Moralni čin jedinstven u istoriji srpskog parlamentarizma – POSLANICI NA PRVOJ LINIJI ODBRANE

Deset narodnih poslanika, ovlašćenih predlagača, podnelo je protekle nedelje, 7. decembra, Skupštini Srbije Predlog rezolucije o ustaškom genocidu NDH nad Srbima, Romima i Jevrejima, i predlog da se ustanovi Dan sećanja na genocid nad Srbima u 20. veku

U nedelji kada se širom sveta, na osnovu Konvencije Ujedinjenih nacija iz 1948. godine, obeležava 9. decembar kao Međunarodni dan genocida, a 10. decembar kao Međunarodni dan ljudskih prava, deset narodnih poslanika, ovlašćenih predlagača, podnelo je (7. decembra) Skupštini Srbije Predlog rezolucije o ustaškom genocidu NDH nad Srbima, Romima i Jevrejima, i predlog da se ustanovi Dan sećanja na genocid nad Srbima u 20. veku. Imena pomenutih poslanika ostaće zabeležena u istoriji srpskog parlamentarizma i kolektivnoj memoriji srpskog naroda, jer samo u 20. veku izvršena su najmanje tri genocida nad Srbima. Prethodno su bila tri neuspela pokušaja donošenja rezolucije. Trebalo je da prođe osam decenija od završetka Drugog svetskog rata u kome je genocid započeo, da se Srbi probude i osmele da ga zaustave i celom svetu predoče da je sistem ustaških logora u NDH bio „ustaška imperija okrutnosti“, a ustaštvo jedna od najsmrtonosnijih ideologija 20. veka, kako tvrdi prof. dr Gideon Grajf, najpriznatiji svetski stručnjak za holokaust i genocid i nosilac Sretenjskog odlikovanja Srbije za izuzetne zasluge. Imena za pamćenje onih koji su predali Rezoluciju o genocidu NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima – Smilja Tišma, preživelo dete logoraš i najstariji narodni poslanik, potpredsednik NS RS Radovan Tvrdišić, advokat Đorđe Komlenski, primadona Jadranka Jovanović, advokat Vladan Glišić, kao i poslanici Ana Karadžić, Željko Tomić, Bojan Torbica, Bratislav Jugović i Marijan Rističević. Na Predlog rezolucije stavili su svoje potpise bez stranačkih obeležja, jer ta misija prevazilazi partijska opredeljenja i ima viši cilj – da se žrtve genocida NDH nikada ne zaborave i da se odbrani stub identiteta, stradalništvo naroda.
O Predlogu rezolucije proteklog petka glasalo se po hitnom postupku i preliminarno je za Rezoluciju glasalo više desetina poslanika. Očekuje se da će odluka o uvršćavanju Rezolucije u dnevni red Narodne skupštine Srbije biti doneta u narednih 15 dana. Podsetimo, narodni poslanik Miodrag Linta je podneo lični Nacrt zakona za podizanje Memorijalnog centra genocida NDH koji dolazi na razmatranje uskoro. Sve to govori da je u Srbiji konačno stvorena kritična masa intelektualne elite koja je preduzela aktivnosti da javno izrazi neslaganje s kvalifikacijama da je srpski narod genocidan, a da je Jasenovac bio „radni logor“ i da se u NDH nije desio genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima.

SANU protiv falsifikata Istorijsko odeljenje SANU uputilo je protest zbog drastično smanjenog broja žrtava koji je postavljen na veb-sajtu Muzeja genocida o stradalima u Jasenovcu. Ovo odeljenje je više puta upozoravalo javnost na manipulacije brojem žrtava u Jasenovcu i NDH, a sada su u toku i sudski postupci protiv rukovodilaca i nekoliko istoričara iz Muzeja genocida koji se bave ovom rabotom.

[restrict]

PAMĆENJEM PROTIV REVIZIJE ISTORIJE U istoj nedelji, 9. decembra, u Beogradu su upriličene i dve tribine – „Nacionalnim pamćenjem protiv revizije istorije“, u Petoj beogradskoj gimnaziji, a koja je, zapravo, bila veliki školski čas istorije, i druga na Pravnom fakultetu, gde je govorio prof. dr Boris Begović, a prof. dr Branko Rakić, ekspert za međunarodno javno pravo, uručio preživelim logorašima Smilji Tišmi i Gojku Rončeviću Mraoviću stručno mišljenje kojim podržava Rezoluciju. Između ostalog, ovde se kaže i ovo:
1. Šta god da radimo, mi Srbi ćemo biti proglašeni za krivce. Pa onda hajde da radimo ono što nam ljudskost, moral i patriotizam nalažu. A nalažu nam da usvojimo predloženu rezoluciju.
2. Ne postoji „nezgodno vreme“ za usvajanje akta poput predložene rezolucije. Za takav akt je vreme uvek, nažalost, pravo i pogodno, pogodnije juče nego danas, a danas pogodnije nego što će biti sutra.
Na tribinama je saopšteno da je Odeljenje za istoriju SANU aktuelnom ministru prosvete Branku Ružiću uputilo inicijativu da se pri Ministarstvu prosvete osnuje Savet za nacionalno pamćenje sa zadatkom da hitno standardizuje udžbenike, edukuje ljude koji će obrazovati nastavno osoblje iz oblasti nacionalne istorije i organizuje naučne istraživače za prikupljanje i objavljivanje arhivske građe iz relevantnih izvora, radi odbrane stubova identiteta nacije, u uslovima kada se Nemanjići proglašavaju za albansku dinastiju „Nimani“, a genocid u NDH stavlja u stranu.
Nedopustivo je da udžbenici iz nacionalne istorije budu nestandardizovani i da jedna škola uči da je u Jasenovcu bilo 700.000 žrtava, druga da ih je bilo nekoliko stotina hiljada, a da se u trećoj iz nekog trećeg udžbenika uči da se broj ne zna. Dakle, potreban je jedan udžbenik iz nacionalne istorije, te nacionalne geografije, srpskog jezika i gramatike za sve škole u Srbiji i rasejanju. Pisanje i štampanje udžbenika ne treba da bude predmet tendera, jer je državni narativ o stradanju srpskog naroda pitanje nacionalne bezbednosti i stub identiteta nacije, o čemu se ne odlučuje na konkursima, navedeno je u inicijativi. Potom je pročitan i spisak istaknutih članova SANU, članova Odbora za istraživanje genocida kojim je rukovodio čuveni akademik Vladimir Dedijer, među kojima su bili i Dobrica Ćosić, Predrag Palavestra i mnogi drugi, a danas je živ još jedino mr Antun Miletić.

Maketa – svedok manipulacija U amfiteatru Pravnog fakulteta postavljena je i maketa logora Jasenovac teška dve tone, koju je izradila grupa profesora i studenata Arhitektonskog fakulteta i spremala je za izložbu u Ujedinjenim nacijama „Jasenovac – pravo na nezaborav“ 2018. godine, ali nisu uspeli da je završe i pošalju sa ostalih sedam tona artefakata. Profesor Grajf kaže da je ova maketa veoma važna jer vizualizuje prostor od 240 kvadratnih kilometara gde su masovno likvidirani zarobljenici na 57 užasno brutalnih i okrutnih načina, i pokazuje da je teritorija logora Jasenovac bila šest puta veća od logora Aušvic, gde je opšteprihvaćen broj žrtava 1,5 miliona. Grajf pita zašto bi logor veličine 150 fudbalskih igrališta bio napravljen da bi postradalo tri hiljade zatvorenika, kako je tvrdio bivši predsednik Tuđman, ili 83 do 100 hiljada po državnom narativu Hrvatske.

NEMCI PRIZNAJU GENOCID, HRVATI GA PORIČU Mnogobrojnoj publici na tribini Pravnog fakulteta najpre se obratio izraelski istoričar prof. dr Gideon Grajf, direktor Međunarodne ekspertske grupe GH7 za Jasenovac i NDH i nosilac odlikovanja predsednika Srbije – zlatne medalje za izuzetne zasluge. Grajf je i autor multidisciplinarne trilogije Jasenovac – Aušvic Balkana – ustaška imperija okrutnosti, Ustaško konačno rešenje pre nacističkog konačnog rešenja i Alojzije Stepinac, ustaški vikar – pokrsti se ili umri.
„Kao istoričar ja se uvek trudim da budem pravičan kako nikome ne bih naštetio i zato pokušaje iz Hrvatske da Jasenovac označe kao radni logor demantujem dokumentima o najmonstruoznijim zločinima“, rekao je Grajf.
Odgovarajući na mnogobrojna pitanja prisutnih, potvrdio je da Nemci priznaju genocid a Hrvati ga poriču, i obrazložio to činjenicom da su Nemci prihvatili odgovornost i sprečavaju bilo kakve antisemitske manifestacije, dok u Hrvatskoj ima mnogo negiranja i to je tužna stvarnost koja onemogućava napredak i razvoj u budućnosti. Rekao je da se uvek mora biti veran istini i činjenicama kada neko pokušava da umanji broj žrtava i ne treba se obazirati na lična uverenja i lične ideologije. Nemačku je označio kao spiritus movens moderne Evrope danas, a Hrvatsku kao državu koja ne priznaje genocid NDH. Podsetio je da se Merkelova izvinila Namibiji za genocid, Makron Ruandi, i pitao – ko će se izviniti za genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima?

Iskorak za istoriju „Nijedno rukovodstvo Republike Srbije do sada nije donelo pravni akt o osudi genocida NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima, ali jeste usvojilo Deklaraciju o zločinu u Srebrenici 2011. Akademik Vladimir Dedijer je još 1984. upozoravao da se politički pragmatizam u odnosu na Republiku Hrvatsku osvetio Srbiji, jer su srpska rukovodstva iz decenije u deceniju uvek popuštala i stavljala po strani genocid NDH, propuštajući istorijsku šansu da ga osude i krenu u međunarodno priznanje tog čina, kao što su drugi narodi smogli snage to da učine. Zato ni UN niti svetska javnost nikada nisu upoznati sa svim monstruoznostima i razmerama genocida koji se desio u NDH i posebno u Jasenovcu. Izraelska Rezolucija UN 2006. rezultirala je prihvatanjem da se 27. januar proglasi za Dan holokausta i da se obeležava širom sveta – dan kada je Crvena armija oslobodila Aušvic. Sada 95 zemalja obeležava taj dan od 193 članice. Genocid nad Jermenima priznale su 33 od 193 članica UN, a Srbija još nije počela ni proces priznanja i donošenja Rezolucije u sopstvenom parlamentu a kamoli međunarodno priznanje genocida. Vili Brant je kleknuo u Varšavskom getu i učinio gest izvinjenja za holokaust i genocid u Drugom svetskom ratu, bivša kancelarka Angela Merkel nedavno je uputila izvinjenje Namibiji za genocid u ime nemačkog naroda, a Emanuel Makron izvinio se narodu Ruande za genocid. Ostaje pitanje – ko će se izviniti Srbima, Jevrejima i Romima za genocid u NDH“, zaključio je Gojko Rončević Mraović.

Istorija i politika, po Grajfovoj oceni, nisu isto i nikada se ne smeju mešati da ne bi stradala istina. Istorija i nauka, u stvari metodologija na osnovu koje se vrše istraživanja, nemaju nikakve veze s politikom. Grajf je takođe konstatovao da se ekstremizam ustaša očituje u činjenici da su oni formirali logore za decu što nacisti nikada nisu uradili. I dodao da su ustaše osim brutalnosti imali i cilj da žrtvama otmu svu imovinu.
Ambasador Jermenije u Srbiji Ašot Hovakimijan kaže da je Jermenija krenula putem međunarodnog priznanja genocida koji je nad ovom zemljom počinila veoma dobro etablirana supersila u ovom delu sveta, Turska, i da je ponosna na to što su čak 33 zemlje priznale ovaj genocid, među njima i najveće sile, SAD i Rusija, i to kada su Donald Tramp i Erdogan imali različite poglede i sukob mišljenja o određenim stvarima – Jermenija je iskoristila taj diplomatski momenat u američko-turskim odnosima da preda Rezoluciju Kongresu koja je usvojena 2019. godine. Ambasador je dodao da očekuje priznanje još tri zemlje (ukupno 36 država), i naglasio da je potrebna prevencija genocida širenjem znanja o počinjenim zločinima, jer njihova nekažnjenost je osnov da genocid bude ponovljen.
Prof. dr Boris Begović govorio je u ime svojih kolega s kojima je pripremio zbornik Pravni poredak Nezavisne Države Hrvatske: „Na ovom fakultetu smo 2017. godine organizovali konferenciju pod nazivom Pravni poredak NDH. Postavili smo hipotezu da je NDH imala sve atribute države, zato je bila stvarna, a ne takozvana. Razmatrali smo NDH iz pravno-teorijskog ugla, bavili se rasnim zakonima NDH koji nisu bili puka kopija nirnberških zakona nego je u njima bilo kreativnosti hrvatske intelektualne elite. Podsećam da je na prvom osnivačkom kongresu HDZ-a prvi predsednik rekao da je NDH između ostalog i ’tekovina povijesne želje hrvatskog naroda za nezavisnošću’. A kada predsednica Hrvatske objašnjava da je ’za dom spremni’ stari hrvatski pozdrav, onda vidite odjeke tog legitimiteta iz NDH.“

[/restrict]