Путин: Запад да нам пружи гаранције – и то одмах

Русију је немогуће победити, њу је могуће само изнутра срушити, као што су 1990-их урадили и зато је забрањен рад неколико десетина домаћих
и страних организација, подвукао је руски лидер

Још једна, 17. по реду, годишња конференција за новинаре руског председника Владимира Путина одржана је прошлог четвртка, 23. децембра, у московском центру Мањеж. Овог пута руски лидер није имао уводну реч којом сумира резултате одлазеће године и представља укратко планове за будућност. Прешао је одмах на питања и одговоре, а њих је било заиста много и тицали су се будућности не само Русије већ читаве планете. Пролазећи кроз најразноврсније теме, саопштио је најпре да је остварен годишњи привредни раст од око 4,5 процента, а да се у години пандемије стопа незапослености смањила на 4,3 одсто, као, на жалост, и просечан животни век грађанина РФ: са 71,5 на 70,1 годину. Инфлација је 8 процената, али реални дохоци грађана увећани су за 3,5 одсто, државни дуг је смањен за 4 процента, а руске међународне резерве су повећане са 595 на 625,5 милијарди долара. Колективни имунитет против ковида, кроз вакцинацију или прележану болест, подигнут је на 59,4 одсто, истакао је руски председник и подвукао да је то мало, јер је неопходно бар 80 процената. Истовремено, изјаснио се против тврдих антиковид мера, јер, нагласио је, не треба наметати народу, већ стрпљиво објашњавати.

СТРАНИ АГЕНТИ И ПОЗИЦИЈА КРЕМЉА Затим се прешло на политичке теме. Новинари британског јавног сервиса Би-Би-Си желели су да чују став о иностраним агентима у Русији, а посебно о наводно отрованом Алексеју Наваљном и његовој организацији „Фонд за борбу против корупције“. У руским медијима, иначе, поред имена Наваљног сада обавезно стоји звездица, са фуснотом: „Физичко лице чије су организације проглашене екстремистичким и које обављају функције иностраних агената на територији РФ“. То је неопходно да би се направила јасна разлика у погледу његовог статуса, у поређењу са хвалоспевима које о њему испредају западни медији, називајући га „лидером опозиције“, „политичким затвореником“, „највећим Путиновим противником“ и користећи друге сличне епитете који треба да укажу на његову наводну важност у руском друштву. Насупрот томе, руска држава сматра да је доказано да су Наваљни и његове организације обилато користили новчане и друге фондове страних држава и влада, што је у Русији, као и у САД, неспојиво с легалним политичким активностима.

[restrict] Председник Путин је то прокоментарисао следећим речима: „Русију је немогуће победити, њу је могуће само изнутра срушити. Што је и било урађено 1990-их. А ко је то урадио? Они који су опслуживали туђе интересе. Ви сте поменули човека кога су наводно отровали. Ми смо упућивали званичне захтеве: дајте нам било какве материјале који потврђују тровање. Нема ниједног. Понудили смо да наши стручњаци тамо отпутују, предлагао сам председнику Француске и канцелару Немачке – ништа. Па како то објаснити? Ћутање. Ако нема одговора, онда о томе не треба ни говорити.“ Још једном је објаснио и позицију Кремља поводом страних агената: „Ми не забрањујемо рад таквих организација. Ми желимо да организације јасно и прецизно саопште о изворима финансирања те делатности. Што се тиче самог закона, он није смишљен у Русији већ на Западу још 1930-их година и на снази је и дан-данас. Само 0,04 одсто организација је проглашено непожељним, што из иностранства, што из Русије.“ Тиме је подвукао да је реч свега о неколико десетина организација, домаћих и страних, чији је рад забрањен у Русији, од преко 200.000 колико их је на тлу ове државе.

ШТА МОСКВА СМАТРА „АПСОЛУТНО НЕПРИХВАТЉИВИМ“ Затим је Путину постављено питање о „црвеним линијама“ за Русију у њеним односима са Западом, а пре свега у вези с Украјином, кључном тачком раздора. Руски лидер је подсетио пре свега како је дошло до ситуације коју имамо данас, због чега западни медији свакодневно оптужују Москву. „Шта се догодило 2014. године? Државни преврат, крвави, људе су убијали и спаљивали. Победа опозиције је била неминовна. Али зашто су то учинили? После тога се поставило питање Крима, али како смо могли да одбијемо Севастопољ и Крим, да одбијемо да их заштитимо и примимо их под своје крило?“, указао је шеф Кремља. Напоменуо је и да је молио тадашњег председника Украјине Петра Порошенка да не започиње војну акцију у Донбасу и да му је овај рекао „Да, да“, а затим почео напад.
„Морали смо нешто да предузмемо 2014. године. Тако је настала криза. Добро. Двапут су украјинске власти покушавале да реше питање силом. Резултат? Опкољавање, губици и споразуми из Минска. Да ли су они добри или не? Једини су могући. А у чему је проблем? Не желе да их извршавају. Прогласили су Русе који живе на тим територијама неаутохтоним народом. А онда истискују Русе са историјских територија. И кажу да Русија треба да изврши споразуме. Ми се слажемо“, поручио је руски председник, али и напоменуо да западни партнери желе Москву да прогласе за страну у сукобу, док она сматра да је њена улога у Донбасу само посредничка. Подсетио је и да је управо украјинска страна захтевала да у Минску стоје и потписи лидера самопроглашених република Доњецка и Луганска, а сада са њима не желе ни да имају контакт, већ их називају терористима. Путин је навео и да лидери Донбаса нису желели ове споразуме да потписују јер су их удаљавали од жељене независности, али да је Москва на њих извршила притисак и они су невољно пристали.
Сада, међутим, уместо да их амнестирају, ако је предвиђено споразумом, њих кијевске власти желе да – лустрирају. А уместо договорене промене Устава Украјине, специјалног статуса и аутономије за Донбас, из Кијева нуде само да уведу своју војску на ову територију. То је разлог зашто решења и даље нема, јер Кијев не спроводи своје потписане обавезе, закључио је Владимир Путин. Исто важи и за најављено ширење НАТО-а на исток, конкретно на Украјину, што Москва сматра апсолутно неприхватљивим. „Без икаквог увијања поставили смо ово питање директно: никаквог кретања на исток не сме бити. Лопта је у њиховом дворишту. У целини сада видимо позитивну реакцију. Америчка страна је спремна за разговоре у Женеви, одређени су представници. Надамо се да ће процес кренути тим путем“, закључио је ову тему председник Русије.

ГАРАНЦИЈЕ ЗАПАДА БЕЗ ОДЛАГАЊА Ипак, западни новинари су поново вратили тему на Украјину, захтевали чак од Путина „гаранције“ да неће напасти Украјину. „То су САД са својим ракетама дошле пред нашу кућу. Већ су нам на прагу. Да ли је заиста претеран захтев – не постављајте више ракете пред нашу кућу. Како би Американци реаговали ако бисмо ми на граници с Канадом или Мексиком поставили своје ракете? Они тада не би имали територијалних питања? А коме је раније припадала Калифорнија? А Тексас? Погледајте, још 1918. један од помоћника председника САД Вудро Вилсона је рекао: ’Цео свет би био спокојнији ако би на територији огромне Русије настала држава Сибир и још четири у европском делу.’ Ми смо 1991. себе поделили на 15 делова, али европским партнерима је и то мало. После растурања СССР-а остало нас је 146 милиона – и то је сувише много. Совјетски Савез је све учинио да изгради нормалне односе са САД и Западом. У нашим војним објектима седели су специјалисти америчких служби, долазили тамо на посао сваки дан, а у влади су радили саветници и припадници ЦИА. Шта вам је још било потребно? Зашто сте подржавали терористичке организације на Кавказу? Зашто је то било потребно? Гаранције мора да да Запад и то одмах, без одлагања, а не да о томе вртимо укруг празне приче деценијама“, јасан је био руски лидер.

[/restrict]