ВИРТУЕЛНЕ ЛОМАЧЕ И ЛОВ НА ЈУТЈУБ ВЕШТИЦЕ

Огроман раст популарности јутјубера у последњих неколико година довео је до поплаве забринутих анализа и новински текстова који су у њима видели опасне кваритеље омладине и веснике апокалипсе читаве савремене цивилизације. Морална паника и обавезно згражавање постали су опште место у јавном дискурсу када се помену нови идоли омладине попут Баке Прасета, Муђе, Декса Рока и других јунака с јутјуб трендинг листа и ТикТока

Много се у протеклих десетак дана подигло прашине око трагичне смрти младе јутјуберке и гејмерке Кристине Кике Ђукић, која је била изузетно популарна међу омладином и чији су клипови имали милионе прегледа. Иако породица није саопштила узрок смрти а налази обдукције још увек нису објављени, многи медији спекулисали су да се ради о самоубиству и да је разлог за то што је млада, хиперсензитивна девојка дигла руку на себе то што није била у стању да поднесе притисак јавности и интернет насиље коме је била изложена. Било је такође много оних који су као главног кривца за Кристинину смрт означили јутјубера Богдана Илића, познатијег у јавности као Бака Прасе, који је с преминулом девојком имао пре две године жесток сукоб на јутјубу током којег су је његове бројне присталице најбруталније вређале и прозивале. Управо због тог сукоба из прошлости, Илића је полиција позвала на информативни разговор, а контроверзни јутјубер објавио је на свом каналу обраћање јавности у коме је негирао да има било какве везе с њеном смрћу, као и да се с Кристином помирио у међувремену и да су чак планирали сарадњу у будућности. Изнео је да зна шта би могао бити прави узрок смрти, али да није на њему то да износи. Без обзира на његово правдање, али и изјаве чланова Кристинине породице који доводе у сумњу наратив о интернет-насиљу као правом разлогу за самоубиство, одређени медији једва су дочекали да започну линч кампању против Илића, оптужујући га за говор мржње, мизогинију и интернет-силеџијство. Покренута је и петиција за забрањивање његовог јутјуб канала коју је за сада потписало више од 20.000 људи. Чини се да је Бака Прасе, који је и раније био склон агресивним, бахатим и вулгарним наступима, те медије и сродне организације грађанистичке провенијенције нарочито „наљутио“ када је пре нешто више од годину дана почео да говори о Косову и Метохији и да у јавности промовише родољубиве ставове, па су сада пронашли довољно добар повод да га „пониште“ једном засвагда. Овом моралистичком ципеларењу храбро су се прикључили и лешинарски таблоиди који су раније дизали себи читаност и број прегледа управо на глорификујућим текстовима о томе колико млади јутјубер зарађује и каква је нова бесна кола себи купио.

[restrict]
Кристинa Кикa Ђукић

САВРЕМЕНА ТЕХНОЛОГИЈА – НОВИ ОПАСНИ ЕЛЕМЕНТ Без обзира на то шта мислите о Баки Прасету и његовом утицају на омладину, ова трагедија покренула је преко потребну јавну дебату о питању насиља, вређања и понижавања на друштвеним мрежама, као и о томе ко су узори данашњој омладини. Огроман раст популарности јутјубера у последњих неколико година довео је до поплаве забринутих анализа и новински текстова који су у њима видели опасне кваритеље омладине и веснике апокалипсе читаве савремене цивилизације. Морална паника и обавезно згражавање постали су опште место у јавном дискурсу када се помену нови идоли омладине попут Баке Прасета, Муђе, Декса Рока и других јунака са јутјуб трендинг листа и ТикТока. То, наравно, није ништа ново. Сличне реакције пратиле су појаву револуционарних медијских феномена попут Елвиса Преслија, Битлса или реп музике. „Ми смо гори од наших очева, а наши синови ће бити гори од нас“, писао је још са знатном дозом горчине средином другог века пре нове ере у својим „Правилима о честитом животу“ чувени римски државник и цензор Марко Порције Катон, ламентирајући над наизглед неизбежном моралном и духовном деградацијом која је захватила Римско царство његовог доба. Готово све генерације од памтивека деле осећање разочараног неразумевања и снисходљиве супериорности према онима који долазе после њих, сматрајући да су нови нараштаји далеко слабијег карактера, оскуднијих знања и скромнијих интелектуалних способности од њих. Слично је и у данашње време када родитељи, који су одрастали на добром старом образовном програму РТС-а и емисијама попут „Коцкице“, „Метле без дршке“ или Беламијевог „Опстанка“, не могу да пронађу међугенерацијску копчу са својим дичним потомством које се одушевљава видео-клиповима на којима њихови вршњаци себе снимају док играју игрице, деле савете о шминкању и одевању или праве хумористичке скечеве и песме прозивке са скаредним речником. Они, идеализујући своје детињство и адолесценцију као „златно доба“, заборављају какве су све баналности и идиотизми привлачили њихову пажњу док су стасавали и сазревали, као и какав су однос и став према свему томе имали њихови родитељи. Заборављају, такође, колико су брзо и неосетно прерасли неке од тих садржаја, као што деца данас, већ негде у завршним разредима основне школе, прерастају јутјубере и њихов „малигни утицај“.
Нов, потенцијално опасан елемент у читавом процесу представља савремена технологија која је драстично изменила начин рецепције садржаја и утицаја које млади упијају у себе. Преко вај-фај мрежа и својих паметних телефона и таблета, који су стално уз њих, они имају далеко непосреднији и интимнији однос са својим омиљеним интернет-забављачима и инфлуенсерима. С обзиром на то да скоро уопште не гледају телевизију, као и да им је комплетна социјална комуникација, а у време пандемије и учешће у образовном процесу, везано за светлеће, тач-скрин екране телефона и таблета, они су нарочито пријемчиви за овај нови облик селебрити идолатрије која заобилази традиционалне медијске канале. Чим неко од њихових омиљених јутјубера објави нови клип на мрежи, они истог тренутка добијају обавештење о томе, могу да га погледају у реалном времену, да остављају коментаре на које им њихови идоли често одговарају, као и да учествују у различитим анкетама и наградним играма, што само повећава интерактивну компоненту њиховог доживљаја. Самим тим, степен идентификације, привржености и навијачке страсти који се испољавају према онима које прате на мрежама далеко је израженији и дубљи у односу на раније тинејџ звезде о којима су обожаваоци само читали у часописима и гледали их повремено на телевизији или у биоскопима. Због тога су, попут верне војске, спремни да се одазову позиву својих омиљених јутјубера и да учествују у диригованим нападима на њихове конкуренте и противнике тако што „тролују“ и остављају увредљиве коментаре и пријављују њихове садржаје за брисање. Те врсте интернет хајки и виртуелних ломача постале су врло честе у дигиталном свету, не само код нас, па се Јутјуб у последње време труди да сакрије број негативних оцена (односно несвиђања) и да ограничи видљивост увредљивих коментара. Процењено је да та врста удружене и концентрисане вербалне агресије изузетно негативно утиче на ментално здравље и самопоуздање младих особа, као и да у екстремним случајевима може да доведе до трагедија попут самоубиства.

Богдан Илић – Бака Прасе

ИНТЕРНЕТ „ПРОЛЕТАРИЗАЦИЈА СЦЕНЕ“ Проблем је, такође, што у овом новом медијском пејзажу не постоји никаква могућност провере или надзора онога што се деци сервира, јер јутјуб и тикток материјали не пролазе кроз руке никаквих уредника, редактора или цензора пре него што се појаве у етру. У том смислу, јутјуб звезде су анархични протагонисти својеврсне интернет „пролетаризације славе“, коју је пророчки најавио још Енди Ворхол када је изнео своје предвиђање да ће у будућности свако имати својих 15 минута славе. Да би данас неко постао познат није потребно више да уме да пева, глуми или да је вешт у шутирању лопте, он такође не мора стрпљиво да тражи своју шансу кроз разгранати и вишестепени систем ловаца на таленте, менаџера и агената у индустрији забаве. Само треба да отвори јутјуб канал или тикток налог, понуди довољно шокантан, интригантан или врцав садржај, па да се, ако има среће, у експресном року број пратилаца милионски умножи. Наравно, јавна је тајна да су алгоритмови друштвених мрежа набаждарени тако да фаворизују контроверзне и сензационалистичке садржаје на граници доброг укуса, који изазивају конфронтације и препуцавања, јер се на тај начин повећава тзв. ангажованост (engagement) корисника, што повећава време проведено онлајн и доноси већи профит од реклама за мреже и за саме креаторе садржаја. Тада се добија прилика за озбиљну зараду кроз монетизацију броја прегледа коју нуди Јутјуб, али и кроз различита спонзорства и промоцију производа за новац. Ако узмемо у обзир да млада америчка ријалити звезда Кајли Џенер, која има 200 милиона пратилаца на инстаграму, узима скоро милион долара за само једну спонзорисану објаву на свом профилу, онда и износе од по неколико хиљада евра које добијају за рекламу неки најпопуларнији локални, балкански интернет-инфлуенсери треба схватити крајње озбиљно.
Због тога је илузорно очекивати да ће неки лукави и успешни млади дигитални предузетник, попут Богдана Илића, осетно променити свој наступ на мрежама, без обзира на последице које производи, односно да ће напрасно постати одговоран и почети да промовише тзв. праве вредности како то неки родитељи прижељкују и захтевају од њега, јер би на тај начин клинцима брзо постао досадан и изгубио своју публику, па самим тим и зараду. Исто тако, ако би нека од петиција за укидање његовог канала уродила плодом, виртуелни простор који је он заузимао убрзо би преузео неки други лајави и разметљиви крелац, врло сличан њему, можда чак и гори. Дакле, није проблем у Баки Прасету као симпатичном или несимпатичном појединцу већ у увезеном духу времена одавно трасираном од неких виших глобалних инстанци, и који ствара потражњу за ниским сензацијама које емитује. Једини делотворан начин за сузбијање негативних утицаја ове врсте јесте активно учешће у одрастању сопствене деце, учешће које није нужно везано за квантитет проведеног времена с њима већ пре за квалитет тог времена, односно за помно праћење онога што они прате и воле, ма колико нам то можда деловало одбојно и плиткоумно, као и за отворене разговоре о томе, с дозираном употребом хумора и без априори осуђивања, али с јасним етичким смерницама. Само тако ћемо им, у осетљивим годинама у којима се налазе и у којима имају тенденцију да предимензионирају значај онога што виде и прочитају на интернету, те појаве и феномене сместити у одговарајући контекст, допуштајући им да их третирају као безазлену и пролазну забаву коју ће у једном тренутку прерасти на свом путу до пуног духовног и интелектуалног развоја. Другим речима, ако родитељи раде свој посао како треба, нека га слободно раде и Бака Прасе и њему слични, неће због тога наступити смак света.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *