljudi brane izbornu volju. Dobili smo većinu na nepoštenim izborima 30. avgusta 2020, obećavši da ćemo razvlasti DPS, da ćemo osloboditi Crnu Goru. Kako je to moguće ako nakon manje od godinu i po od dana tih istorijskih izbora pojedini djelovi tri vladajuće koalicije mijenjaju stranu i pokušavaju da naprave manjinsku vladu koja bi zavisila od volje DPS-a? To je moguća kombinacija, ali je prevarantska. Ko se pokajao zbog ondašnjih predizbornih obećanja može da traži izbore – podržaćemo. Nismo ni tražili ni glasali da nas vodi novi vođa, vođa nam je preko glave. Posebno nismo tražili niti glasali da nas vođa povede u DPS na dopunsku nastavu iz političke edukacije. Hvala, nismo zainteresovani. Deo ste vladajuće koalicije, ali i unutar te koalicije mnogi smatraju da je volja naroda izneverena davno, te da je Vlada zaslužila da padne. Kakav je vaš stav o takvom pogledu na aktuelno stanje? Dritan Abazović je preneo „stav“ američke ambasade u Podgorici da za DF ne može biti mesta u Vladi. Poznato je s koliko su „zabrinutosti“ ispratili i imenovanje sveštenika Nikole Marojevića u UO Univerziteta Crne Gore. Šta nam ove situacije govore kada su srpski kadrovi (i SPC) u pitanju i šta to govori o evroatlantskoj sudbini i budućnosti Kako će se okončati trenutna kriza u zemlji i hoće li se pobeda od 30. avgusta i sve ono što su glasači želeli ostvariti, makar u |
MANJINSKA VLADA PROTIV EKSPERTSKE VLADE Dan kasnije Krivokapić je zakazao hitnu sednicu Veća za nacionalnu bezbednost na kojoj je inicirao smenu potpredsednika Vlade Dritana Abazovića s funkcije šefa Biroa za operativnu koordinaciju, čime bi on preuzeo kontrolu nad celim bezbednosnim sektorom, pošto već preko Dejana Vukšića kontroliše Agenciju za nacionalnu bezbednost, a preuzimanjem kontrole nad Biroom bi pokušao da preuzme kontrolu i nad MUP-om i policijom. Isti dan je Agencija za sprečavanje korupcije (ASK) najavila da će samoinicijativno ispitati poreklo imovine premijera Zdravka Krivokapića i članova ljegove familije. „Na temelju svojih nadležnosti, Agencija je pokrenula postupke radi utvrđivanja porijekla imovine za javnog funkcionera Zdravka Krivokapića i člana njegovog zajedničkog domaćinstva“, rečeno je iz ASK-a „Vijestima“. Ovo se može shvatiti kao svojevrsna „odmazda“ i „upozorenje“ Krivokapiću da „ne talasa“ pošto i sam ima putera na glavi, a crnogorska javnost je dobro upoznata s famoznim slučajem njegovog sina i svadbenih poklona koji su uzburkali društvene strasti.
Sutradan je, govoreći na konferenciji „Značaj slobode medija za poglavlje 27 i proces evropskih integracija“, u organizaciji Centra za istraživačko novinarstvo Crne Gore, Monitora i BIRN-a, premijer rekao da je u Crnoj Gori na delu državni udar. Stigao je da se osvrne i na SPC i Temeljni ugovor rekavši da bi ga on davno potpisao, ali mu (gle čuda, ponovo) ne daju „određeni episkopi“ i u tome ga sprečavaju analitičari i političari iz Srbije. Oglasila se i Mitropolija crnogorsko-primorska, ali ne da demantuje ove navode već one koji je dovode u vezu s podrškom stvaranju manjinske vlade: „Mitropolija nije dala rečenu podršku niti želi da učestvuje, ni sada ni ubuduće, u međustranačkim kalkulacijama i političkim nagodbama.“
U celoj zbrci svi kao da su zaboravili na kokainske banane iz „Volija“. Jesu li nova politička kriza i nestabilnost samo skretanje pažnje s tog slučaja, ili kazna za počinioce? Ne krivičnog dela već onih koji su to otkrili i obelodanili?
