Litijum na klackalici

Hibernacija u koju je zapao projekat eksploatacije litijuma u Jadru, ispod Cera, ne znači da se od njega i odustalo. Spekulacije u igru uvode i nove igrače a sve će se znati posle izbora u aprilu

Priča o srpskom litijumu trenutno je u fazi zastoja jer su u prvi plan došli ekološki aspekti sa sugestijom da iskopavanje famoznog „kriptonita“, zbog načina eksploatacije, može doneti više štete nego koristi. Te tvrdnje su bile glavne parole protesta desetina hiljada građana i blokada najznačajnijih puteva koji su se održavali subotom tri sedmice zaredom. Podzemni rudnik još nije dobio dozvolu, čeka se procena uticaja na životnu sredinu, a predstavnici vlasti su obećali da će lokalno stanovništvo na referendumu odlučiti da li želi rudnik ili ne.
Zbog protesta i ispoljenog straha od ekološke katastrofe čak je i prokazani multinacionalni koncern „Rio Tinto“, čija namera je da u projekat izgradnje najvećeg rudnika litijuma u Evropi i jednog od najvećih u svetu uloži 2,4 milijarde dolara, odlučio da zastane s projektom „Jadar“. Bar tako je izjavila Vesna Prodanović, generalna direktorka „Rio Sava“, ćerke firme ovog britansko-australijskog rudarskog giganta.

To će, kako je rekla, biti učinjeno kako bi pozvali na javni dijalog ne bi li se stanovnici upoznali sa svim aspektima projekta. „Projekat ’Jadar’ planira se u predviđenim zakonskim okvirima, ali se neće preduzimati nijedan korak koji može dodatno da zabrine stanovnike.“ „Rio Tinto“ je više puta saopštio da je spreman za razgovore s meštanima i da su namenili 2,4 milijarde dolara za projekat „Jadar“, koji će, kako navode, biti izveden prema najvišim ekološkim standardima.
„Sarađujemo sa preko 100 stručnjaka u Srbiji, uključujući 40 profesora Univerziteta u Beogradu, kako bismo utvrdili potencijalne uticaje projekta na životnu sredinu, kao i kojim merama je moguće da te uticaje kontrolišemo i ublažimo“, navodi se na sajtu „Rio Tinta“ u Srbiji. Strategija im je da podzemni rudnik realizuju „na bezbedan i održiv način“.
Ovom zastoju i obećanjima iz „Rio Tinta“ prethodilo je i nekoliko odluka državnih i lokalnih organ vlasti. Posle posete Jadru i razgovora s meštanima predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije potpisao Zakon o eksproprijaciji i taj akt do daljeg neće biti u proceduri, dok je Zakon o referendumu vratio Skupštini na ispravku, pa su u tom aktu na zahtev uzbunjene javnosti hitno promenjeni sporni delovi.
Skupština Loznice, grada od 20.000 stanovnika, u decembru je ukinula prostorni plan koji u tom kraju predviđa rudnik, a sve nakon najave predsednika Srbije i vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) da će to biti učinjeno i da će se ubuduće s „Rio Tintom“ drugačije razgovarati.

[restrict]

IGRA BROJEVA A da nije sve tako jasno i jednostavno, uprkos političkim izjavama i baš zbog njih, upozorava pravno finansijska sfera ovog projekta. Za vlast, koja tvrdi da će se poštovati protokoli o zaštiti okoline, važno je da su rezerve ruda litijuma i bora kod Loznice 158 miliona tona, čija proračunata vrednost je 56 milijardi dolara, uz početna ulaganja od 1,5 milijardi dolara. Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović navela je da Srbija tim projektom može da pokrije 12 odsto svetskih potreba za litijumom, napomenuvši da je vrednost dokazanih mineralnih vrednosti u Srbiji veća od dvesta milijardi evra.
Da li je to jedan od razloga da predsednik Vučić izjavi uoči Nove godine da projekat „Jadar“ neće biti povučen iako su to tražili „pojedini opozicioni političari“. Ili je u pitanju, možda, ono što je rekla direktorka „Rio Sava“ Vesna Prodanović, da je investicija u Jadar predmet Bilateralnog sporazuma između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva iz 2002. godine, ratifikovanog 2004, i da taj dokument predviđa međunarodno priznate mehanizme zaštite investicija. Prodanovićeva je saopštila da je „Rio Tinto“ za razvoj projekta „Jadar“ do sada opredelio 450 miliona dolara, a da je u julu doneo odluku da opredeli 2,4 milijarde pod uslovom da ishoduje neophodne dozvole i odobrenja.
Govoreći o protestima zbog namere kompanije „Rio Tinto“ da eksploatiše litijum u dolini Jadra, Vučić je kazao da su firmu u Srbiju doveli i preko Velike Britanije joj se obavezali oni koji danas pozivaju na proteste. „Hoćete li vi da obezbedite milijardu evra koliko bi trebalo da platimo zbog onoga što su oni potpisivali? Ili je bolje da se pronađe bolji način za rešavanje problema. Važno je da postoji moratorijum, nema nikakvih daljih aktivnosti ’Rio Tinta’. Šta će biti dalje, videćemo“, naveo je predsednik Srbije u novogodišnjem izdanju „Večernjih novosti“.

I tu dolazimo do verbalne „klackalice“ koja u javnost unosi dodatne zabune i nejasnoće. Inače, kako drugačije objasniti već pomenute poteze vlasti (povlačenje Zakona o eksproprijaciji, izmene Zakona o referendumu, ukidanje prostornog plana Skupštine Loznica…) a da, pri tome, nije povučena (ili bar stavljena u mirovanje) i Odluka Vlade Srbije od 19. novembra 2020. godine, kojom se obrazuje Radna grupa za implementaciju projekta „Jadar“.
Kako se navodi na portalu Pravno informacionog sistema Republike Srbije, zadatak Radne grupe je razmatranje najsloženijih pitanja u oblasti implementacije projekta „Jadar“ i davanje predloga, mišljenja i stručnih obrazloženja u pogledu saradnje, analize implementacije tog projekta i koordinacije rada nadležnih organa i institucija u cilju pune i blagovremene implementacije operativnih pitanja.
Zanimljiv je i sam sastav Radne grupe, na čijem čelu je, kao predsednik, prof. dr Zorana Z. Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministar rudarstva i energetike. Njen zamenik je državni sekretar iz njenog ministarstva, kao i još nekoliko ljudi iz istog ministarstva. Tu je i šef Kabineta predsednika Republike Ivica Kojić, kao i specijalni savetnik predsednika Republike Danilo Cicmil. Zatim Nadica Stojanović, izvršni direktor za investicije i strategiju, „Elektromreža Srbije” a.d. Beograd, Milan Zdravković, izvršni direktor, Javno preduzeće „Srbijagas”, Slobodan Basurić, tehnički direktor, Javno preduzeće „Putevi Srbije”, Goran Puzović, direktor Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode”. Ako preskočimo desetak ljudi iz drugih ministarstava, državnih agencija i direkcija, u radnoj grupi uočavamo i Vesnu Prodanović, generalnog direktora „Rio Sava Exploration“ d.o.o. Beograd a u radu Radne grupe, kako se navodi, mogu učestvovati i Majkl Širaev, drugi sekretar u Ambasadi Australije u Srbiji, kao i Stiven Ndegva, direktor Svetske banke u Srbiji.
Ekolozi i protivnici projekta eksploatacije litijuma u Jadru ne odustaju od zahteva da se povuče i Uredba Vlade Srbije o utvrđivanju prostornog plana posebne namene, za koji premijerka Brnabić kaže da je nebitna i da jedino služi kako bi u „Rio Tintu“ znali na osnovu nje za koji prostor da urade studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.
Njeni oponenti pak kažu da je baš na osnovu ove uredbe „Rio Tintu“ omogućeno da kupuje kuće i zemljište u dolini Jadra.
Da „klackalica“ ne posustane postarala se upravo premijerka izjavom da je Vlada Srbije blizu odluke da poništi sve što se dešava sa „Rio Tintom“ i da se ponište sve dozvole date toj kompaniji, odnosno sve na šta su se bivše vlasti obavezale 2004. i 2006. godine, a što je uticalo na poslovanje sa „Rio Tintom“. Potrebno je, kako kaže, da se proceni koliki bi bili dugovi države Srbije ukoliko se zabrani otvaranje rudnika kompanije „Rio Tinto“.
Ona je optužila političare koji se sada protive „Rio Tintu“ na protestima, kao i ekološke aktiviste da su plaćenici stranih fondacija i službi kao što je Rokfeler. Brnabićeva je rekla da je 2004. godine, u vreme bivše vlasti, stupio na snagu sporazum o štićenju investicija koji štiti „Rio Tinto“ kao investiciju koja dolazi iz Velike Britanije, i da „Rio Tinto“ ako za bilo šta može da se uhvati u slučaju arbitraže, to je taj sporazum o štićenju investicija iz 2004. godine. Istakla je da je potom, 2006. godine menjan Zakon o rudarstvu, i da je uveden princip kontinuiteta da onaj koji je vršio istraživanja ima ekskluzivno pravo eksploatacije. Pre toga je, kako je dodala, bio je zakon iz 1995. koji onom ko je vršio istraživanja nije davao pravo eksploatacije već ako se potvrde rudne rezerve – idete na tender i onaj ko da najbolju ponudu on eksploatiše.

ZORANIN PRINCIP I dok predsednik Republike i premijerka biju bitku oko mogućnosti odustajanja od posla sa „Rio Tintom“ i cene takve odluke, potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, u intervjuu agenciji „Blumberg“, „doliva ulje na vatru“ tvrdnjom da ne postoji nikakav ugovorni odnos između države i kompanije „Rio Tinto“ i da je suština u studijama o proceni uticaja na životnu sredinu, kao i da je pobornik ideje da o njima govore najbolji svetski stručnjaci.
„Ideja koju je izneo predsednik Aleksandar Vučić o referendumu je najbolje rešenje i konačnu reč će dati građani. Međutim, mi smo tri meseca od izbora i svaka tema je sada politička, a najmanje ekološka, energetska ili ekonomska“, reći će Mihajlovićka.
U takvoj verbalnoj „klackalici“ zaista je teško naći glavni tok državnog vrha u priči o litijumu, mada bi trebalo slediti ono što govori predsednik Vučić, čija je, pokazalo se, poslednja. Naročito sada kada se i Nemačka odlučila na eksploataciju litijuma.
Naime, kompanija „Vulcan Energy Resource“ koja se bavi iskopavanjem litijuma dobila je pet novih dozvola za istraživanje geotermalne energije i litijuma u Nemačkoj. Ova nemačko-australijska kompanija želi da započne komercijalnu proizvodnju litijuma do 2024. godine oslanjajući se na rast potražnje za ovim materijalom koji se koristi u baterijama za električne automobile. Jedan od ciljeva ove kompanije je da potpuno ekološki bezbedno komercijalno proizvodi litijum, bez štetnih gasova i otpada, navodi se na njihovom sajtu.
Imajući to u vidu i uprkos velikom raspoloženju kod Vlade da se zabrani iskopavanje litijuma, predsednik Vučić sugeriše da se učimo od Nemaca i vidimo koju oni tehnologiju primenjuju da i mi isto to primenimo…
Teško je poverovati da predsednik nije informisan da se u Nemačkoj radi o geotermalnom litijumu iz doline reke Rajne, blizu granice Francuske i Nemačke, bez kopanja rude i problematične ekstrakcije litijuma iz nje, kao što bi to bio slučaj kod nas. Voda koja se crpi s dubine od 2.542 metara topla je 131 stepen i bogata litijumom. Po litri se dobije 150 miligrama, što je vrednost približna mnogim izvorima u inostranstvu, ukazuje nemački magazin „Inženjer“.
Nemci rade na razvoju tehnologije kojom bi se mogao dobiti litijum iz vode koja se, trenutno, nakon korišćenja u svrhe toplotne energije, ponovo vraća u zemlju. Pored ovih ispod Rajne, Nemačka ima rezerve litijuma i u ogromnom Severno-nemačkom basenu, kao i na granici sa Češkom. U nemačkim medijima se navodi da su za tu eksploataciju zainteresovani i nemački automobilski giganti i da u Evropi postoji pet preduzeća koja proizvode litijum-jonske baterije, a 15 bi trebalo da se otvori narednih godina, a samo u Nemačkoj je planirano osam takvih fabrika.
Otud i spekulacije o prekidu saradnje sa „Rio Tintom“ i, možda, uvođenju u „igru“ nemačke kompanije. Sve je to na tragu još od posete Angele Merkel Beogradu. A ako bi i trebalo da se „Rio Tinto“ obešteti, mogli bi to, umesto nas, da učine baš Nemci.
Uostalom, sve ove spekulacije biće razjašnjene u aprilu. Odmah posle izbora. Do tada radi „klackalica“.

[/restrict]