Влада по мери амбасада?

Нова (трајна?) политичка криза у Црној Гори

Црну Гору је снашла нова политичка криза у низу сличних од изборне победе 30. августа. Улога западног (нарочито америчког) фактора у овим дешавањима је неспорна, о чему сведоче изјаве њихових званичника из Подгорице и деловање Абазовића аналогно томе. Међутим, актуелна власт с премијером Кривокапићем на челу показала је да се неће лако одрећи тренутних позиција и моћи

Хајде да рашчистимо нешто: како би било када би остатак света Сједињене Државе видео као неког ко се директно меша у изборе у другим државама? И да сви то знају? Како би било да се ми упустимо у активности у које се он (Путин) упустио? То деградира позицију државе која очајнички жели да осигура и очува свој углед, као велика светска сила – изјавио је Бајден у Женеви 18. јуна 2021. године, уочи састанка с руским председником Владимиром Путином. Разлог да баш овим цитатом почнемо овај текст о актуелној (непрестаној?) политичкој кризи у Црној Гори која је добила убрзање прошле недеље, јесте што се на терену дешава управо оно на шта Бајден „упозорава“ Путина да не ради и што наравно раде саме САД под његовом диригентском палицом.
Тако се САД преко своје амбасаде у Подгорици и, у последње време, неизоставног Габријела Ескобара јасно и недвосмислено изјашњавају о унутрашњој политичкој ситуацији у нашем комшилуку, бирајући стране и издвајајући оне „неподобне“ за учествовање у раду органа власти. То се све чини јер су Срби „мали Руси“ и „коњовоци руских козака до топлих мора и мореуза“ из перспективе свих западних „полиси мејкера“ у последњих 200 и више година.

[restrict]

ПОЗИТИВНИ МАЛИГНИ УТИЦАЈ Па да видимо како то изгледа кроз призму твитова америчке амбасаде у Подгорици: „На састанцима америчких званичника са црногорским владиним и политичким лидерима, настављамо да наглашавамо да није на Сједињеним Државама да одређују састав владе. САД немају став о приједлозима у Парламенту који се односе на састав владе. Док црногорски лидери морају да нађу пут напријед, САД ће сарађивати са сваком демократски формираном владом која осигурава да Црна Гора напредује на евроатлантском путу, што укључује убрзање приступања ЕУ, јачање чланства у НАТО-у и подршку заједничким вриједностима“, написали су 20. јануара, а да неће дозволити не само да српске странке буду директно део власти већ да ни „српски попови“ неће смети да обављају икакву јавну функцију „обавестили“ су грађане Црне Горе два дана раније у твиту следеће садржине: „САД су забринуте због недавног именовања у УО Универзитета ЦГ. За напредак грађанског друштва у Црној Гори, независне институције које служе интересу јавности, као што је државни универзитет, не треба да буду под непримјереним утицајем било које религијске заједнице.“ Све то поводом именовања свештеника Николе Маројевића, иначе угледног интелектуалца, доктора богословских наука и никшићког пароха, за члана Управног одбора Универзитета Црне Горе. Маројевић је познат и као блиски сарадник блаженопочившег митрополита Амфилохија па га то додатно „дисквалификује“ за обављање ове или било које друге јавне функције.
Када говоримо о узроку актуелне кризе власти у Црној Гори, докторанд права и члан НВО „Ми знамо ко смо“ Матија Стојановић за „Печат“ каже да је она „формално настала тиме што је покрет УРА, који је конституент бивше владајуће већине, а уз то и једина партија чији је предсједник уједно и члан те Владе, уз подршку посланика опозиционих партија, поднио иницијативу за гласање о неповјерењу Влади Здравка Кривокапића с циљем да, пошто ту Владу обори, формира нову мањинску Владу.“
Проблем је и то што мањинска влада, какву предлаже УРА, у доктринарном смислу подразумијева владу сачињену од парламентарне мањине; у овом случају постаје синоним за влад(авин)у националних мањина (ДПС-а, СДП-а, СД-а, Бошњачке странке и две албанске партије – Албанска листа и Албанска коалиција). „Одговор Владе Здравка Кривокапића на ову иницијативу је био двострук: прво је поднијела Приједлог за разријешење потпредсједника Владе Дритана Абазовића, затим и Приједлог за скраћење мандата Скупштине Црне Горе. О ова два приједлога, као и о приједлогу за изгласавање неповјерења Влади, Скупштина Црне Горе ће одлучити на ванредном засиједању заказаном за 4. фебруар текуће године. Она ће прво расправљати о Абазовићевом разријешењу, затим о скраћењу мандата Скупштине, и најзад о повјерењу актуелној Влади“, додаје Стојановић.

ГРАЂАНСКО И(ЛИ) НАЦИОНАЛНО Може се рећи да је, на неки начин, тренутни сукоб унутар владајуће већине кулминација сукоба два табора који га чине: политички представници грађана из „литијског покрета“, који су изборну победу доживели као нови почетак за Србе и СПЦ у Црној Гори, и други део грађана које је у борбу против ДПС-а првенствено покренула жеља за афирмацијом „анационалних“ вредности као што су борба против корупције, мафиократије и партитократије. „Судар ова два табора је посебно уздрмао Владу онда када је довео до смјене министра правде Владимира Лепосавића и усвајања Резолуције о Сребрници, два догађаја која су трајно делегитимисала 42. Владу Црне Горе у очима значајног дјела национално мотивисаних бирача. Ипак, он је свој врхунац доживио 5. септембра приликом устоличења митрополита црногорско-приморског Јоаникија. Том приликом се безбједносни сектор, који је под управом УРА, показао као непоуздан, због чега је Кривокапић најавио могућност смјене министра унутрашњих послова Сергеја Секуловића. Ипак, предсједник УРА и потпредсједник Владе Дритан Абазовић ставио је тада до знања да би такав потез довео до пада Владе“, наглашава Стојановић.
При томе, концепт „мањинске владе“ за који се тренутно залаже УРА, под призмом „борбе против мафије и одблокирања евроатлантског пута Црне Горе“, не може се изгласати без подршке парламентарне већине од 49 посланика, колико је потребно и да се спроведу реформе у правосудним органима. Ипак, такву већину, под претпоставком да она не укључује посланике ДФ-а и Демократа, немогуће је обезбедити без посланика ДПС-а (њих 30). Дакле, планирају да с ДПС-ом сруше тренутну владу, формирају нову и онда с ДПС-ом изгласају правосудне реформе које би довеле до обрачуна с ДПС-ом и његовим криминалним експозитурама? Једно је сигурно: „У тренутној ситуацији, ванредни парламентарни избори се намећу као једини уставан, поштен и релативно безбједан начин да се из ове кризе изађе. Сви остали начини пријете да додатно наелектришу и дестабилизују недовољно стабилну друштвену кохезију у Црној Гори“, рекао је Стојановић.
У међувремену, након вишедневних протеста на улицама градова широм Црне Горе, на којима се окупило више хиљада људи, у недељу, 23. јануара, у Подгорици су с грађанима били и бројни министри из Владе, како би и они подигли свој глас против ових акција УРА. И док су једни сматрали да министри само бране своје фотеље и да је време за солидарност давно прошло (сећа ли се ико Лепосавића?), други мисле да је тренутно потребно подржати ову владу не због ње саме већ да би се успротивили жељи УРА да сама (тј. „једино“ уз помоћ Запада) диктира политичке услове и састав нове владе, па потом, „сами са собом“ и на миру, расправили о начину изласка из тренутног ћорсокака.

