Мали „корнет“ за велике промене

Својевремена планска деградација Војске Србије није изостала ни у противоклопном смислу

Као и у свим другим сегментима војне моћи, западне силе су преко бивше српске прозападне власти намерно ослабиле противоклопне могућности Војске Србије, као изузетно важан фактор одбране земље. Учинили су то неодржавањем и незанављањем војне технике – једноставно речено, квалитет нашег противоклопног оружја оставили су на нивоу који више одговара неком прошлом времену и нису пратили савремене трендове нити су дозволили модернизацију.

ГРАНИЦА НА ДУНАВУ Све то још и не би био тако велики проблем да истовремено нису великим и скупим донацијама у том погледу ојачали неке државе у нашем окружењу, пре свега Хрватску.
Наравно да то треба да нас брине јер Хрватска има отворене претензије према неким територијама Србије и Републике Српске. Хрватска никада није признала, и данас не признаје, природну границу са Србијом која иде средином Дунава од мађарске границе до Бачке Паланке. За њих државна граница на том потезу иде цикцак преко Дунава и сече га 16 пута.
Желе да на том потезу већим делом контролишу обе обале. Није овде само реч о покушају узурпирања природне и економске предности него и војне, јер би тако Хрватска (и НАТО) увек имала припремљен мостобран ако се одлучи за оружану агресију на Србију.
Сада рачунају на међународну арбитражу, где се зна колико је она „међународна“ и да ће сигурно бити наклоњена Хрватској. Спремни су да уцењују Србију уласком у ЕУ у вези са границом на Дунаву, али ни сами не верују да би то Србија могла прихватити. Припремају се и искористиће сваку историјску повољност да територије преко Дунава заузму изненада, силом. То је одговор на питање зашто се Хрватска тако интензивно наоружава, па и у противоклопном смислу, иако је под заштитом НАТО-а.
Западне силе намерно су овај део границе оставиле као споран, како би имале неуралгичну тачку потенцијалног сукоба коју могу распирити кад год пожеле, где би Хрватима помогли, као што су увек чинили, да остваре своје територијалне амбиције на штету Срба и Србије.

ПРОТИВОКЛОПНА БОРБА Бринула их је значајна предност Војске Србије, у односу на хрватску војску, у оклопним средствима, посебно тенковима. Чак и након намерног уништавања српских тенкова (од 1.029 остало је 239) њихов проблем није елиминисан, а након руске донације од 30 тенкова Т-72 и 30 борбених возила још је већи.
Зато су САД донирале Хрватској противоклопна средства која су им обезбедила предност у односу на Србију и преко ноћи су направили од њих регионалног лидера у противоклопном смислу. Донирали су им америчке противоклопне ракете АГМ-114 „хелфајер“, али и 16 хеликоптера ОХ-58Д „Кајова вориор“ са којих ће бити лансиране.
Хеликоптер и даље остаје најефикасније средство за противоклопну борбу, а сама ракета је имала велике предности у односу на оно чиме је располагала Србија – о питању домета, пробојне моћи, навођења, брзине и времена лета, као и брзине гађања. Сем тога, Хрватска има и израелске противоклопне ракете „спајк“, домета четири километра, које су монтиране на оклопне транспортере Патрија. Сва та ефикасна противоклопна средства лоцирана су у Славонији, управо према граници Србије. Тако би Србија морала бити војно неписмена па да не схвати потенцијалну опасност, и да су ове противоклопне снаге намењене за уништавање српских тенкова који би бранили српске територије од њиховог изненадног упада.
За противоклопну борбу из ваздуха Србија је располагала ракетама 9М14М и 9М14П1 „маљутка“, које се лансирају са хеликоптера „Гама“ (борбена верзија хеликоптера „Газела“). Ова ракета монтирана је и на борбена возила, а као лаке преносне противоклопне системе користила их је и пешадија. По свему судећи „маљутку“ ће сада заменити „корнет“. Главне мане „маљутки“ су домет од само три километра и пробојност само 200 мм челика, што није довољно за ефикасно уништавање модерних тенкова.
Домет америчког „хелфајера“ донираног Хрватској је осам километара а може да уништи све типове тенкова и оклопних возила. Док се модерне противоклопне ракете воде ласерски, „маљутка“ се води танком жицом и то само два километра, тако да само до те даљине може бити прецизна. Након тога више нема вођења и нема прецизности чак и ако је добро усмерена јер јој лет није стабилан. За савремене услове заиста спора, брзина јој је свега 120 метара у секунди, док је брзина „хелфајера“ 450. Тако је Хрватска до пре годину дана била најјача у региону у противоклопном смислу.

[restrict]

ПРОМЕНА ОДНОСА СНАГА „Корнет“ не само да спада међу најбоље модерне преносне противоклопне системе него је по многима најбољи на свету.
До такве оцене није се дошло случајно и само на основу полигонских тестирања већ је своју прецизност, пробојност и ефикасност ова противоклопна ракета доказала у реалним, ратним условима. Према информацијама које су процуриле у јавност, на ратишту у Сирији је овом ракетом уништено шест турских тенкова „Леопард-2“, у Ираку је успешно уништавао америчке тенкове „Абрамс“, а шиитски проирански Хезболах је овим ракетама успешно уништавао израелске тенкове „Меркава“ који спадају у најбоље оклопљене системе на свету. Због ефикасности „корнет“ зову „убица тенкова“, а ми смо прва држава у региону која га поседује и која га уводи у оперативну употребу.
„Корнет“ су у светски врх избациле две важне карактеристике – висока вероватноћа погађања циља и велика пробојна моћ. Постотак вероватноће поготка је толико висок да такорећи важи правило „једна ракета – један уништени тенк“.
Јефтином ракетом уништавате тенк који вреди од три до пет милиона долара, али није само материјални ефекат у питању. Мењају се и померају и тактичке норме које су важиле деценијама уназад. Рецимо, официри знају, падало се на испитима из тактике ако је неко рекао да пешадија може зауставити тенкове у равници. „Корнет“ дефинитивно мења и те тактичке „аксиоме“. Значајан део наше земље су низије (терени до 200 метра надморске висине), посебно на северу земље, где су оклопне јединице због својих борбених могућности – покрет и ватра – посебно ефикасне. Карактерише их могућност изненадног, брзог и дубоког продора на територију противника, одсецања делова територије и заробљавања јединица које опасност нису схватиле на време и нису организовале адекватну одбрану.
То сада дефинитивно неће бити могуће када је Србија у питању. „Корнет“ ће бити највећа препрека јер је овим преносним системима могуће поставити бројна непријатна изненађења за агресора – противоклопне заседе које због домета, пробојности и ефикасности гарантују огромне, па према томе и неприхватљиве губитке.
Систем „корнет“ управо треба да покаже како предност у тешком и скупом наоружању може имати контраефекат због великих и скупих губитака. Опслужују га и премештају само два војника (за лансирни систем „маљутка“ била су потребна три). Добро обучена посада за мање од минут може да постави и лансира ракету која се ласерски наводи на циљ. Дејствује по принципу „испали и заборави“ јер је навођење аутоматско. Тако посада може брже да промени положај и има далеко веће шансе да не буде откривена. Може успешно да гађа мету у покрету, па и оне које се крећу великом брзином, до 70 километара на сат. Што значи да може гађати све тенкове јер се ниједан не креће брже, и скоро сва оклопна возила.
Што се тиче пробојности, нема му премца, уништава све тенкове и сва оклопна возила. Карактерише га „тандем“ – дупла кумулативна бојева глава која након што уништи активни реактивни оклоп, пробија 1.300 милиметара хомогеног панцирног челика у домету од осам километара.
У складу с потребама на ратишту, усавршена је варијанта „корнета“ за уништавање разних отпорних тачака, од митраљеских гнезда и утврђених заседа до бункера. Ова ракета има још већи домет, до 10 километара, и термобаричну „тандем“ бојеву главу. Прва пробија зид бункера а друга уништава живу силу у бункеру. Пробија до 3,5 метара армираног бетона. До максималног домета ракета лети само 22 секунде и по досадашњим сазнањима, потпуно је отпорна на ометање. Наравно да је то огромна предност у савременим ратовима. У пракси још није евидентирано да је неки уређај успео да заслепи ласер „корнета“.

72. СПЕЦИЈАЛНА БРИГАДА Добра је одлука да се с наоружавањем „корнетима“ почне од 72. специјалне бригаде у Панчеву. Ради се о врхунски обученој формацији и правим мајсторима да збуне и изненаде противника.
Нико не сумња у њихове способности које су проверене у грађанским ратовима на простору бивше Југославије, али и за време НАТО агресије. Они су опасни и непредвидиви и с луком и стрелом, а камоли са овако убојитим и ефикасним оружјем. Храбрости и самопоуздања им никада није фалило, и сигурно је да ће моћни „корнет“ употребити на прави начин. Стационирани су на локацији одакле брзо и лако могу да заузму борбене положаје на свим равничарским оперативним и тактичким правцима евентуалног продора агресора оклопним снагама. Јединице 72. специјална и 63. падобранска толико су познате по својим способностима да већ самим присуством на бојишту уливају страх и панику код непријатеља. Тако сви у Србији треба да знају да су прве испоруке „корнета“ доспеле у праве руке. У природи они су за непријатеља невидљиви, јер су њихова довитљивост и сналажљивост у коришћењу теренских услова да изненаде противника ненадмашни.

ЛОВЦИ ТЕНКОВА У Русији се „корнет“ успешно уграђује у борбена возила која зову „ловци тенкова“. Они могу да испаљују по две ракете истовремено, а поновно пуњење из унутрашњег магацина је аутоматско. Одлука да се овај систем уграђује у нашег популарног „Милоша“ већ је донета.
Није само систем „корнет“ појачао наше противоклопне могућности. Србија има и противоклопне ракете 9М120 Атака, такође руске производње, које се испаљују са моћних јуришних хеликоптера Ми-35М. Ове ракете су сличне америчким „хелфајерима“ у хрватској војсци. „Хелфајер“ има домет осам а „Атака“ шест километара. Америчка је и нешто бржа, 450 у односу на 400 метара у секунди колико има „Атака“. Међутим, та наоко мала предност „хелфајера“ се анулира изванредним летним и другим предностима хеликоптера Ми-35, који због отпорности на ватрена дејства зову „летећи тенк“, у односу на амерички ОХ-58Д „Кајова вориор“.
Дошло је време да и наша формација хеликоптера „Гама“ буде опремљена модернијим ракетама него што је „маљутка“ и већ се праве неке варијанте у том смислу. Ови хеликоптери се због своје осетљивости и недостатка оклопа прикрадају мети у ниском лету, користећи природне заклоне. Због малог домета „маљутке“ (могућност вођења ракете само 2 км, а максимална ефикасна даљина гађања је свега 500 м) морају прићи близу објекту дејства а веома су осетљиви, не само на ПВО средстава непријатеља него и на пешадијско наоружање.
Најугроженији су током лансирања „маљутки“, зато што хеликоптер због прецизности треба да лебди, и што лансирање и вођење предуго траје. Хеликоптер мора бар делимично да изађе иза природне маске – најчешће крошње дрвета, да би лансирао ракету, коју оператер све време ручно води према мети, и тако четири пута, пошто има четири ракете. За то време је посада заиста у великом ризику јер већ након прве експлозије противник грозничаво истражује одакле се лансирају пројектили и одмах тамо концентрише ватру. Време је да се и они опреме неким новим системом „испали и заборави“.
Наравно, не треба заборавити да је други по ефикасности у противоклопној борби „тенк на тенк“, и да су нам оклопне јединице ојачане модернизованим тенковима Т-72. Значи, само је питање организације одбране и командантских одлука које снаге и када ће бити употребљене у заустављању оклопних снага агресора, с тим што би „корнет“ могао бити уграђен и у борбена возила пешадије која прати тенкове. Ако буде тако добро распоређен по свим јединицама, од специјалних, до пешадијских и механизованих, систем „корнет“ ће дуго остати у наоружању Војске Србије. Најважније је да опоравак и модернизација Војске Србије теку по заиста резонском плану, и по динамици коју нико није могао предвидети. Само за неколико година то је постала сасвим друга војска по свим параметрима по којима се мери снага војне силе, па тако и по противоклопним могућностима.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *