Праизведба драме о Андрићу и Црњанском у ЈДП-у : Сусрет у возу

Тему креативног супарништва Ива Андрића и Милоша Црњанског ауторка је обрадила још 1992. у телевизијској драми Загреб–Београд преко Сарајева, док је, неколико година раније, 1985, добила награду „Бранислав Нушић“ за драму Црњански или Лако је Андрићу

Како одмиче позоришна сезона, скоро на свим београдским сценама имамо све више првих извођења дела савремених домаћих писаца, што нас може само обрадовати. Такав је случај с драмом Загреб–Београд виа Сарајево Јелице Зупанц, ауторке више запажених и награђених позоришних, радио и телевизијских драма, као и два романа.
Тему креативног супарништва Ива Андрића и Милоша Црњанског обрадила је она још 1992. у телевизијској драми Загреб–Београд преко Сарајева, док је, неколико година раније, 1985, добила награду „Бранислав Нушић“ за драму Црњански или Лако је Андрићу, коју ће 1987. приказати Атеље 212 у Београду. У драми Загреб–Београд виа Сарајево Јелица Зупанц пажњу је фокусирала на трагање за одговорима на више питања од којих издвајамо два. Прво: Којом то снагом, упркос свему, прзница која је ратовала на оној другој страни – Црњански, мобилисан као грађанин Аустроугарске, немилосрдно отвара болна питања повређујући првенствено себе? Друго питање гласи: Којом снагом онај други, упркос свему, ћути о свом револуционарном уделу грађанина те исте царевине уздижући се изнад свих питања?
Милош Црњански, пошто је Велики рат преживео онако како је морао, упутио се у Београд, иако га је мајка одвраћала. Није је послушао јер је то још од детињства пожелео. „Идем, велим, тамо ми је место. – Нико још, никад, није избегао своју судбину“ – записао је у својој књизи Итака и коментари. Иначе, у тој књизи забележио је и ово: „У болници такозваних Милосрдних сестара, тих дана, упознао сам и Иву Андрића. – Био је слаб, нежног здравља. После те посете, мене су узели, номинално, и за члана редакције часописа Књижевни југ, јер смо имали намеру да се редакција, сва, после рата, пресели у Београд.“
Иво Андрић, родом из Травника, основну школу учио је у Вишеграду, гимназију у Сарајеву. Студирао је филозофију (одсек књижевности и историје) у Загребу, Бечу и Кракову, да би у Грацу докторирао дисертацијом О духовном животу Босне под Турцима (1924). Још као гимназијалац учествовао је у напредној и револуционарној делатности Младе Босне. Ухапшен на самом почетку Првог светског рата да би из аустроугарског затвора био пуштен тек 1917. године. У Загребу, 1918, са Владимиром Ћоровићем, Бранком Машићем и Ником Бартуловићем оснива часопис Књижевни југ.
Надлежни официр српске војске у Загребу саветовао је Црњанског да ће најбоље бити да се бивши аустријски официри, па тако и он, пошто је рат завршен, разиђу и оду својим кућама, јер неће бити више никаквих примања у редове српске војске, па ни оних који чекају у италијанским заробљеничким логорима, којима је пријем принципијелно, већ одобрен. Када му се Црњански пожалио да му је будућност сасвим несигурна и да је сиромах, он га је иронично упитао да не тражи, можда, да му се даје плата, или да га приме право у пук Цара Душана?
Прецизно водећи представу за коју је одабрао глумице и глумце млађе генерације, редитељ Горчин Стојановић остварио је потребну атмосферу и одговарајући темпо извођења. Алексеј Бјелогрлић као Иво Андрић имао је потребан суздржан став, увек пажљиво одмерен, успевши и да ћутањем изрази одређени став. Миодраг Драгичевић био је довољно ангажован у речитости, што ће рећи сугестиван у излагању хтења Милоша Црњанског. Небојша Миловановић као Доктор А ауторитативно је наступио у својим интервенцијама, док је Марко Јанкетић пленио спонтаношћу израза. Шармантна Николина Вујевић у улози Младе Аустријанке потрудила се да буде природна у својим појавама, док је Јоаким Тасић као Војник К ефикасно испуњавао поверене му задатке.
Представа која ће нарочито заинтересовати љубитеље наше књижевности 20. века.

Јелица Зупанц ЗАГРЕБ–БЕОГРАД виа САРАЈЕВО ПОЗОРИШТЕ ЈДП – Велика сцена „Љуба Тадић“; АДАПТАЦИЈА, СЦЕНОГРАФИЈА И РЕЖИЈА Горчин Стојановић; КОСТИМОГРАФИЈА Лана Цвијановић; КОМПОЗИТОР СОНГОВА Ања Ђорђевић; СЦЕНСКИ ГОВОР Љиљана Мркић Поповић; ДИЗАЈН СВЕТЛА Дејан Драганов; ДИЗАЈН И РЕАЛИЗАЦИЈА ЗВУКА Богдан Бранковић, Горчин Стојановић