ПРОТЕСТИ ПРОТИВ ПРЕКРАЈАЊА ИЗБОРНЕ ВОЉЕ Горан Даниловић, председник странке Уједињена Црна Гора, која је у склопу коалиције „За будућност Црне Горе“ победила на изборима 30. августа претпрошле године, позвала је прошле недеље грађане Црне Горе да изађу на улице (што су они у великом броју и учинили) да, како се наводи, „бране изборну вољу“. У вези с тим, Даниловић за „Печат“ каже: „Људи бране изборну вољу. Добили смо већину на непоштеним изборима 30. августа 2020, обећавши да ћемо развласти ДПС, да ћемо ослободити Црну Гору. Како је то могуће ако након мање од годину и по од дана тих историјских избора поједини дјелови три владајуће коалиције мијењају страну и покушавају да направе мањинску владу која би зависила од воље ДПС-а? То је могућа комбинација, али је преварантска. Ко се покајао због ондашњих предизборних обећања може да тражи изборе – подржаћемо. Нисмо ни тражили ни гласали да нас води нови вођа, вођа нам је преко главе. Посебно нисмо тражили нити гласали да нас вођа поведе у ДПС на допунску наставу из политичке едукације. Хвала, нисмо заинтересовани. Део сте владајуће коалиције, али и унутар те коалиције многи сматрају да је воља народа изневерена давно, те да је Влада заслужила да падне. Какав је ваш став о таквом погледу на актуелно стање? Ова влада није ни по нашој ни по мојој жељи и замисли. Ипак, није пала с неба него смо је изгласали са 41 гласом и то након што је Кривокапић потписао Споразум. Није нас нико тјерао да то учинимо. Немамо ништа против да иста већина изабере нову Владу или реконструише постојећу. Да је, међутим, рушимо с ДПС-ом и с истим бирамо неку нову – недопустиво је. То је политичка трговина с несагледивим последицама. Уједињена Црна Гора у том политичком бувљаку неће учествовати. Дритан Абазовић је пренео „став“ америчке амбасаде у Подгорици да за ДФ не може бити места у Влади. Познато је с колико су „забринутости“ испратили и именовање свештеника Николе Маројевића у УО Универзитета Црне Горе. Шта нам ове ситуације говоре када су српски кадрови (и СПЦ) у питању и шта то говори о евроатлантској судбини и будућности Црне Горе? Абазовић је рекао да ДФ може само да подржи мањинску владу, али не и да у њој учествује. Мени није јасно зашто онда ДФ преговара? Око чега? Иначе, у Влади има Срба, али нијесу из српских политичких партија. Подсјећам, за то смо гласали – неће бити да нисмо знали шта да радимо. Српских политичара из ДФ-а или неке друге опције нема на министарским мјестима, али су уредно на стотине мјеста распоређени „по дубини“ – ради се о највећим државним предузећима и одлучујућим позицијама. У тој „заслуженој расподјели“ Уједињена ЦГ је занемарљиво заступљена. Право је чудо, међутим, да ми бранимо правду и побједу, а они који су добили много ћуте. Нека читаоци сами извуку закључке. Како ће се окончати тренутна криза у земљи и хоће ли се победа од 30. августа и све оно што су гласачи желели остварити, макар у одређеној мери? Народ нам је „даровао“ побједу – мислим на нас политичаре. Ваљда би био ред да ту побједу бранимо. Ако не бранимо – народ хоће, тако ја вјерујем. Само мислим да ће и „српски политичари“ добити јасну мјеру од оних који устану на ноге. Све ово може да се оконча новим изборима, а то би било једино поштено. Може, међутим, и великом преваром, па и издајом. На потезу смо сви који чинимо већину, а посебно српски политичари. Наша снага није у ситним политичким пазарима и калкулацијама. Дохватимо ли се таквог посла, све ћемо изгубити. Наша снага је у јасној политици и одбрани историјске побједе. Ако нисмо научили до сада, научићемо убрзо, само би наук могао бити скуп.

МАЊИНСКА ВЛАДА ПРОТИВ ЕКСПЕРТСКЕ ВЛАДЕ Дан касније Кривокапић је заказао хитну седницу Већа за националну безбедност на којој је иницирао смену потпредседника Владе Дритана Абазовића с функције шефа Бироа за оперативну координацију, чиме би он преузео контролу над целим безбедносним сектором, пошто већ преко Дејана Вукшића контролише Агенцију за националну безбедност, а преузимањем контроле над Бироом би покушао да преузме контролу и над МУП-ом и полицијом. Исти дан је Агенција за спречавање корупције (АСК) најавила да ће самоиницијативно испитати порекло имовине премијера Здравка Кривокапића и чланова љегове фамилије. „На темељу својих надлежности, Агенција је покренула поступке ради утврђивања поријекла имовине за јавног функционера Здравка Кривокапића и члана његовог заједничког домаћинства“, речено је из АСК-а „Вијестима“. Ово се може схватити као својеврсна „одмазда“ и „упозорење“ Кривокапићу да „не таласа“ пошто и сам има путера на глави, а црногорска јавност је добро упозната с фамозним случајем његовог сина и свадбених поклона који су узбуркали друштвене страсти.
Сутрадан је, говорећи на конференцији „Значај слободе медија за поглавље 27 и процес европских интеграција“, у организацији Центра за истраживачко новинарство Црне Горе, Монитора и БИРН-а, премијер рекао да је у Црној Гори на делу државни удар. Стигао је да се осврне и на СПЦ и Темељни уговор рекавши да би га он давно потписао, али му (гле чуда, поново) не дају „одређени епископи“ и у томе га спречавају аналитичари и политичари из Србије. Огласила се и Митрополија црногорско-приморска, али не да демантује ове наводе већ оне који је доводе у везу с подршком стварању мањинске владе: „Митрополија није дала речену подршку нити жели да учествује, ни сада ни убудуће, у међустраначким калкулацијама и политичким нагодбама.“
У целој збрци сви као да су заборавили на кокаинске банане из „Волија“. Јесу ли нова политичка криза и нестабилност само скретање пажње с тог случаја, или казна за починиоце? Не кривичног дела већ оних који су то открили и обелоданили?

[/restrict]