МАРШАЛ У ЦРНОЈ ГОРИ

Економија и статистика у служби колонизације и дискриминације

Грандиозни економски пројекти звучних назива које недељама најављују из Владе Црне Горе пали су у воду пред буџетом какав су изгласали. Систематско запостављање и даље израбљивање најбогатијих крајева у корист највећих непријатеља нове власти се тако наставља. Али је макар ситуација око пописа јаснија – биће га можда следеће године, ако не, онда оне тамо сигурно. Јер Европа не може да чека, али ће зато Срби морати

Влада Црне Горе усвојила је у петак, 12. новембра, Предлог нацрта закона о буџету за 2022. годину, а министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић је казао да је буџет „одржив и инклузиван“, те да ће Црна Гора наредне године „имати милијарду евра прихода од туризма“ и да „неће бити потребе за новим задуживањем“. И у праву је, само ову изјаву треба допунити одређеним чињеницама како би била прецизнија и јаснија. Буџет ће бити толико инклузиван да ће Цетиње (престоница опозиционарства новој власти и свему српском уопштено) са 16.000 становника добити 19 милиона евра, а Подгорица са 200.000 становника 24 милиона. Црна Гора ће имати „милијарду евра прихода од туризма“ иако су обећавали да им се неће, као ДПС-у, окосница прихода вртети око туризма (веома нестабилне и несигурне гране привреде, што је прошлогодишњи почетак и трајање пандемије неспорно потврдио), али упркос томе јужни регион (који доноси убедљиво највише прихода од туризма) добиће само 26,7 милиона, док ће северни добити 76,6 милиона, а средњи 60,5. И „неће бити потребе за новим задуживањем“ пошто ће програм „Европа сад“ донети брзо и магично решење за све економске проблеме и недаће. Да ли је заиста тако? Кренимо редом.

ВИЗИЈА РАЗВОЈА ЈЕДНОГ „ГРАДА“ Цетиње као убедљиво највише „размажена“ и привилегована општина у Црној Гори ће, упркос томе што чини свега 3,8% становништва, добити 19,13% буџета, тј. само пет милиона мање од 12,5 пута веће Подгорице. Цетиње као престоница немира и нереда у последњих годину и по дана (од августовских избора до данас) биће тако још једном награђено за своје дивљачко и рушилачко понашање које се никад јасније и огољеније није видело него у немилим догађајима током устоличења новог митрополита црногорско-приморског Јоаникија 5. септембра ове године. Стављено у контекст приче о туризму и улагању у туристичке општине. „Очекивали смо да овај буџет понуди визију развоја Црне Горе, а добили смо визију развоја једног града науштрб свих осталих“, рекла је у изјави за „Печат“ Ива Бајковић, новинарка из Будве.
Коментаришући буџет у свом маниру, премијер Кривокапић је изјавио: „Мене Влада, као влада, и опстанак Владе не интересују. Мене интересује да неко ко је против овог програма не мисли добро грађанима Црне Горе. Ја сам убијеђен да нема тога посланика који неће дићи руку за овакав буџет, јер то би био удар на грађане.“ Изгледа да су сви грађани једнаки, само су грађани Цетиња мало једнакији од свих других, да парафразирамо чувени афоризам из Орвелове „Животињске фарме“. Поставља се логично питање: чему повлађивање Цетињу као најпроблематичнијој политичкој тачки у актуелној Црној Гори? Да ли ико озбиљан мисли да ће се даљим економским повлашћивањем (поткупљивањем) добити њихова подршка и пасивизовати њихов „отпор српској окупацији“ и „апостолској влади“, те да ће престати да „ј**у четничку мајку“ свима који се не слажу с њима? Довољно је погледати претходних годину дана попуштања пред рушилаштвом и дивљањем „цеташа“ и „комита“, па да се увиди да су они сваки вид попуштања тумачили као слабост и сигнал да се настави још јаче изражавање незадовољства на сваки дозвољени (и недозвољени) начин.

Огорченост се може поредити само са оном насталом након расподеле средстава за културу и НВО, где су српска удружења добила тачно нула евра, а она која пропагирају црногорски језик и дукљански идентитет на стотине хиљада евра. O томе је још у јулу за „Политику“ писао њихов стални дописник из Црне Горе Будимир Алексић наводећи да је „влада Кривокапића наставила да финансира Факултет за црногорски језик и књижевност на Цетињу, али није ни одговорила на иницијативу Удружења књижевника Црне Горе да се у Подгорици оснује Факултет за српски језик и књижевност и да се на тај начин уваже и говорници српског језика, којих је, узгред речено, много више него оних који свој матерњи језик именују као црногорски“, и додао да недавно усвојеним буџетом (за културу) ниједан цент није предвиђен за финансирање српских културних и научних установа и организација, попут Матице српске и Института за српску културу. „Али је зато 240.000 евра опредељено за Матицу црногорску. Толико о равноправности грађана и културних стваралаца са становишта Владе Црне Горе, и толико о захвалности Здравка Кривокапића српском народу, који је скоро стопроцентно подржао листу чији је он био носилац“, закључио је Алексић.
Као што се доношењем буџета за наредну годину може приметити, ова пракса неравноправног и пристрасног финансирања одређених делова и групација Црне Горе је настављена, а Срби у Црној Гори, који чине добар део приморја Црне Горе, нарочито онај најпосећенији (Бока которска) поново су остали „кратких рукава“. „Морам признати да сам непријатно изненађена чињеницом да је нова власт на државном нивоу наставила са дискриминаторском праксом према приморју, а посебно према Будви, одакле испумпа више од пола милијарде у буџет Црне Горе. Не разумем логику по којој вам је привреда и даље ослоњена доминантно на туризам а да нигде нисте предвидели улагање у инфраструктуру која туризам подржава“, рекла је Ива Бајковић.
Једно од основних економских правила гласи: када субвенционишете нешто, добијете још више тога. Дакле, субвенционисањем агресивног понашања Цетињана и идентитетског инжењеринга монтенегрина кроз културу и институције добиће се само још више насиља и више институционалног маргинализовања Срба а промоције антисрпства. Коме је то у интересу и зашто, поставља се питање? У чему је о том питању нова власт боља од старе?
[restrict]

ЗАГЛЕДАНИ У ЗАПАД, А НАХРАЊЕНИ С ИСТОКА Из Владе су пре и после доношења буџета за наредну годину говорили о економској иницијативи „Маршалов план – Европа сад“, који би требало да рапидно поправи социоекономску ситуацију у држави и друштву. Индикативан је назив, који представља јасно алудирање на некадашњи економски програм истог назива. За оне слабије упућене, Маршалов план, службено назван План европске обнове, био је службени план САД о обнови послератне Европе и сузбијању утицаја комунизма након Другог светског рата. Задатак израде плана добио је Џорџ Маршал, амерички официр и државник и његове колеге из Стејт департмента, а највише су уз Маршала допринели економиста Вилијам Клејтон и дипломата Џорџ Кенан (познат по „Дугом телеграму“ и стварању стратегије „обуздавања“ Совјетског Савеза). Да то није никаква случајност, нагласио је и министар Спајић у недавном интервјуу за „Глас Америке“: „Ми смо већ неко вријеме геополитички окренути према Вашингтону и Бриселу. Међутим, економски смо више као централноазијска земља зато што имамо инвестиције примарно са Блиског истока, из Турске, Русије… Туристи примарно долазе из других земаља, а не Европске уније и Америке. Имамо инфраструктуру коју нам праве Кинези. Мислим да је сад право вријеме да спојимо геополитику и економију и један од примарних циљева ове посјете је управо то – да економија почне да се наслања на она тежишта на која је требало увијек да се наслања, а то је по мени примарно Вашингтон и наравно Њујорк.“ Што ће рећи, свесни смо да смо економски везани за српску, руску и другу „источну“ робу и туристе, али да морамо у складу с оним политичким да направимо и економски заокрет ка вама, макар и на штету своје економије и својих грађана, зарад добробити своје економије и својих грађана. У наставку разговора је нагласио да жељно ишчекује америчке инвестиције у Црној Гори, што све подсећа на примарну намеру и оног некадашњег „Маршаловог плана“, економско везивање америчком помоћи и кредитима како би се постојано стајало у западном блоку против „претње са Истока“ – некада СССР-а, данас Русије.
А да се неће либити да раде на сопствену штету како би доказали своју приврженост и посвећеност западним партнерима и вредностима, показали су у једном од бројних случајева летос када су тик пред почетак туристичке сезоне увели (у складу са западним таласом) нови пакет санкција Белорусији и тако онемогућили хиљаде њихових туриста да дођу на Црногорско приморје и тако помогну грану њихове индустрије која их малтене одржава у животу. Срећом по њих ту су били увек радо виђени (када је корист у питању) Срби, па је ова сезона била успешна готово колико и она претпандемијска из 2019. године. А да ће се уз руске сузбијати и српски интереси (унутар земље и ван ње) не треба посебно напомињати.
О пројекту је Спајић још рекао да би ту „Црна Гора заједно са Америком требало да има један лидерски положај, гдје би била та врста америчког репрезента у том дијелу свијета и неко ко би заједно са америчким партнерима био прва инстанца за прављење таквих пројеката“, и додао да њих из владе радује што је његов „драги пријатељ Габријел Ескобар такође врло фокусиран на економију на Западном Балкану и да је фокус ове администрације економија у региону, јер је то оно што треба да изњедри перспективу“.
План предвиђа подизање минималне зараде са 250 на 450 евра, а пројектује се и повећање свих зарада за око 17%, како би просечна нето плата у Црној Гори већ догодине достигла 700 евра. Oни с платама до 1.000 евра имаће повећање веће од 20%, док ће они са примањима већим од 1.000 евра добити увећање 10–16%. Ово увећање предвиђено је кроз укидање доприноса на здравствено осигурање и смањење пореског оптерећења на зараде са садашњих 39% на 21%. Од ког новца ће се све то исплаћивати, намеће се логично питање. Пошто је министар Спајић обећао да неће бити нових задуживања јасно је – од новца самих грађана. „Најављени издаци створиће рупе у буџету које влада планира да попуни увећањем намета. ПДВ на услуге смјештаја и служења хране и пића у туристичким објектима биће троструко увећан, са 7% на 21%. Уз већ злогласне акцизе на гориво, слиједи и увећање акциза на сва пића са додатком шећера – на алкохол, дуванске производе, слаткише и слично. Уводиће се и нови порези, попут оног на подизање готовине за правна лица и предузетнике, а најављује се и нови закон о играма на срећу. Најављен је и репрограм пореског дуга и овлаш поменут обрачун са сивом економијом“, наводи се у економској анализи овог плана на сајту Економисти.ме.
Са чисто економског становишта посматрано, чак је и ММФ рекао да са имплементацијом треба ићи полако и постепено, а план су похвалили (иако им је представљен укратко и недовољно) и из ЕУ. Што ће рећи више него довољно за спровођење у дело.
А да економија није једино место где се бројевима манипулише (и где се Срби злоупотребљавају), потврдио је премијер Кривокапић у новом-старом ставу о новом-старом проблему – попису. Изјавио је да ће попис становништва бити одржан наредне године, можда у октобру, а одмах затим додао да су препоруке да се попис не организује у години када су избори (председнички, који ће се одржати 2022) и рекао да ће видети „како ће бити са изборима“. Дакле, ове не сигурно, али зато не и оне тамо. Видећемо за ону годину иза оне тамо. Јер Маршалов план не може да чека, Европа мора сад, а Срби ко Срби, само им је до пребројавања крвних зрнаца и заваде, не мисле уопште на економију и стандард…
Индикативно је што су против „националистичког и етнорелигијског“ завођења за Голеш планину управо они који народ разним економским плановима и обећањима подједнако заводе за (евроатлантску) планину (провалију?) и што се прави лажна дихотомија или-или: или ћемо бити развијено друштво и стајати раме уз раме с осталим развијеним државама западне Европе и Северне Америке (где се попис рутински обавља уз неизоставна расна, верска, национална и друга питања и где нико не обећава мед и млеко, куле и градове) или ћемо остати затуцана балканска провинција вечито заглибљена у племенским и другим примитивним темама. На страну то што се најразвијеније државе света, упркос својој развијености, још више муче с расним, етнорелигијским и другим „примитивним питањима“, али код њих макар има редовног пописа и стабилн(иј)е економије. Можда би се и у томе могли угледати на њих из Владе Црне Горе, када су већ вечито загледани у Запад, толико да не виде потребе и захтеве већине становништва своје државе.

[/restrict]

ПРЕПОРУЧУЈЕМО

ПОБРКАНА ЛОЈАЛНОСТ КРАЉУ НИКОЛИ, БОЉШЕВИЗАМ И ГЛОБАЛИЗАМ

После осамостаљења Црне Горе на јавној сцени ће се појавити читава плејада зеленашких интелектуалаца и политичара, првог и другог ешелона, који ће на трибинама, у новинама и емисијама државне телевизије сва зла овога света видети само у Србији и „Србијанцима“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *