Литијум на клацкалици

Хибернација у коју је запао пројекат експлоатације литијума у Јадру, испод Цера, не значи да се од њега и одустало. Спекулације у игру уводе и нове играче а све ће се знати после избора у априлу

Прича о српском литијуму тренутно је у фази застоја јер су у први план дошли еколошки аспекти са сугестијом да ископавање фамозног „криптонита“, због начина експлоатације, може донети више штете него користи. Те тврдње су биле главне пароле протеста десетина хиљада грађана и блокада најзначајнијих путева који су се одржавали суботом три седмице заредом. Подземни рудник још није добио дозволу, чека се процена утицаја на животну средину, а представници власти су обећали да ће локално становништво на референдуму одлучити да ли жели рудник или не.
Због протеста и испољеног страха од еколошке катастрофе чак је и проказани мултинационални концерн „Рио Тинто“, чија намера је да у пројекат изградње највећег рудника литијума у Европи и једног од највећих у свету уложи 2,4 милијарде долара, одлучио да застане с пројектом „Јадар“. Бар тако је изјавила Весна Продановић, генерална директорка „Рио Сава“, ћерке фирме овог британско-аустралијског рударског гиганта.

То ће, како је рекла, бити учињено како би позвали на јавни дијалог не би ли се становници упознали са свим аспектима пројекта. „Пројекат ’Јадар’ планира се у предвиђеним законским оквирима, али се неће предузимати ниједан корак који може додатно да забрине становнике.“ „Рио Тинто“ је више пута саопштио да је спреман за разговоре с мештанима и да су наменили 2,4 милијарде долара за пројекат „Јадар“, који ће, како наводе, бити изведен према највишим еколошким стандардима.
„Сарађујемо са преко 100 стручњака у Србији, укључујући 40 професора Универзитета у Београду, како бисмо утврдили потенцијалне утицаје пројекта на животну средину, као и којим мерама је могуће да те утицаје контролишемо и ублажимо“, наводи се на сајту „Рио Тинта“ у Србији. Стратегија им је да подземни рудник реализују „на безбедан и одржив начин“.
Овом застоју и обећањима из „Рио Тинта“ претходило је и неколико одлука државних и локалних орган власти. После посете Јадру и разговора с мештанима председник Србије Александар Вучић није потписао Закон о експропријацији и тај акт до даљег неће бити у процедури, док је Закон о референдуму вратио Скупштини на исправку, па су у том акту на захтев узбуњене јавности хитно промењени спорни делови.
Скупштина Лознице, града од 20.000 становника, у децембру је укинула просторни план који у том крају предвиђа рудник, а све након најаве председника Србије и владајуће Српске напредне странке (СНС) да ће то бити учињено и да ће се убудуће с „Рио Тинтом“ другачије разговарати.

[restrict]

ИГРА БРОЈЕВА А да није све тако јасно и једноставно, упркос политичким изјавама и баш због њих, упозорава правно финансијска сфера овог пројекта. За власт, која тврди да ће се поштовати протоколи о заштити околине, важно је да су резерве руда литијума и бора код Лознице 158 милиона тона, чија прорачуната вредност је 56 милијарди долара, уз почетна улагања од 1,5 милијарди долара. Министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић навела је да Србија тим пројектом може да покрије 12 одсто светских потреба за литијумом, напоменувши да је вредност доказаних минералних вредности у Србији већа од двеста милијарди евра.
Да ли је то један од разлога да председник Вучић изјави уочи Нове године да пројекат „Јадар“ неће бити повучен иако су то тражили „поједини опозициони политичари“. Или је у питању, можда, оно што је рекла директорка „Рио Сава“ Весна Продановић, да је инвестиција у Јадар предмет Билатералног споразума између Србије и Уједињеног Краљевства из 2002. године, ратификованог 2004, и да тај документ предвиђа међународно признате механизме заштите инвестиција. Продановићева је саопштила да је „Рио Тинто“ за развој пројекта „Јадар“ до сада определио 450 милиона долара, а да је у јулу донео одлуку да определи 2,4 милијарде под условом да исходује неопходне дозволе и одобрења.
Говорећи о протестима због намере компаније „Рио Тинто“ да експлоатише литијум у долини Јадра, Вучић је казао да су фирму у Србију довели и преко Велике Британије јој се обавезали они који данас позивају на протесте. „Хоћете ли ви да обезбедите милијарду евра колико би требало да платимо због онога што су они потписивали? Или је боље да се пронађе бољи начин за решавање проблема. Важно је да постоји мораторијум, нема никаквих даљих активности ’Рио Тинта’. Шта ће бити даље, видећемо“, навео је председник Србије у новогодишњем издању „Вечерњих новости“.

