Комета у време короне: „Не гледај горе” – комедија и пародија на филмове катастрофе

Вреди видети филм који се подсмева нашем страху од катаклизме, чак и ако то чини тако да нам баш и није много смешно јер је оно са чиме се заиста суочавамо у стварном свету до те мере бизарно и недокучиво да је многима међу нама лакше да поверују да су у филму, у нестварном окружењу, да „не гледају горе”, у надолазећу пошаст

Последњих недеља филм о коме се говори је ново дело средовечног филаделфијског режисера, сценаристе, глумца и продуцента Адама Макеја, „Не гледај горе“. Није супериорно комерцијалан иако у свом ансамблу има две суперзвезде Холивуда: легендарну Мерил Стрип и ништа мање славног Леонарда Дикаприја. А они су тек предводници бројне, искусне и угледне глумачке екипе. „Не гледај горе“ је филм из „Нетфликсове“ продукције. Оригинално њихово дело које као такво предводи актуелну понуду овог стриминг гиганта чија су остварења последњих година, управо због великих имена која стоје иза њих као аутори или су део глумачких састава, изборила места фаворита и на филмским фестивалима или у борби за најпрестижније филмске награде. Чак су у том пионирском позиционирању направили и неке револуционарне помаке. И филму „Не гледај горе“ се по мишљењу многих може дати таква прогноза. Биће снажан такмац макар у освајању номинација за Оскара иако у суштини ни изблиза не прича причу која се може допасти било коме, ни такозваним обичним људима, а још мање моћницима што кроје наш свет, а најмање медијима пошто су они овде најжешће осуђени. Иако је реч о измишљотини, фантазији и то у комичном маниру, „Не гледај горе“ је све само не уобичајена комедија за гледаоце који искључују мождане вијуге већ кад виде шпицу. Напротив, реч је о снажној, повремено и суровој, веома духовитој додуше, пародији на такозване филмове катастрофе, али је истовремено и социјални коментар који се директно окреће реакцији наше цивилизације на неизбежну и незаустављиву опасност која прети да нас уништи.

Метафорична претња из свемира

Макеј је у свом филму, додуше, ту претњу сместио изнад наших глава. Из свемира. У комети довољно великој да сатре живот на Земљи, а која се сигурно налази на путу судара с нама. Ово је филм који у том смислу не нуди ништа ново. На стотине је фантастичних и апокалиптичних филмова и серија снимљено пре њега с истом или скоро истом премисом. Ретки од њих су, међутим, покушали, а још ређи и успели, да превазиђу површност и осредњост и да надграде почетни концепт о неминовној катаклизми и реакцији људи на спознају да им она следује. А ова је надградња још успешнија јер заправо представља метафору на оно што се у нашем свету заиста дешава и што има апокалиптичне састојке.
Аутори филма „Не гледај горе“ не без сарказма или барем ироније поручују јунацима своје приче да никако не гледају горе јер, тамо горе, комета се види голим оком. Комета која је довољно велика да изазове крај свега. Тотално уништење. Ипак, и без тог савета, многи на земљи осећају да није потребно да гледају горе. И сматрају да комете уопште нема. Да је у питању завера моћника из сенке. И то што појединци тако мисле или свакојаке религиозне и секташке групе, укључујући и председницу Сједињених Држава (одлична рола Мерил Стрип која ће без сумње и овога пута зарадити номинацију за Оскара) гледају да опортунистички искористе страх од пада комете за политички бољитак пред изборе. Колико год апсурдно било размишљати о политичким маневрима пред неминовном апокалипсом. Метафора коју поменусмо односи се на идентичну реакцију људи, политике, медија, света уопште на пандемију короне. Рад на филму, укључујући и сценарио, спроведен је усред пандемије. Отуд вероватно и инспирација за овакву метафору, па и филм. Аутори су очигледно стали на страну оних који виде комету и њен смртоносни јуриш на наш свет. По њима тај потенцијал има пандемија короне па је, како се то модерно каже, наратив преузет из нашег света у тај имагинарни, суочен с доласком комете смрти. Све је исто осим врсте претње. И лудило медија и неспособност и лажљивост политичара и слуђеност народа и бујање бизарних организација које нуде спас и штеточински утицај друштвених група. А сви који негирају пандемију у овој метафори филма су они који „не гледају горе“ и који иако суочени са смртоносном опасношћу бирају да је нојевским приступом негирају. Колико је ова порука филма прикладна и колико уверљива остаје да сваки гледалац просуди сам. Огромна је разлика између опасности од пада довољно велике комете да изазове смак света и пандемије која је смртоносна у промилима. Ипак, творци филма можда и нису имали намеру да исмевају нојевски одбрамбени механизам појединаца, већ су критику усмерили према суманутим медијима и влашћу опседнутим политичарима. И у том је сегменту суштина филма и његова права вредност. Као друштвена и политичка сатира с моћним коментаром на рачун данашњег света у коме је корумпиран систем вредности, друштво почива на темељима лажи које се сервирају од стране сензационалистичких медија и малициозних политичких структура, те заправо и није битно да ли ће нам на главу пасти комета или нас „појести“ вируси. Истина је тамо негде, како је некада поручивала популарна серија „Досије икс“. И до ње је све теже доћи. А баш је у томе суштина. Да се до истине тешко долази. Или, још боље, да се до ње не може доћи. Па чак ни када нам је пред очима комета која ће изазвати крај свега.

Неверица модерног човека

На страну откуд толика неверица модерног човека у све што га окружује, у све што му се дешава. Или, с друге стране, откуд толико поверење у институције које су доказани лажови. Иако на можда лаконски и типично холивудски карикирани начин „Не гледај горе” настоји да пародирањем једне идеје, а на рачун друге, одгонетне механизам лажи, опортуних мотива лидера, необјашњиву покорност њиховог „стада“ чак и када су у питању основна егзистенцијална питања, дакле све полуге преваре и сва прихватања обманутих што чине наш свет. И све то аутори овог филма нуде на тацни, јасно, духовито, сагледано из свих неопходних перспектива. Спрега похлепе, корумпираности и зла водећих медија с љигавим политичким моћницима учи нас, зарад сопственог интереса, да никад не трагамо за истином, да „не гледамо горе“. И ми то и чинимо. Не гледамо тамо одакле долази опасност. А док се заиста та комета једном не појави (кажу да Земља у том смислу, у успешном избегавању катаклизмичног судара с уништитељским космичким предметом, личи на играча руског рулета који непрестано добија!), остаје да уживамо у бројним благодетима модерног друштва и наших умних, способних, човековој добробити увек окренутих лидера. Они ће нас водити до спаса и у борби против вируса и катаклизмичних комета. Чак и ако, као што најлуђи моменат у филму показује, наши лидери одлуче да зараде на експлоатацији вредне руде из комете која нам пада на главу! Само треба да им верујемо. И да не гледамо горе!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *