ПАД НА ПАМЕТ – Ишчашења као узор српској омладини?

Данас светом харају такозвана левица, анти и про покрети, ЛГБТ лоби, БЛМ, као и сва остала ишчашења створена с политичким циљем, а не ради борбе за било каква права

Нова нормалност, како су ненормалност крстили они који за све нађу политички погодан назив, сведоци смо, захтева сасвим нове поставке у друштву. Тако данас светом харају такозвана левица, анти и про покрети, ЛГБТ лоби, БЛМ, као и сва остала ишчашења створена с политичким циљем, а не ради борбе за било каква права.
Такво време, или боље речено невреме, иште и нову елиту. Како живимо у ери корпоративног капитализма који успешно финансира све осим истине и памети, тако је тај поветарац бесмисла, који дувајући утерује новац у трезоре неколицине, навео медије као носиоце свега лошег, па понекад и доброг, да искристалишу оне који би на својим плећима, читајте у својим сефовима, могли понети титуле нове елите и оно што уз њих иде.
Тај поветарац, овде претворен у промају, довео је у емисију „Око магазин“ на РТС-у и Јелену Карлеушу да говори о патриотизму и фудбалској репрезентацији. Тако се од приватних снимака, одсуства талента, оличења свега погрешног дошло до пиједестала и пласирања ишчашења као узора српској омладини. Некада су на телевизијама с националном фреквенцијом говорили људи који су дефинисали нашу културу, а данас они који је, најблаже речено, деконструишу. Зато на тим фреквенцијама нећете видети Милоша Ковића, Слободана Антонића, Мила Ломпара, Владимира Димитријевића или Миломира Степића, али ћете их видети по судовима где их туже баш они којима је оличење лепоте, интелигенције и здравог разума баш Јелена Карлеуша. Бог нека опрости што је помињем у истој реченици с овим људима. Поред судница и понеке емисије на јутјубу, ове људе од свих телевизија с националном фреквенцијом можемо видети само на ТВ Хепи, и то код Миломира Марића. Зашто? Зато што тамо Марић врло успешно обесмишљава све оно што ови изузетни људи говоре. И што они паметније говоре, то он изговара бесмисленије монологе. Дакле, као и да не гостују.

Кад смо већ код Карлеуше, не можемо не поменути и Светислава Басару, чије слике и снимке како потписује уговор са „Службеним гласником“ ових дана гледамо у медијима. Наиме, он ће тамо објавити наставак „Контраендорфина“, оне књиге која српску културу понижава, или барем њене најбоље представнике, у оној мери коју себи не дозвољава ниједан други народ. Али он ће тамо објавити и своја изабрана дела. Мораће неко да бира између збирки псовки и романа без смисла. И овде се бесмисао не завршава. Басара је у „Куриру“ започео серију текстова о моралу! Изгледа да је тренд међу елитом „нове нормалности“ да се баве оним што немају како би се стекао привид да то имају. Карлеуша патриотизмом, Басара моралом. (Teofil Pancic likes this.)
Дакле, поред двоје наведених представника оне елите која нам се покушава наметнути, таквих има неколико хиљада у Србији, али су гласнији од свих оних милиона, јер њихове девијације добијају простор у медијима. Приметили смо да су сви почели да објављују књиге, што је само још један показатељ формирања тог новог круга, јер у нашем, па и у другим друштвима, још увек се задржало оно мишљење да књиге пишу паметни људи, иако то у пракси одавно није тако. Та књига, каква год била, овој новој елити представља квалификацију за високе кругове, а медијима даје оправдање за третирање тих личности као интелектуалаца.
Стога, како бисте постали интелектуална или било која друга елита, потребно је да говорите искључиво о стварима о којима не знате ништа, да будете збир свега онога што паметном човеку никада не би пало на памет, да се одрекнете части и будете спремни на све што они који вас гурају од вас захтевају, и онај лакши део, да то добро наплатите. Тако да можда они јесу елита, али нису слободни људи.
Међутим, ако дозволимо да они буду наше нове парадигме, не можемо ни ми бити слободни, а не смем ни да помислим каква ће бити деца која такву елиту схвате као једину праву.
За сада, довољно је послушати ту нову елиту и ићи у смеру супротном од оног на ком они инсистирају. Јер замислите какво смо друштво постали ако живимо у држави у којој Јелена Карлеуша има право некоме да каже: „Срам те било!“


Један коментар

  1. Hvala gospodinu Ruzicu na izvanrednoj analizi stanja u nasoj kulturi. Neverovatno je da, pored nabrojanih patriota i dokazanih intelektualaca, jos mnogi drugi kao G-din Dragoslav Bokan, Vladusic i mnogi nemaju nikakve sanse da se pojave na RTS-u. Zasto nema reakcije ministarstva kulture i obrazovanja i sta oni rade, vec dugo se pitam.
    Olga Ilic

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *