ПРВИХ 40 ГОДИНА – Мирољуб Аранђеловић Расински: Камо ноћи, камо дани

Наш композитор Мирољуб Аранђеловић Расински је 29. октобра на Коларцу обележио четири деценије од свог првог ауторског концерта

У уметности није тешко настати, тешко је не нестати. Дуготрајни континуитет уметничког рада, поготову у условима какви су наши, да их не помињемо да се не депримирамо, треба поздравити. Наш композитор Мирољуб Аранђеловић Расински је 29. октобра на Коларцу обележио 40 година од свог првог ауторског концерта. У то време младом и непознатом аутору, на концерту у СКЦ-у (2. новембар 1981) музику су изводили најбољи музичари Београда, од Колегијум музикума, преко Ирине Арсикин, Станка Шепића, Франсоаз Јаковчић, Миме Стефановића… професори Музичке академије свирали су музику студента те исте институције. Мислите о томе. О тempora, o mores.
Концерт 2021. године под називом Камо ноћи, камо дани, по стиховима песме Лазе Костића, посвећен је углавном камерној вокалној лирици и хоровима инспирисаним изабраном поезијом великих српских песника. Људски глас је за Расинског велики покретач инспирације. У првом блоку соло песама за глас и клавир (изврсни Миливоје Вељић) доминирале су песме за мушки дубоки глас, са једним изузетком, Анђелијином песмом у којој је сопран Тања Андријић успешно заменила Снежану Савичић Секулић. Горан Крнета, Иван Томашев, Милан Обрадовић и посебно Небојша Бабић (Снове снивам Л. Костић) гласовно и глумачки показали су да и код нас, не само код Бугара, постоје расни мушки певачи дубоког регистра.
Мешовити хор Сингидунум (диригент Олга Бисерчић) интерпретирао је избор поезије од Лазе Костића (Међу јавом и мед сном), библијских стихова, до народног Венчића Мокрањцу, изврсном интонацијом, с миром и духовним складом, али и по потреби разиграним народним весељем. Драматургија концерта конципирана је у крешенду. Следећи сегмент припао је Уметничком ансамблу МО Станислав Бинички са диригентом Радетом Пејчићем, у инструменталној снажној и упечатљивој Увертири за оперу Седра, као и у Расинском игрању. Тања Андријић је поново наступила у импресивно донетој трагичној песми Кренусмо у амбис. Најпотреснији моменат концерта била је Тужбалица у којој је сопран Мина Глигорић без текста, на неутралне слогове, уз злокобне звуке тимпана, у салу Коларца унела атмосферу апокалиптичног и постапокалиптичног света. Публика је живнула у патриотско-јуначкој нумери Ој Србијо (хор и оркестар) и песми Наше (Лаза Костић) у којој се коначно провукао и наш мешовити 7/8 ритам за ефектно и оптимистичко финале. И аутор и извођачи поздрављени су овацијама.
Концерт поводом (првих) 40 година постојања и опстојања, који је подсетио публику да композиторско ослањање на српску традицију, историју и културну баштину може бити ефектно и узбудљиво, показао је, а то смо већ и знали, да Мирољуб Аранђеловић Расински припада стубовима наше музичке културе.