Литијум на клацкалици

Хибернација у коју је запао пројекат експлоатације литијума у Јадру, испод Цера, не значи да се од њега и одустало. Спекулације у игру уводе и нове играче а све ће се знати после избора у априлу

Прича о српском литијуму тренутно је у фази застоја јер су у први план дошли еколошки аспекти са сугестијом да ископавање фамозног „криптонита“, због начина експлоатације, може донети више штете него користи. Те тврдње су биле главне пароле протеста десетина хиљада грађана и блокада најзначајнијих путева који су се одржавали суботом три седмице заредом. Подземни рудник још није добио дозволу, чека се процена утицаја на животну средину, а представници власти су обећали да ће локално становништво на референдуму одлучити да ли жели рудник или не.
Због протеста и испољеног страха од еколошке катастрофе чак је и проказани мултинационални концерн „Рио Тинто“, чија намера је да у пројекат изградње највећег рудника литијума у Европи и једног од највећих у свету уложи 2,4 милијарде долара, одлучио да застане с пројектом „Јадар“. Бар тако је изјавила Весна Продановић, генерална директорка „Рио Сава“, ћерке фирме овог британско-аустралијског рударског гиганта.

То ће, како је рекла, бити учињено како би позвали на јавни дијалог не би ли се становници упознали са свим аспектима пројекта. „Пројекат ’Јадар’ планира се у предвиђеним законским оквирима, али се неће предузимати ниједан корак који може додатно да забрине становнике.“ „Рио Тинто“ је више пута саопштио да је спреман за разговоре с мештанима и да су наменили 2,4 милијарде долара за пројекат „Јадар“, који ће, како наводе, бити изведен према највишим еколошким стандардима.
„Сарађујемо са преко 100 стручњака у Србији, укључујући 40 професора Универзитета у Београду, како бисмо утврдили потенцијалне утицаје пројекта на животну средину, као и којим мерама је могуће да те утицаје контролишемо и ублажимо“, наводи се на сајту „Рио Тинта“ у Србији. Стратегија им је да подземни рудник реализују „на безбедан и одржив начин“.
Овом застоју и обећањима из „Рио Тинта“ претходило је и неколико одлука државних и локалних орган власти. После посете Јадру и разговора с мештанима председник Србије Александар Вучић није потписао Закон о експропријацији и тај акт до даљег неће бити у процедури, док је Закон о референдуму вратио Скупштини на исправку, па су у том акту на захтев узбуњене јавности хитно промењени спорни делови.
Скупштина Лознице, града од 20.000 становника, у децембру је укинула просторни план који у том крају предвиђа рудник, а све након најаве председника Србије и владајуће Српске напредне странке (СНС) да ће то бити учињено и да ће се убудуће с „Рио Тинтом“ другачије разговарати.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *