PRVIH 40 GODINA – Miroljub Aranđelović Rasinski: Kamo noći, kamo dani

Naš kompozitor Miroljub Aranđelović Rasinski je 29. oktobra na Kolarcu obeležio četiri decenije od svog prvog autorskog koncerta

U umetnosti nije teško nastati, teško je ne nestati. Dugotrajni kontinuitet umetničkog rada, pogotovu u uslovima kakvi su naši, da ih ne pominjemo da se ne deprimiramo, treba pozdraviti. Naš kompozitor Miroljub Aranđelović Rasinski je 29. oktobra na Kolarcu obeležio 40 godina od svog prvog autorskog koncerta. U to vreme mladom i nepoznatom autoru, na koncertu u SKC-u (2. novembar 1981) muziku su izvodili najbolji muzičari Beograda, od Kolegijum muzikuma, preko Irine Arsikin, Stanka Šepića, Fransoaz Jakovčić, Mime Stefanovića… profesori Muzičke akademije svirali su muziku studenta te iste institucije. Mislite o tome. O tempora, o mores.
Koncert 2021. godine pod nazivom Kamo noći, kamo dani, po stihovima pesme Laze Kostića, posvećen je uglavnom kamernoj vokalnoj lirici i horovima inspirisanim izabranom poezijom velikih srpskih pesnika. Ljudski glas je za Rasinskog veliki pokretač inspiracije. U prvom bloku solo pesama za glas i klavir (izvrsni Milivoje Veljić) dominirale su pesme za muški duboki glas, sa jednim izuzetkom, Anđelijinom pesmom u kojoj je sopran Tanja Andrijić uspešno zamenila Snežanu Savičić Sekulić. Goran Krneta, Ivan Tomašev, Milan Obradović i posebno Nebojša Babić (Snove snivam L. Kostić) glasovno i glumački pokazali su da i kod nas, ne samo kod Bugara, postoje rasni muški pevači dubokog registra.
Mešoviti hor Singidunum (dirigent Olga Biserčić) interpretirao je izbor poezije od Laze Kostića (Među javom i med snom), biblijskih stihova, do narodnog Venčića Mokranjcu, izvrsnom intonacijom, s mirom i duhovnim skladom, ali i po potrebi razigranim narodnim veseljem. Dramaturgija koncerta koncipirana je u krešendu. Sledeći segment pripao je Umetničkom ansamblu MO Stanislav Binički sa dirigentom Radetom Pejčićem, u instrumentalnoj snažnoj i upečatljivoj Uvertiri za operu Sedra, kao i u Rasinskom igranju. Tanja Andrijić je ponovo nastupila u impresivno donetoj tragičnoj pesmi Krenusmo u ambis. Najpotresniji momenat koncerta bila je Tužbalica u kojoj je sopran Mina Gligorić bez teksta, na neutralne slogove, uz zlokobne zvuke timpana, u salu Kolarca unela atmosferu apokaliptičnog i postapokaliptičnog sveta. Publika je živnula u patriotsko-junačkoj numeri Oj Srbijo (hor i orkestar) i pesmi Naše (Laza Kostić) u kojoj se konačno provukao i naš mešoviti 7/8 ritam za efektno i optimističko finale. I autor i izvođači pozdravljeni su ovacijama.
Koncert povodom (prvih) 40 godina postojanja i opstojanja, koji je podsetio publiku da kompozitorsko oslanjanje na srpsku tradiciju, istoriju i kulturnu baštinu može biti efektno i uzbudljivo, pokazao je, a to smo već i znali, da Miroljub Aranđelović Rasinski pripada stubovima naše muzičke kulture.