Kometa u vreme korone: „Ne gledaj gore” – komedija i parodija na filmove katastrofe

Vredi videti film koji se podsmeva našem strahu od kataklizme, čak i ako to čini tako da nam baš i nije mnogo smešno jer je ono sa čime se zaista suočavamo u stvarnom svetu do te mere bizarno i nedokučivo da je mnogima među nama lakše da poveruju da su u filmu, u nestvarnom okruženju, da „ne gledaju gore”, u nadolazeću pošast

Poslednjih nedelja film o kome se govori je novo delo sredovečnog filadelfijskog režisera, scenariste, glumca i producenta Adama Makeja, „Ne gledaj gore“. Nije superiorno komercijalan iako u svom ansamblu ima dve superzvezde Holivuda: legendarnu Meril Strip i ništa manje slavnog Leonarda Dikaprija. A oni su tek predvodnici brojne, iskusne i ugledne glumačke ekipe. „Ne gledaj gore“ je film iz „Netfliksove“ produkcije. Originalno njihovo delo koje kao takvo predvodi aktuelnu ponudu ovog striming giganta čija su ostvarenja poslednjih godina, upravo zbog velikih imena koja stoje iza njih kao autori ili su deo glumačkih sastava, izborila mesta favorita i na filmskim festivalima ili u borbi za najprestižnije filmske nagrade. Čak su u tom pionirskom pozicioniranju napravili i neke revolucionarne pomake. I filmu „Ne gledaj gore“ se po mišljenju mnogih može dati takva prognoza. Biće snažan takmac makar u osvajanju nominacija za Oskara iako u suštini ni izbliza ne priča priču koja se može dopasti bilo kome, ni takozvanim običnim ljudima, a još manje moćnicima što kroje naš svet, a najmanje medijima pošto su oni ovde najžešće osuđeni. Iako je reč o izmišljotini, fantaziji i to u komičnom maniru, „Ne gledaj gore“ je sve samo ne uobičajena komedija za gledaoce koji isključuju moždane vijuge već kad vide špicu. Naprotiv, reč je o snažnoj, povremeno i surovoj, veoma duhovitoj doduše, parodiji na takozvane filmove katastrofe, ali je istovremeno i socijalni komentar koji se direktno okreće reakciji naše civilizacije na neizbežnu i nezaustavljivu opasnost koja preti da nas uništi.

Metaforična pretnja iz svemira

Makej je u svom filmu, doduše, tu pretnju smestio iznad naših glava. Iz svemira. U kometi dovoljno velikoj da satre život na Zemlji, a koja se sigurno nalazi na putu sudara s nama. Ovo je film koji u tom smislu ne nudi ništa novo. Na stotine je fantastičnih i apokaliptičnih filmova i serija snimljeno pre njega s istom ili skoro istom premisom. Retki od njih su, međutim, pokušali, a još ređi i uspeli, da prevaziđu površnost i osrednjost i da nadgrade početni koncept o neminovnoj kataklizmi i reakciji ljudi na spoznaju da im ona sleduje. A ova je nadgradnja još uspešnija jer zapravo predstavlja metaforu na ono što se u našem svetu zaista dešava i što ima apokaliptične sastojke.
Autori filma „Ne gledaj gore“ ne bez sarkazma ili barem ironije poručuju junacima svoje priče da nikako ne gledaju gore jer, tamo gore, kometa se vidi golim okom. Kometa koja je dovoljno velika da izazove kraj svega. Totalno uništenje. Ipak, i bez tog saveta, mnogi na zemlji osećaju da nije potrebno da gledaju gore. I smatraju da komete uopšte nema. Da je u pitanju zavera moćnika iz senke. I to što pojedinci tako misle ili svakojake religiozne i sektaške grupe, uključujući i predsednicu Sjedinjenih Država (odlična rola Meril Strip koja će bez sumnje i ovoga puta zaraditi nominaciju za Oskara) gledaju da oportunistički iskoriste strah od pada komete za politički boljitak pred izbore. Koliko god apsurdno bilo razmišljati o političkim manevrima pred neminovnom apokalipsom. Metafora koju pomenusmo odnosi se na identičnu reakciju ljudi, politike, medija, sveta uopšte na pandemiju korone. Rad na filmu, uključujući i scenario, sproveden je usred pandemije. Otud verovatno i inspiracija za ovakvu metaforu, pa i film. Autori su očigledno stali na stranu onih koji vide kometu i njen smrtonosni juriš na naš svet. Po njima taj potencijal ima pandemija korone pa je, kako se to moderno kaže, narativ preuzet iz našeg sveta u taj imaginarni, suočen s dolaskom komete smrti. Sve je isto osim vrste pretnje. I ludilo medija i nesposobnost i lažljivost političara i sluđenost naroda i bujanje bizarnih organizacija koje nude spas i štetočinski uticaj društvenih grupa. A svi koji negiraju pandemiju u ovoj metafori filma su oni koji „ne gledaju gore“ i koji iako suočeni sa smrtonosnom opasnošću biraju da je nojevskim pristupom negiraju. Koliko je ova poruka filma prikladna i koliko uverljiva ostaje da svaki gledalac prosudi sam. Ogromna je razlika između opasnosti od pada dovoljno velike komete da izazove smak sveta i pandemije koja je smrtonosna u promilima. Ipak, tvorci filma možda i nisu imali nameru da ismevaju nojevski odbrambeni mehanizam pojedinaca, već su kritiku usmerili prema sumanutim medijima i vlašću opsednutim političarima. I u tom je segmentu suština filma i njegova prava vrednost. Kao društvena i politička satira s moćnim komentarom na račun današnjeg sveta u kome je korumpiran sistem vrednosti, društvo počiva na temeljima laži koje se serviraju od strane senzacionalističkih medija i malicioznih političkih struktura, te zapravo i nije bitno da li će nam na glavu pasti kometa ili nas „pojesti“ virusi. Istina je tamo negde, kako je nekada poručivala popularna serija „Dosije iks“. I do nje je sve teže doći. A baš je u tome suština. Da se do istine teško dolazi. Ili, još bolje, da se do nje ne može doći. Pa čak ni kada nam je pred očima kometa koja će izazvati kraj svega.

Neverica modernog čoveka

Na stranu otkud tolika neverica modernog čoveka u sve što ga okružuje, u sve što mu se dešava. Ili, s druge strane, otkud toliko poverenje u institucije koje su dokazani lažovi. Iako na možda lakonski i tipično holivudski karikirani način „Ne gledaj gore” nastoji da parodiranjem jedne ideje, a na račun druge, odgonetne mehanizam laži, oportunih motiva lidera, neobjašnjivu pokornost njihovog „stada“ čak i kada su u pitanju osnovna egzistencijalna pitanja, dakle sve poluge prevare i sva prihvatanja obmanutih što čine naš svet. I sve to autori ovog filma nude na tacni, jasno, duhovito, sagledano iz svih neophodnih perspektiva. Sprega pohlepe, korumpiranosti i zla vodećih medija s ljigavim političkim moćnicima uči nas, zarad sopstvenog interesa, da nikad ne tragamo za istinom, da „ne gledamo gore“. I mi to i činimo. Ne gledamo tamo odakle dolazi opasnost. A dok se zaista ta kometa jednom ne pojavi (kažu da Zemlja u tom smislu, u uspešnom izbegavanju kataklizmičnog sudara s uništiteljskim kosmičkim predmetom, liči na igrača ruskog ruleta koji neprestano dobija!), ostaje da uživamo u brojnim blagodetima modernog društva i naših umnih, sposobnih, čovekovoj dobrobiti uvek okrenutih lidera. Oni će nas voditi do spasa i u borbi protiv virusa i kataklizmičnih kometa. Čak i ako, kao što najluđi momenat u filmu pokazuje, naši lideri odluče da zarade na eksploataciji vredne rude iz komete koja nam pada na glavu! Samo treba da im verujemo. I da ne gledamo gore!