Putin: Zapad da nam pruži garancije – i to odmah

Rusiju je nemoguće pobediti, nju je moguće samo iznutra srušiti, kao što su 1990-ih uradili i zato je zabranjen rad nekoliko desetina domaćih
i stranih organizacija, podvukao je ruski lider

Još jedna, 17. po redu, godišnja konferencija za novinare ruskog predsednika Vladimira Putina održana je prošlog četvrtka, 23. decembra, u moskovskom centru Manjež. Ovog puta ruski lider nije imao uvodnu reč kojom sumira rezultate odlazeće godine i predstavlja ukratko planove za budućnost. Prešao je odmah na pitanja i odgovore, a njih je bilo zaista mnogo i ticali su se budućnosti ne samo Rusije već čitave planete. Prolazeći kroz najraznovrsnije teme, saopštio je najpre da je ostvaren godišnji privredni rast od oko 4,5 procenta, a da se u godini pandemije stopa nezaposlenosti smanjila na 4,3 odsto, kao, na žalost, i prosečan životni vek građanina RF: sa 71,5 na 70,1 godinu. Inflacija je 8 procenata, ali realni dohoci građana uvećani su za 3,5 odsto, državni dug je smanjen za 4 procenta, a ruske međunarodne rezerve su povećane sa 595 na 625,5 milijardi dolara. Kolektivni imunitet protiv kovida, kroz vakcinaciju ili preležanu bolest, podignut je na 59,4 odsto, istakao je ruski predsednik i podvukao da je to malo, jer je neophodno bar 80 procenata. Istovremeno, izjasnio se protiv tvrdih antikovid mera, jer, naglasio je, ne treba nametati narodu, već strpljivo objašnjavati.

STRANI AGENTI I POZICIJA KREMLJA Zatim se prešlo na političke teme. Novinari britanskog javnog servisa Bi-Bi-Si želeli su da čuju stav o inostranim agentima u Rusiji, a posebno o navodno otrovanom Alekseju Navaljnom i njegovoj organizaciji „Fond za borbu protiv korupcije“. U ruskim medijima, inače, pored imena Navaljnog sada obavezno stoji zvezdica, sa fusnotom: „Fizičko lice čije su organizacije proglašene ekstremističkim i koje obavljaju funkcije inostranih agenata na teritoriji RF“. To je neophodno da bi se napravila jasna razlika u pogledu njegovog statusa, u poređenju sa hvalospevima koje o njemu ispredaju zapadni mediji, nazivajući ga „liderom opozicije“, „političkim zatvorenikom“, „najvećim Putinovim protivnikom“ i koristeći druge slične epitete koji treba da ukažu na njegovu navodnu važnost u ruskom društvu. Nasuprot tome, ruska država smatra da je dokazano da su Navaljni i njegove organizacije obilato koristili novčane i druge fondove stranih država i vlada, što je u Rusiji, kao i u SAD, nespojivo s legalnim političkim aktivnostima.

[restrict] Predsednik Putin je to prokomentarisao sledećim rečima: „Rusiju je nemoguće pobediti, nju je moguće samo iznutra srušiti. Što je i bilo urađeno 1990-ih. A ko je to uradio? Oni koji su opsluživali tuđe interese. Vi ste pomenuli čoveka koga su navodno otrovali. Mi smo upućivali zvanične zahteve: dajte nam bilo kakve materijale koji potvrđuju trovanje. Nema nijednog. Ponudili smo da naši stručnjaci tamo otputuju, predlagao sam predsedniku Francuske i kancelaru Nemačke – ništa. Pa kako to objasniti? Ćutanje. Ako nema odgovora, onda o tome ne treba ni govoriti.“ Još jednom je objasnio i poziciju Kremlja povodom stranih agenata: „Mi ne zabranjujemo rad takvih organizacija. Mi želimo da organizacije jasno i precizno saopšte o izvorima finansiranja te delatnosti. Što se tiče samog zakona, on nije smišljen u Rusiji već na Zapadu još 1930-ih godina i na snazi je i dan-danas. Samo 0,04 odsto organizacija je proglašeno nepoželjnim, što iz inostranstva, što iz Rusije.“ Time je podvukao da je reč svega o nekoliko desetina organizacija, domaćih i stranih, čiji je rad zabranjen u Rusiji, od preko 200.000 koliko ih je na tlu ove države.

ŠTA MOSKVA SMATRA „APSOLUTNO NEPRIHVATLJIVIM“ Zatim je Putinu postavljeno pitanje o „crvenim linijama“ za Rusiju u njenim odnosima sa Zapadom, a pre svega u vezi s Ukrajinom, ključnom tačkom razdora. Ruski lider je podsetio pre svega kako je došlo do situacije koju imamo danas, zbog čega zapadni mediji svakodnevno optužuju Moskvu. „Šta se dogodilo 2014. godine? Državni prevrat, krvavi, ljude su ubijali i spaljivali. Pobeda opozicije je bila neminovna. Ali zašto su to učinili? Posle toga se postavilo pitanje Krima, ali kako smo mogli da odbijemo Sevastopolj i Krim, da odbijemo da ih zaštitimo i primimo ih pod svoje krilo?“, ukazao je šef Kremlja. Napomenuo je i da je molio tadašnjeg predsednika Ukrajine Petra Porošenka da ne započinje vojnu akciju u Donbasu i da mu je ovaj rekao „Da, da“, a zatim počeo napad.
„Morali smo nešto da preduzmemo 2014. godine. Tako je nastala kriza. Dobro. Dvaput su ukrajinske vlasti pokušavale da reše pitanje silom. Rezultat? Opkoljavanje, gubici i sporazumi iz Minska. Da li su oni dobri ili ne? Jedini su mogući. A u čemu je problem? Ne žele da ih izvršavaju. Proglasili su Ruse koji žive na tim teritorijama neautohtonim narodom. A onda istiskuju Ruse sa istorijskih teritorija. I kažu da Rusija treba da izvrši sporazume. Mi se slažemo“, poručio je ruski predsednik, ali i napomenuo da zapadni partneri žele Moskvu da proglase za stranu u sukobu, dok ona smatra da je njena uloga u Donbasu samo posrednička. Podsetio je i da je upravo ukrajinska strana zahtevala da u Minsku stoje i potpisi lidera samoproglašenih republika Donjecka i Luganska, a sada sa njima ne žele ni da imaju kontakt, već ih nazivaju teroristima. Putin je naveo i da lideri Donbasa nisu želeli ove sporazume da potpisuju jer su ih udaljavali od željene nezavisnosti, ali da je Moskva na njih izvršila pritisak i oni su nevoljno pristali.
Sada, međutim, umesto da ih amnestiraju, ako je predviđeno sporazumom, njih kijevske vlasti žele da – lustriraju. A umesto dogovorene promene Ustava Ukrajine, specijalnog statusa i autonomije za Donbas, iz Kijeva nude samo da uvedu svoju vojsku na ovu teritoriju. To je razlog zašto rešenja i dalje nema, jer Kijev ne sprovodi svoje potpisane obaveze, zaključio je Vladimir Putin. Isto važi i za najavljeno širenje NATO-a na istok, konkretno na Ukrajinu, što Moskva smatra apsolutno neprihvatljivim. „Bez ikakvog uvijanja postavili smo ovo pitanje direktno: nikakvog kretanja na istok ne sme biti. Lopta je u njihovom dvorištu. U celini sada vidimo pozitivnu reakciju. Američka strana je spremna za razgovore u Ženevi, određeni su predstavnici. Nadamo se da će proces krenuti tim putem“, zaključio je ovu temu predsednik Rusije.

GARANCIJE ZAPADA BEZ ODLAGANJA Ipak, zapadni novinari su ponovo vratili temu na Ukrajinu, zahtevali čak od Putina „garancije“ da neće napasti Ukrajinu. „To su SAD sa svojim raketama došle pred našu kuću. Već su nam na pragu. Da li je zaista preteran zahtev – ne postavljajte više rakete pred našu kuću. Kako bi Amerikanci reagovali ako bismo mi na granici s Kanadom ili Meksikom postavili svoje rakete? Oni tada ne bi imali teritorijalnih pitanja? A kome je ranije pripadala Kalifornija? A Teksas? Pogledajte, još 1918. jedan od pomoćnika predsednika SAD Vudro Vilsona je rekao: ’Ceo svet bi bio spokojniji ako bi na teritoriji ogromne Rusije nastala država Sibir i još četiri u evropskom delu.’ Mi smo 1991. sebe podelili na 15 delova, ali evropskim partnerima je i to malo. Posle rasturanja SSSR-a ostalo nas je 146 miliona – i to je suviše mnogo. Sovjetski Savez je sve učinio da izgradi normalne odnose sa SAD i Zapadom. U našim vojnim objektima sedeli su specijalisti američkih službi, dolazili tamo na posao svaki dan, a u vladi su radili savetnici i pripadnici CIA. Šta vam je još bilo potrebno? Zašto ste podržavali terorističke organizacije na Kavkazu? Zašto je to bilo potrebno? Garancije mora da da Zapad i to odmah, bez odlaganja, a ne da o tome vrtimo ukrug prazne priče decenijama“, jasan je bio ruski lider.

[/restrict]