Мали „корнет“ за велике промене

Својевремена планска деградација Војске Србије није изостала ни у противоклопном смислу

Као и у свим другим сегментима војне моћи, западне силе су преко бивше српске прозападне власти намерно ослабиле противоклопне могућности Војске Србије, као изузетно важан фактор одбране земље. Учинили су то неодржавањем и незанављањем војне технике – једноставно речено, квалитет нашег противоклопног оружја оставили су на нивоу који више одговара неком прошлом времену и нису пратили савремене трендове нити су дозволили модернизацију.

ГРАНИЦА НА ДУНАВУ Све то још и не би био тако велики проблем да истовремено нису великим и скупим донацијама у том погледу ојачали неке државе у нашем окружењу, пре свега Хрватску.
Наравно да то треба да нас брине јер Хрватска има отворене претензије према неким територијама Србије и Републике Српске. Хрватска никада није признала, и данас не признаје, природну границу са Србијом која иде средином Дунава од мађарске границе до Бачке Паланке. За њих државна граница на том потезу иде цикцак преко Дунава и сече га 16 пута.
Желе да на том потезу већим делом контролишу обе обале. Није овде само реч о покушају узурпирања природне и економске предности него и војне, јер би тако Хрватска (и НАТО) увек имала припремљен мостобран ако се одлучи за оружану агресију на Србију.
Сада рачунају на међународну арбитражу, где се зна колико је она „међународна“ и да ће сигурно бити наклоњена Хрватској. Спремни су да уцењују Србију уласком у ЕУ у вези са границом на Дунаву, али ни сами не верују да би то Србија могла прихватити. Припремају се и искористиће сваку историјску повољност да територије преко Дунава заузму изненада, силом. То је одговор на питање зашто се Хрватска тако интензивно наоружава, па и у противоклопном смислу, иако је под заштитом НАТО-а.
Западне силе намерно су овај део границе оставиле као споран, како би имале неуралгичну тачку потенцијалног сукоба коју могу распирити кад год пожеле, где би Хрватима помогли, као што су увек чинили, да остваре своје територијалне амбиције на штету Срба и Србије.

ПРОТИВОКЛОПНА БОРБА Бринула их је значајна предност Војске Србије, у односу на хрватску војску, у оклопним средствима, посебно тенковима. Чак и након намерног уништавања српских тенкова (од 1.029 остало је 239) њихов проблем није елиминисан, а након руске донације од 30 тенкова Т-72 и 30 борбених возила још је већи.
Зато су САД донирале Хрватској противоклопна средства која су им обезбедила предност у односу на Србију и преко ноћи су направили од њих регионалног лидера у противоклопном смислу. Донирали су им америчке противоклопне ракете АГМ-114 „хелфајер“, али и 16 хеликоптера ОХ-58Д „Кајова вориор“ са којих ће бити лансиране.
Хеликоптер и даље остаје најефикасније средство за противоклопну борбу, а сама ракета је имала велике предности у односу на оно чиме је располагала Србија – о питању домета, пробојне моћи, навођења, брзине и времена лета, као и брзине гађања. Сем тога, Хрватска има и израелске противоклопне ракете „спајк“, домета четири километра, које су монтиране на оклопне транспортере Патрија. Сва та ефикасна противоклопна средства лоцирана су у Славонији, управо према граници Србије. Тако би Србија морала бити војно неписмена па да не схвати потенцијалну опасност, и да су ове противоклопне снаге намењене за уништавање српских тенкова који би бранили српске територије од њиховог изненадног упада.
За противоклопну борбу из ваздуха Србија је располагала ракетама 9М14М и 9М14П1 „маљутка“, које се лансирају са хеликоптера „Гама“ (борбена верзија хеликоптера „Газела“). Ова ракета монтирана је и на борбена возила, а као лаке преносне противоклопне системе користила их је и пешадија. По свему судећи „маљутку“ ће сада заменити „корнет“. Главне мане „маљутки“ су домет од само три километра и пробојност само 200 мм челика, што није довољно за ефикасно уништавање модерних тенкова.
Домет америчког „хелфајера“ донираног Хрватској је осам километара а може да уништи све типове тенкова и оклопних возила. Док се модерне противоклопне ракете воде ласерски, „маљутка“ се води танком жицом и то само два километра, тако да само до те даљине може бити прецизна. Након тога више нема вођења и нема прецизности чак и ако је добро усмерена јер јој лет није стабилан. За савремене услове заиста спора, брзина јој је свега 120 метара у секунди, док је брзина „хелфајера“ 450. Тако је Хрватска до пре годину дана била најјача у региону у противоклопном смислу.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *