ЗЕЧЕВИЗИЈА – ЈОВАНКА БРОЗ У РАЉАМА ДУБОКЕ ДРЖАВЕ

Јованка Броз и тајне службе, ТВ серија, аутор Светко Ковач, РТС1, 2021

Дуго очекивана посластица у виду телевизијске серије под заводљивим насловом Јованка Броз и тајне службе била је десет понедељака главни догађај за љубитеље наше новије историје и друге радозналце и мора се рећи да је углавном испунила очекивања. Сви они који су живели под овим супружницима, а и они који су о њима само слушали или читали, могли су да гледају све оно о чему се углавном говоркало и нагађало, препричавало и прећуткивало (као да баш све чују козје уши свуда присутне Удбе, која је и сама постала треће лице ове „народне драме“), јер је тај део приватног живота највећег сина наших народа и народности и његове другарице сада постао супстанца покретне слике, чији „иманентни реализам“ увек делује као да се све приказано заиста и догодило (Базен). Траљаво извођење ових сцена ометало је, међутим, чаролију историјских призора и често нарушавало утисак веродостојности. Али о томе на крају. Важно је да је идеја веродостојности највећим делом руководила аутора ове серије, врхунског обавештајца, бившег директора Војнобезбедносне агенције (2004–2014) генерала Светка Ковача, аутора радо читаних књига (Војне службе безбедности у Србији, Случај Ранковић из архива KOС-a и др.) и ТВ серијала Тајне службе Србије –као озбиљан професионалац био је потпуно свестан посла кога се латио и наслова који је требало оправдати. Не само да се то догодило него је откривено и више него што се очекивало за свакога ко уме да чита између редова и познаје барем главне чињенице из педесетогодишњег живота авнојске творевине. У том животу прва дама ове државе није играла епизодну улогу, будући да је била јака и живописна личност – „дете Војне крајине“ – како ју је описала млађа сестра Нада, иначе првокласни сведок и сама учесница овог телевизијског збивања.

УЛАЗАК У ПАНТЕОН Радња почиње чудом, као што је и случај са сваком правом народном причом из динарских предања. „Једнога дана“, прича Нада Будисављевић, с неба па у ребра, „позове нас Јока и каже: удајем се за Тита. Да нам је рекла да ће се удати за Светог Петра или самог Господа Бога, ми бисмо то лакше прихватиле.“ Ништа у овој серији није звучало аутентичније и истинитије од ове вести с огњишта личких горштака свиклих на „зелене солдате“ и виле око планинских језера у дугим ноћним шапутањима. Сведочи ова вест и о другоме: Бог окружен свецима обавезни је део православне иконографије, па била она чувар католичког цара Фрање (најужи прстен обезбеђења око Његовог апостолског величанства била су у Хофбургу „zwei regimenten Likauer“) илити „из Дрвара Шеста личка спасила Маршала“, у јеку партизанске епопеје. Зато прича и звучи истинито, право из народне душе, зато као ехо и прати Јованкин живот, преко звездане прашине до суморне пустолине у Булевару кнеза Александра Карађорђевића док роморе пробушени олуци и с плафона капље јесен. Друго, сведочи о готово сакралном доживљају Титине личности у личком ратном фолклору. Треће, то је лајтмотив саге о несвакидашњој судбини једне невелике историјске личности, која је од „другар’це из Корен’це“ ступила у пантеон свог доба; постоје такви ликови, који се, каже семиологија, просто откаче од свог времена и лансирају у орбиту, постајући, већ самим тим, велики знаци. Такав је случај с Јованком Броз.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Tоплица

    Вашим текстовима на страницама Печата Господине Зечевићу не налазимо замерке, само једно питање: да ли сав овај бесмисао са вечерњим серијама на нашим ТВ вреди неког упозорења ? Истовремено на, до сада непознатом каналу СУПЕР СТАР кренула је серија по тексту Синише Павића “Јунаци нашег доба”, као сушта супротност, као отклон у позитивном правцу ! Ово упркос просто невероватним недостацима који се огледају у несхватљивом паду квалитете садржаја на неколико места ! Влада некакав дуализам у квалитети, као да су то писале па неприродно приклејиле разне личности. Ипак серија ваљда вреди много, премного ?! Да лл можемо да се надамо Вашем цењеном осврту ?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *