Praizvedba drame o Andriću i Crnjanskom u JDP-u : Susret u vozu

Temu kreativnog suparništva Iva Andrića i Miloša Crnjanskog autorka je obradila još 1992. u televizijskoj drami Zagreb–Beograd preko Sarajeva, dok je, nekoliko godina ranije, 1985, dobila nagradu „Branislav Nušić“ za dramu Crnjanski ili Lako je Andriću

Kako odmiče pozorišna sezona, skoro na svim beogradskim scenama imamo sve više prvih izvođenja dela savremenih domaćih pisaca, što nas može samo obradovati. Takav je slučaj s dramom Zagreb–Beograd via Sarajevo Jelice Zupanc, autorke više zapaženih i nagrađenih pozorišnih, radio i televizijskih drama, kao i dva romana.
Temu kreativnog suparništva Iva Andrića i Miloša Crnjanskog obradila je ona još 1992. u televizijskoj drami Zagreb–Beograd preko Sarajeva, dok je, nekoliko godina ranije, 1985, dobila nagradu „Branislav Nušić“ za dramu Crnjanski ili Lako je Andriću, koju će 1987. prikazati Atelje 212 u Beogradu. U drami Zagreb–Beograd via Sarajevo Jelica Zupanc pažnju je fokusirala na traganje za odgovorima na više pitanja od kojih izdvajamo dva. Prvo: Kojom to snagom, uprkos svemu, prznica koja je ratovala na onoj drugoj strani – Crnjanski, mobilisan kao građanin Austrougarske, nemilosrdno otvara bolna pitanja povređujući prvenstveno sebe? Drugo pitanje glasi: Kojom snagom onaj drugi, uprkos svemu, ćuti o svom revolucionarnom udelu građanina te iste carevine uzdižući se iznad svih pitanja?
Miloš Crnjanski, pošto je Veliki rat preživeo onako kako je morao, uputio se u Beograd, iako ga je majka odvraćala. Nije je poslušao jer je to još od detinjstva poželeo. „Idem, velim, tamo mi je mesto. – Niko još, nikad, nije izbegao svoju sudbinu“ – zapisao je u svojoj knjizi Itaka i komentari. Inače, u toj knjizi zabeležio je i ovo: „U bolnici takozvanih Milosrdnih sestara, tih dana, upoznao sam i Ivu Andrića. – Bio je slab, nežnog zdravlja. Posle te posete, mene su uzeli, nominalno, i za člana redakcije časopisa Književni jug, jer smo imali nameru da se redakcija, sva, posle rata, preseli u Beograd.“
Ivo Andrić, rodom iz Travnika, osnovnu školu učio je u Višegradu, gimnaziju u Sarajevu. Studirao je filozofiju (odsek književnosti i istorije) u Zagrebu, Beču i Krakovu, da bi u Gracu doktorirao disertacijom O duhovnom životu Bosne pod Turcima (1924). Još kao gimnazijalac učestvovao je u naprednoj i revolucionarnoj delatnosti Mlade Bosne. Uhapšen na samom početku Prvog svetskog rata da bi iz austrougarskog zatvora bio pušten tek 1917. godine. U Zagrebu, 1918, sa Vladimirom Ćorovićem, Brankom Mašićem i Nikom Bartulovićem osniva časopis Književni jug.
Nadležni oficir srpske vojske u Zagrebu savetovao je Crnjanskog da će najbolje biti da se bivši austrijski oficiri, pa tako i on, pošto je rat završen, raziđu i odu svojim kućama, jer neće biti više nikakvih primanja u redove srpske vojske, pa ni onih koji čekaju u italijanskim zarobljeničkim logorima, kojima je prijem principijelno, već odobren. Kada mu se Crnjanski požalio da mu je budućnost sasvim nesigurna i da je siromah, on ga je ironično upitao da ne traži, možda, da mu se daje plata, ili da ga prime pravo u puk Cara Dušana?
Precizno vodeći predstavu za koju je odabrao glumice i glumce mlađe generacije, reditelj Gorčin Stojanović ostvario je potrebnu atmosferu i odgovarajući tempo izvođenja. Aleksej Bjelogrlić kao Ivo Andrić imao je potreban suzdržan stav, uvek pažljivo odmeren, uspevši i da ćutanjem izrazi određeni stav. Miodrag Dragičević bio je dovoljno angažovan u rečitosti, što će reći sugestivan u izlaganju htenja Miloša Crnjanskog. Nebojša Milovanović kao Doktor A autoritativno je nastupio u svojim intervencijama, dok je Marko Janketić plenio spontanošću izraza. Šarmantna Nikolina Vujević u ulozi Mlade Austrijanke potrudila se da bude prirodna u svojim pojavama, dok je Joakim Tasić kao Vojnik K efikasno ispunjavao poverene mu zadatke.
Predstava koja će naročito zainteresovati ljubitelje naše književnosti 20. veka.

Jelica Zupanc ZAGREB–BEOGRAD via SARAJEVO POZORIŠTE JDP – Velika scena „Ljuba Tadić“; ADAPTACIJA, SCENOGRAFIJA I REŽIJA Gorčin Stojanović; KOSTIMOGRAFIJA Lana Cvijanović; KOMPOZITOR SONGOVA Anja Đorđević; SCENSKI GOVOR Ljiljana Mrkić Popović; DIZAJN SVETLA Dejan Draganov; DIZAJN I REALIZACIJA ZVUKA Bogdan Branković, Gorčin Stojanović