ОСИГУРАЊЕ ОДОЛЕЛО КРИЗИ И БЕЛЕЖИ НАЈБОЉЕ РЕЗУЛТАТЕ У ОВОЈ ДЕЦЕНИЈИ

Одржани 5. Српски дани осигурања у организацији Удружења осигуравача Србије

Пандемија изазвана вирусом корона подигла је одговорност и свест људи о значају очувања здравља и потреби да се заштитимо – један је од главних закључака недавно одржаних 5. Српских дана осигурања, које традиционално организује Удружење осигуравача Србије.
Полису добровољног здравственог осигурања има више од 150.000 грађана Србије. Око 90% полиса у власништву је компанија које их купују за запослене, док је 10% у власништву грађана, који на тај начин обезбеђују осигурање за себе и чланове породице. Како је речено на округлом столу „Здравствено осигурање – снага и партнер државе“, који је одржан у оквиру Конференције, основни пакет добровољног здравственог осигурања кошта до 20 евра месечно, а обезбеђује минимум 2.000 евра за болничко или ванболничко лечење. Цена пакета зависи највише од старосне доби и историје болести.

Српске дане осигурања свечано је отворила гувернер НБС Јоргованка Табаковић, која је нагласила да дани осигурања треба да постану године осигурања у којима треба да унапредимо квалитет живота и живимо осигурани од свих ризика које смо у стању да сагледамо. „Друштва за осигурање су у прва три квартала године постигла резултате који су у неким сегментима најбољи за последњих 10 година, али се закони морају поштовати и порез на добит плаћати у Србији. Остварен је позитиван нето резултат у износу од 6,7 милијарди динара, а укупна премија је у односу на исти период прошле године повећана за 9,7% на 88,6 милијарди динара. Билансна сума сектора осигурања повећана је за 6,7 одсто, на 334,14 милијарди динара, док су техничке резерве повећане на 221 милијарду динара“, нагласила је гувернер Народне банке Србије. 

Министарска за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић, која је учествовала на панелу, изјавила је да држава подстиче додатно осигурање запослених као још једну меру бриге за њихов бољи положај на раду. Изјавила је и да све више компанија, чији је оснивач држава, размишља у том правцу јер сада постоје материјалне могућности за то, захваљујући развоју привреде и јачању економије. Министарка Кисић Тепавчевић каже и да је написан нови Закон за заштиту и безбедност на раду који се заснива на принципу превенције.
На округлом столу на којем се говорило и о будућности добровољног здравственог осигурања учествовали су и в. д. директора РФЗО Сања Радојевић Шкодрић, Марија Рабреновић из Асоцијације приватних здравствених установа и Милош Милановић, члан ИО „Дунав осигурања“.
Иако се добровољно здравствено осигурање везује за приватне установе, поједине државне функционишу као приватне, сматра в. д. директора РФЗО Сања Радојевић Шкодрић. Али, како упозорава, потребно је да имају и опрему и кадар, што често није случај. Она је додала и да је РФЗО зрео да пружи услугу добровољног здравственог осигурања, али да је потребна измена закона. Тренутно, добровољно здравствено осигурање, преко Фонда, могу да уговоре само они који имају обавезно здравствено осигурање, а треба укључити све грађане, поручила је Сања Радојевић Шкодрић.

Са Српских дана осигурања поручено је и да је пандемија убрзала интеграцију државног и добровољног здравственог осигурања. У Србији тренутно постоји око 4.000 приватних здравствених установа и по томе смо најразвијенији у региону. Марија Рабреновић из Асоцијације приватних здравствених установа поручује и да се те установе брзо прилагођавају и да је то снага која може да се унесе у цео здравствени систем, док члан ИО „Дунав осигурања“ Милош Милановић сматра да приватне клинике морају да се стално прилагођавају и да квалитет услуге дижу на виши ниво, те да би у будућности осигуравачи могли да инвестирају у болнице.
Иначе, тржиште осигурања је, према речима Душка Јовановића, генералног секретара организатора Конференције Удружења осигуравача Србије, најбољи раст забележило управо у делу добровољног здравственог осигурања, где је раст око 22%. „Тржиште осигурања ће ову годину завршити са 8-9% раста премије. Превазићи ћемо магични број од милијарду евра на годишњем нивоу. То много значи и за индустрију осигурања и за Републику Србију, јер тај новац може и треба да се улаже у велике инфраструктурне пројекте“, истакао је Јовановић.

Освртом на мото Конференције Tempora mutantum – Времена се мењају, председница УО УОС Ивана Соковић истакла је да су претходне две пандемијске године показале да је делатност осигурања спремна за изазове. „Према прелиминарним подацима Привредне коморе Србије за прва три квартала, осигурање је способно да се прилагоди новим околностима, да прихвати нове ризике и лансира атрактивне услуге неопходне најширем кругу корисника“, истакла је Ивана Соковић и додала да је пандемија учинила да људи постану свеснији значаја осигурања и непроцењиве вредности полиса када их задеси невоља која не бира ни време ни место.
Конференција „Српски дани осигурања“ одржана је пред више од 250 представника осигуравајућих кућа, банака, регулаторног тела, министарстава Владе Републике Србије и државних институција. Један од закључака Конференције је и да је јавно приватно партнерство услов за осигурање пандемијских ризика. Међу панелистима били су и министар полиције Александар Вулин, помоћник министра финансија Огњен Поповић, директор ЈП Пошта Србије Зоран Ђорђевић, заштитник грађана Зоран Пашалић, као и представници Светске банке и Insurance Europe.
Министар Вулин је изјавио да је током године у саобраћајним незгодама страдало деветоро деце и да је главни узрок невезивање сигурносног појаса. Додао је и да су у прошлој години у саобраћају страдале 492 особе. Према његовим речима, резултати сектора осигурања доказ су да расте поверење грађана у осигуравајућа друштва и да треба очекивати још боље резултате.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *