Пандемија повећала потребу за осигурањем

Душко Јовановић: Постали смо свеснији ризика који нас окружују

Друштва за осигурање која послују у Србији у прва три тромесечја ове године остварила су резултате који су у неким сегментима најбољи за последњих 10 година. Остварен је позитиван привремени нето резултат у износу од 6,7 милијарди динара, билансна сума сектора осигурања повећана је за 6,7 одсто, на 334,14 милијарди динара, док су техничке резерве повећане за 6,3 одсто на 221 милијарду динара. Генерални секретар Удружења осигуравача Србије Душко Јовановић каже за „Печат“ да је укупна премија повећана за 9,7% што је више од просечене стопе раста за исти период у претходних 19 година.

Да ли се на основу резултата за прва три квартала може очекивати да укупна премија на крају године достигне милијарду евра и шта би то значило за тржиште?
Ако раст из прва квартала три буде настављен и у последњем тромесечју, српско тржиште осигурања достићи ће тај магични износ од милијарду евра. Тренутно је премија на скоро 90 милијарди динара и расте по стопи од 9,7%, што гарантује тај резултат. Али сачекајмо коначне резултате. Оптимиста сам. Охрабрује податак о очекиваном расту БДП-а, што ће осигуравачима донети нове потенцијалне клијенте. Иако су ова и претходна година у најмању руку турбулентне, биле су добра прилика за осигураваче да се покажу на делу и да се исплатом штета додатно приближе клијентима. Наша осигуравајућа друштва су то искористила и због тога сам оптимиста када говоримо о премији од милијарду евра, чему годинама тежимо. Цифра као цифра не значи много, посебно не нашим осигураницима. Али толика премија би нас додатно приближила развијенијим тржиштима у региону и, највероватније, подигла учешће премије осигурања у БДП-у државе, а већ дуго је тек нешто изнад два процента. Колико год да смо задовољни, јер је осигурање и у овим пандемијским годинама показало флексибилност и стабилност, по овом параметру каскамо и за појединим државама региона и за развијеним државама, код којих је то учешће преко седам процената.

Недавно су одржани 5. Српски дани осигурања с којих је поручено да је осигурање спремно за нове изазове. Шта то значи?
Главна порука коју смо послали је да осигурање у Србији није доживело колапс, да је показало стабилност и флексибилност и да је спремно за нове изазове. Пред осигурањем су бољи дани, а у прилог томе иду и подаци које смо поменули. Најважније за грађане је да и техничке резерве расту и да су на нивоу од 221 милијарде динара, што гарантује испуњење свих обавеза осигуравајућих друштава. Застоја у исплати неће бити. То је главна порука Српских дана осигурања. Али морамо да се навикнемо на живот с епидемијама различитог типа и облика и на могуће последице. За то се треба добро и унапред припремити, а ту је осигурање најбољи и најсигурнији партнер. Важна порука послата је и за здравствени систем. Иако се добровољно здравствено осигурање везује за приватне установе, поједине државне већ функционишу као приватне, али је проблем у недостатку опреме и кадрова. Да би РФЗО могао да пружи услугу добровољног здравственог осигурања, потребна је измена закона, јер тренутно приватно здравство могу да уговоре само они који имају обавезно здравствено осигурање. То је порука коју смо послали надлежнима. Издвојио бих и закључак Конференције да је за покривање огромних штета које настану у доба пандемијске кризе, попут ове, потребна нека врста јавно-приватног партнерства. О томе тек треба да се разговара, јер би, поред осталог, главна компонента таквог финансијског, кадровског и инфраструктурног удруживања требало да буду обавезне полисе.

Које би још полисе осигурања, поред добровољног здравственог осигурања, могле да забележе раст продаје?
Треба очекивати раст животног осигурања, јер свака криза доводи до повећаног интересовања људи за осигурањем, а то се прво односи на живот, здравље и имовину. Кризе, попут ове, нас једноставно терају да размишљамо о томе да ли довољно бринемо за свој и живот најближих, оних који остају иза нас. Ако је ова пандемија допринела нечему, онда је то повећана свест о потреби да се буде осигуран и због тога очекујем раст продаје тих полиса осигурања. Примера ради, прошле године је у односу на 2019. годину број осигураних грађана порастао за око 150.000, а вредност продатих полиса животног осигурања за око 900 милиона динара.

За следећу годину сте најавили одржавање Скупштине Система зелене карте. Који су још циљеви рада Удружења осигуравача Србије у 2022?
Међународна конвенција ауто-осигурања биће одржана у Београду од 1. до 3. јуна 2022. године. Биће то највећи међународни догађај из области осигурања у Европи, којем ће присуствовати више од две стотине делегата из 48 држава. Генерална скупштина Система зелене карте нам је, доделом организације тог скупа, учинила велику част, одала значајно признање и пружила прилику да на најбољи начин представимо Србију, индустрију осигурања и наш рад. Од осталих планова нагласио бих да ћемо наставити с дигитализацијом пословања, посебно у раду с МУП-ом и тужилаштвима у смислу брже и квалитетније израде, чувања и прослеђивања осигуравајућим друштвима Записника о увиђају саобраћајних незгоде. То је у интересу наших грађана и потрудићемо се да у 2022. години тај посао завршимо. Ту су и активности на подизању безбедности грађана у саобраћају, а чека нас и наставак рада на изради новог Закона о обавезном осигурању у саобраћају. Удружење је члан радне групе коју је формирало Министарство финансија и активно се ради на формулисању предлога индустрије осигурања за измену тог закона. УОС планира и организацију едукативних скупова, у циљу усавршавања и развијања послова осигурања.

Колико осигуравајућа друштва у Србији прате светске трендове, у смислу дигитализације и сајбер безбедности?
Пандемија је потпуно променила навике и потребе људи, али и пословање осигуравача. Наша осигуравајућа друштва су готово преко ноћи спровела дигитализацију и сада се полисе купују и плаћају онлајн, штете се пријављују на исти начин, а и поједине процене штета такође је могуће урадити уз помоћ савремених технологија. Из угла Удружења осигуравача, ми смо донирали МУП-у опрему која вреди више од пола милиона евра, како би Записници о увиђају саобраћајних незгода били дигитализовани. Мислим да смо као сектор дигитализацију спровели и пре него што смо мислили. Ако говоримо о сајбер криминалу, штете које на глобалном нивоу изазову хакери мере се милијардама долара. На мети су државне институције, компаније и појединци. Краду се подаци о пословању, подаци о личности клијената великих компанија, а циљ напада може да буде и блокада пословања ради наплате откупа. Може се очекивати даљи раст и броја напада и вредности штета, пре свега због растуће потребе за дигиталном трансформацијом. Самим тим, расте потреба за бржом и ефикаснијом заштитом. Код нас ова врста криминала није заступљена на том нивоу, али се друштва припремају и прате токове у развијеним државама. Чињеница је да је ова криза повећала потребу људи да буду сигурни, а кључна реч постала је ризик. Међутим, то се више не односи само на уобичајене ризике од природних катастрофа, јер смо постали свеснији ризика по здравље и живот, сопствене и безбедности породице и могућности губитка посла. Из угла компанија, појачани су ризици од губитка тржишта, смањених прихода услед прекида пословања и ограниченог кретања људи и протока роба, потпуног прекида пословања или сајбер напада. Све те тенденције се преливају и наше тржиште и ми морамо да будемо спремни да одговоримо новим захтевима клијената. До сада су наша друштва показала завидан ниво флексибилности и способности брзог прилагођавања.