Морални чин јединствен у историји српског парламентаризма – ПОСЛАНИЦИ НА ПРВОЈ ЛИНИЈИ ОДБРАНЕ

Десет народних посланика, овлашћених предлагача, поднело је протекле недеље, 7. децембра, Скупштини Србије Предлог резолуције о усташком геноциду НДХ над Србима, Ромима и Јеврејима, и предлог да се установи Дан сећања на геноцид над Србима у 20. веку

У недељи када се широм света, на основу Конвенције Уједињених нација из 1948. године, обележава 9. децембар као Међународни дан геноцида, а 10. децембар као Међународни дан људских права, десет народних посланика, овлашћених предлагача, поднело је (7. децембра) Скупштини Србије Предлог резолуције о усташком геноциду НДХ над Србима, Ромима и Јеврејима, и предлог да се установи Дан сећања на геноцид над Србима у 20. веку. Имена поменутих посланика остаће забележена у историји српског парламентаризма и колективној меморији српског народа, јер само у 20. веку извршена су најмање три геноцида над Србима. Претходно су била три неуспела покушаја доношења резолуције. Требало је да прође осам деценија од завршетка Другог светског рата у коме је геноцид започео, да се Срби пробуде и осмеле да га зауставе и целом свету предоче да је систем усташких логора у НДХ био „усташка империја окрутности“, а усташтво једна од најсмртоноснијих идеологија 20. века, како тврди проф. др Гидеон Грајф, најпризнатији светски стручњак за холокауст и геноцид и носилац Сретењског одликовања Србије за изузетне заслуге. Имена за памћење оних који су предали Резолуцију о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима – Смиља Тишма, преживело дете логораш и најстарији народни посланик, потпредседник НС РС Радован Тврдишић, адвокат Ђорђе Комленски, примадона Јадранка Јовановић, адвокат Владан Глишић, као и посланици Ана Караџић, Жељко Томић, Бојан Торбица, Братислав Југовић и Маријан Ристичевић. На Предлог резолуције ставили су своје потписе без страначких обележја, јер та мисија превазилази партијска опредељења и има виши циљ – да се жртве геноцида НДХ никада не забораве и да се одбрани стуб идентитета, страдалништво народа.
О Предлогу резолуције протеклог петка гласало се по хитном поступку и прелиминарно је за Резолуцију гласало више десетина посланика. Очекује се да ће одлука о увршћавању Резолуције у дневни ред Народне скупштине Србије бити донета у наредних 15 дана. Подсетимо, народни посланик Миодраг Линта је поднео лични Нацрт закона за подизање Меморијалног центра геноцида НДХ који долази на разматрање ускоро. Све то говори да је у Србији коначно створена критична маса интелектуалне елите која је предузела активности да јавно изрази неслагање с квалификацијама да је српски народ геноцидан, а да је Јасеновац био „радни логор“ и да се у НДХ није десио геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима.

САНУ против фалсификата Историјско одељење САНУ упутило је протест због драстично смањеног броја жртава који је постављен на веб-сајту Музеја геноцида о страдалима у Јасеновцу. Ово одељење је више пута упозоравало јавност на манипулације бројем жртава у Јасеновцу и НДХ, а сада су у току и судски поступци против руководилаца и неколико историчара из Музеја геноцида који се баве овом работом.

[restrict]

ПАМЋЕЊЕМ ПРОТИВ РЕВИЗИЈЕ ИСТОРИЈЕ У истој недељи, 9. децембра, у Београду су уприличене и две трибине – „Националним памћењем против ревизије историје“, у Петој београдској гимназији, а која је, заправо, била велики школски час историје, и друга на Правном факултету, где је говорио проф. др Борис Беговић, а проф. др Бранко Ракић, експерт за међународно јавно право, уручио преживелим логорашима Смиљи Тишми и Гојку Рончевићу Мраовићу стручно мишљење којим подржава Резолуцију. Између осталог, овде се каже и ово:
1. Шта год да радимо, ми Срби ћемо бити проглашени за кривце. Па онда хајде да радимо оно што нам људскост, морал и патриотизам налажу. А налажу нам да усвојимо предложену резолуцију.
2. Не постоји „незгодно време“ за усвајање акта попут предложене резолуције. За такав акт је време увек, нажалост, право и погодно, погодније јуче него данас, а данас погодније него што ће бити сутра.
На трибинама је саопштено да је Одељење за историју САНУ актуелном министру просвете Бранку Ружићу упутило иницијативу да се при Министарству просвете оснује Савет за национално памћење са задатком да хитно стандардизује уџбенике, едукује људе који ће образовати наставно особље из области националне историје и организује научне истраживаче за прикупљање и објављивање архивске грађе из релевантних извора, ради одбране стубова идентитета нације, у условима када се Немањићи проглашавају за албанску династију „Нимани“, а геноцид у НДХ ставља у страну.
Недопустиво је да уџбеници из националне историје буду нестандардизовани и да једна школа учи да је у Јасеновцу било 700.000 жртава, друга да их је било неколико стотина хиљада, а да се у трећој из неког трећег уџбеника учи да се број не зна. Дакле, потребан је један уџбеник из националне историје, те националне географије, српског језика и граматике за све школе у Србији и расејању. Писање и штампање уџбеника не треба да буде предмет тендера, јер је државни наратив о страдању српског народа питање националне безбедности и стуб идентитета нације, о чему се не одлучује на конкурсима, наведено је у иницијативи. Потом је прочитан и списак истакнутих чланова САНУ, чланова Одбора за истраживање геноцида којим је руководио чувени академик Владимир Дедијер, међу којима су били и Добрица Ћосић, Предраг Палавестра и многи други, а данас је жив још једино мр Антун Милетић.

Макета – сведок манипулација У амфитеатру Правног факултета постављена је и макета логора Јасеновац тешка две тоне, коју је израдила група професора и студената Архитектонског факултета и спремала је за изложбу у Уједињеним нацијама „Јасеновац – право на незаборав“ 2018. године, али нису успели да је заврше и пошаљу са осталих седам тона артефаката. Професор Грајф каже да је ова макета веома важна јер визуализује простор од 240 квадратних километара где су масовно ликвидирани заробљеници на 57 ужасно бруталних и окрутних начина, и показује да је територија логора Јасеновац била шест пута већа од логора Аушвиц, где је општеприхваћен број жртава 1,5 милиона. Грајф пита зашто би логор величине 150 фудбалских игралишта био направљен да би пострадало три хиљаде затвореника, како је тврдио бивши председник Туђман, или 83 до 100 хиљада по државном наративу Хрватске.

НЕМЦИ ПРИЗНАЈУ ГЕНОЦИД, ХРВАТИ ГА ПОРИЧУ Многобројној публици на трибини Правног факултета најпре се обратио израелски историчар проф. др Гидеон Грајф, директор Међународне експертске групе ГХ7 за Јасеновац и НДХ и носилац одликовања председника Србије – златне медаље за изузетне заслуге. Грајф је и аутор мултидисциплинарне трилогије Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности, Усташко коначно решење пре нацистичког коначног решења и Алојзије Степинац, усташки викар – покрсти се или умри.
„Као историчар ја се увек трудим да будем правичан како никоме не бих наштетио и зато покушаје из Хрватске да Јасеновац означе као радни логор демантујем документима о најмонструознијим злочинима“, рекао је Грајф.
Одговарајући на многобројна питања присутних, потврдио је да Немци признају геноцид а Хрвати га поричу, и образложио то чињеницом да су Немци прихватили одговорност и спречавају било какве антисемитске манифестације, док у Хрватској има много негирања и то је тужна стварност која онемогућава напредак и развој у будућности. Рекао је да се увек мора бити веран истини и чињеницама када неко покушава да умањи број жртава и не треба се обазирати на лична уверења и личне идеологије. Немачку је означио као спиритус мовенс модерне Европе данас, а Хрватску као државу која не признаје геноцид НДХ. Подсетио је да се Меркелова извинила Намибији за геноцид, Макрон Руанди, и питао – ко ће се извинити за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима?

Искорак за историју „Ниједно руководство Републике Србије до сада није донело правни акт о осуди геноцида НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима, али јесте усвојило Декларацију о злочину у Сребреници 2011. Академик Владимир Дедијер је још 1984. упозоравао да се политички прагматизам у односу на Републику Хрватску осветио Србији, јер су српска руководства из деценије у деценију увек попуштала и стављала по страни геноцид НДХ, пропуштајући историјску шансу да га осуде и крену у међународно признање тог чина, као што су други народи смогли снаге то да учине. Зато ни УН нити светска јавност никада нису упознати са свим монструозностима и размерама геноцида који се десио у НДХ и посебно у Јасеновцу. Израелска Резолуција УН 2006. резултирала је прихватањем да се 27. јануар прогласи за Дан холокауста и да се обележава широм света – дан када је Црвена армија ослободила Аушвиц. Сада 95 земаља обележава тај дан од 193 чланице. Геноцид над Јерменима признале су 33 од 193 чланица УН, а Србија још није почела ни процес признања и доношења Резолуције у сопственом парламенту а камоли међународно признање геноцида. Вили Брант је клекнуо у Варшавском гету и учинио гест извињења за холокауст и геноцид у Другом светском рату, бивша канцеларка Ангела Меркел недавно је упутила извињење Намибији за геноцид у име немачког народа, а Емануел Макрон извинио се народу Руанде за геноцид. Остаје питање – ко ће се извинити Србима, Јеврејима и Ромима за геноцид у НДХ“, закључио је Гојко Рончевић Мраовић.

Историја и политика, по Грајфовој оцени, нису исто и никада се не смеју мешати да не би страдала истина. Историја и наука, у ствари методологија на основу које се врше истраживања, немају никакве везе с политиком. Грајф је такође констатовао да се екстремизам усташа очитује у чињеници да су они формирали логоре за децу што нацисти никада нису урадили. И додао да су усташе осим бруталности имали и циљ да жртвама отму сву имовину.
Амбасадор Јерменије у Србији Ашот Ховакимијан каже да је Јерменија кренула путем међународног признања геноцида који је над овом земљом починила веома добро етаблирана суперсила у овом делу света, Турска, и да је поносна на то што су чак 33 земље признале овај геноцид, међу њима и највеће силе, САД и Русија, и то када су Доналд Трамп и Ердоган имали различите погледе и сукоб мишљења о одређеним стварима – Јерменија је искористила тај дипломатски моменат у америчко-турским односима да преда Резолуцију Конгресу која је усвојена 2019. године. Амбасадор је додао да очекује признање још три земље (укупно 36 држава), и нагласио да је потребна превенција геноцида ширењем знања о почињеним злочинима, јер њихова некажњеност је основ да геноцид буде поновљен.
Проф. др Борис Беговић говорио је у име својих колега с којима је припремио зборник Правни поредак Независне Државе Хрватске: „На овом факултету смо 2017. године организовали конференцију под називом Правни поредак НДХ. Поставили смо хипотезу да је НДХ имала све атрибуте државе, зато је била стварна, а не такозвана. Разматрали смо НДХ из правно-теоријског угла, бавили се расним законима НДХ који нису били пука копија нирнбершких закона него је у њима било креативности хрватске интелектуалне елите. Подсећам да је на првом оснивачком конгресу ХДЗ-а први председник рекао да је НДХ између осталог и ’тековина повијесне жеље хрватског народа за независношћу’. А када председница Хрватске објашњава да је ’за дом спремни’ стари хрватски поздрав, онда видите одјеке тог легитимитета из НДХ.“

[/restrict]