И ту долазимо до вербалне „клацкалице“ која у јавност уноси додатне забуне и нејасноће. Иначе, како другачије објаснити већ поменуте потезе власти (повлачење Закона о експропријацији, измене Закона о референдуму, укидање просторног плана Скупштине Лозница…) а да, при томе, није повучена (или бар стављена у мировање) и Одлука Владе Србије од 19. новембра 2020. године, којом се образује Радна група за имплементацију пројекта „Јадар“.
Како се наводи на порталу Правно информационог система Републике Србије, задатак Радне групе је разматрање најсложенијих питања у области имплементације пројекта „Јадар“ и давање предлога, мишљења и стручних образложења у погледу сарадње, анализе имплементације тог пројекта и координације рада надлежних органа и институција у циљу пуне и благовремене имплементације оперативних питања.
Занимљив је и сам састав Радне групе, на чијем челу је, као председник, проф. др Зорана З. Михајловић, потпредседница Владе и министар рударства и енергетике. Њен заменик је државни секретар из њеног министарства, као и још неколико људи из истог министарства. Ту је и шеф Кабинета председника Републике Ивица Којић, као и специјални саветник председника Републике Данило Цицмил. Затим Надица Стојановић, извршни директор за инвестиције и стратегију, „Електромрежа Србије” а.д. Београд, Милан Здравковић, извршни директор, Јавно предузеће „Србијагас”, Слободан Басурић, технички директор, Јавно предузеће „Путеви Србије”, Горан Пузовић, директор Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе”. Ако прескочимо десетак људи из других министарстава, државних агенција и дирекција, у радној групи уочавамо и Весну Продановић, генералног директора „Rio Sava Exploration“ д.о.о. Београд а у раду Радне групе, како се наводи, могу учествовати и Мајкл Шираев, други секретар у Амбасади Аустралије у Србији, као и Стивен Ндегва, директор Светске банке у Србији.
Еколози и противници пројекта експлоатације литијума у Јадру не одустају од захтева да се повуче и Уредба Владе Србије о утврђивању просторног плана посебне намене, за који премијерка Брнабић каже да је небитна и да једино служи како би у „Рио Тинту“ знали на основу ње за који простор да ураде студију о процени утицаја на животну средину.
Њени опоненти пак кажу да је баш на основу ове уредбе „Рио Тинту“ омогућено да купује куће и земљиште у долини Јадра.
Да „клацкалица“ не посустане постарала се управо премијерка изјавом да је Влада Србије близу одлуке да поништи све што се дешава са „Рио Тинтом“ и да се пониште све дозволе дате тој компанији, односно све на шта су се бивше власти обавезале 2004. и 2006. године, а што је утицало на пословање са „Рио Тинтом“. Потребно је, како каже, да се процени колики би били дугови државе Србије уколико се забрани отварање рудника компаније „Рио Тинто“.
Она је оптужила политичаре који се сада противе „Рио Тинту“ на протестима, као и еколошке активисте да су плаћеници страних фондација и служби као што је Рокфелер. Брнабићева је рекла да је 2004. године, у време бивше власти, ступио на снагу споразум о штићењу инвестиција који штити „Рио Тинто“ као инвестицију која долази из Велике Британије, и да „Рио Тинто“ ако за било шта може да се ухвати у случају арбитраже, то је тај споразум о штићењу инвестиција из 2004. године. Истакла је да је потом, 2006. године мењан Закон о рударству, и да је уведен принцип континуитета да онај који је вршио истраживања има ексклузивно право експлоатације. Пре тога је, како је додала, био је закон из 1995. који оном ко је вршио истраживања није давао право експлоатације већ ако се потврде рудне резерве – идете на тендер и онај ко да најбољу понуду он експлоатише.

ЗОРАНИН ПРИНЦИП И док председник Републике и премијерка бију битку око могућности одустајања од посла са „Рио Тинтом“ и цене такве одлуке, потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић, у интервјуу агенцији „Блумберг“, „долива уље на ватру“ тврдњом да не постоји никакав уговорни однос између државе и компаније „Рио Тинто“ и да је суштина у студијама о процени утицаја на животну средину, као и да је поборник идеје да о њима говоре најбољи светски стручњаци.
„Идеја коју је изнео председник Александар Вучић о референдуму је најбоље решење и коначну реч ће дати грађани. Међутим, ми смо три месеца од избора и свака тема је сада политичка, а најмање еколошка, енергетска или економска“, рећи ће Михајловићка.
У таквој вербалној „клацкалици“ заиста је тешко наћи главни ток државног врха у причи о литијуму, мада би требало следити оно што говори председник Вучић, чија је, показало се, последња. Нарочито сада када се и Немачка одлучила на експлоатацију литијума.
Наиме, компанија „Vulcan Energy Resource“ која се бави ископавањем литијума добила је пет нових дозвола за истраживање геотермалне енергије и литијума у Немачкој. Ова немачко-аустралијска компанија жели да започне комерцијалну производњу литијума до 2024. године ослањајући се на раст потражње за овим материјалом који се користи у батеријама за електричне аутомобиле. Један од циљева ове компаније је да потпуно еколошки безбедно комерцијално производи литијум, без штетних гасова и отпада, наводи се на њиховом сајту.
Имајући то у виду и упркос великом расположењу код Владе да се забрани ископавање литијума, председник Вучић сугерише да се учимо од Немаца и видимо коју они технологију примењују да и ми исто то применимо…
Тешко је поверовати да председник није информисан да се у Немачкој ради о геотермалном литијуму из долине реке Рајне, близу границе Француске и Немачке, без копања руде и проблематичне екстракције литијума из ње, као што би то био случај код нас. Вода која се црпи с дубине од 2.542 метара топла је 131 степен и богата литијумом. По литри се добије 150 милиграма, што је вредност приближна многим изворима у иностранству, указује немачки магазин „Инжењер“.
Немци раде на развоју технологије којом би се могао добити литијум из воде која се, тренутно, након коришћења у сврхе топлотне енергије, поново враћа у земљу. Поред ових испод Рајне, Немачка има резерве литијума и у огромном Северно-немачком басену, као и на граници са Чешком. У немачким медијима се наводи да су за ту експлоатацију заинтересовани и немачки аутомобилски гиганти и да у Европи постоји пет предузећа која производе литијум-јонске батерије, а 15 би требало да се отвори наредних година, а само у Немачкој је планирано осам таквих фабрика.
Отуд и спекулације о прекиду сарадње са „Рио Тинтом“ и, можда, увођењу у „игру“ немачке компаније. Све је то на трагу још од посете Ангеле Меркел Београду. А ако би и требало да се „Рио Тинто“ обештети, могли би то, уместо нас, да учине баш Немци.
Уосталом, све ове спекулације биће разјашњене у априлу. Одмах после избора. До тада ради „клацкалица“.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *