МАРШАЛ У ЦРНОЈ ГОРИ

Економија и статистика у служби колонизације и дискриминације

Грандиозни економски пројекти звучних назива које недељама најављују из Владе Црне Горе пали су у воду пред буџетом какав су изгласали. Систематско запостављање и даље израбљивање најбогатијих крајева у корист највећих непријатеља нове власти се тако наставља. Али је макар ситуација око пописа јаснија – биће га можда следеће године, ако не, онда оне тамо сигурно. Јер Европа не може да чека, али ће зато Срби морати

Влада Црне Горе усвојила је у петак, 12. новембра, Предлог нацрта закона о буџету за 2022. годину, а министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић је казао да је буџет „одржив и инклузиван“, те да ће Црна Гора наредне године „имати милијарду евра прихода од туризма“ и да „неће бити потребе за новим задуживањем“. И у праву је, само ову изјаву треба допунити одређеним чињеницама како би била прецизнија и јаснија. Буџет ће бити толико инклузиван да ће Цетиње (престоница опозиционарства новој власти и свему српском уопштено) са 16.000 становника добити 19 милиона евра, а Подгорица са 200.000 становника 24 милиона. Црна Гора ће имати „милијарду евра прихода од туризма“ иако су обећавали да им се неће, као ДПС-у, окосница прихода вртети око туризма (веома нестабилне и несигурне гране привреде, што је прошлогодишњи почетак и трајање пандемије неспорно потврдио), али упркос томе јужни регион (који доноси убедљиво највише прихода од туризма) добиће само 26,7 милиона, док ће северни добити 76,6 милиона, а средњи 60,5. И „неће бити потребе за новим задуживањем“ пошто ће програм „Европа сад“ донети брзо и магично решење за све економске проблеме и недаће. Да ли је заиста тако? Кренимо редом.

ВИЗИЈА РАЗВОЈА ЈЕДНОГ „ГРАДА“ Цетиње као убедљиво највише „размажена“ и привилегована општина у Црној Гори ће, упркос томе што чини свега 3,8% становништва, добити 19,13% буџета, тј. само пет милиона мање од 12,5 пута веће Подгорице. Цетиње као престоница немира и нереда у последњих годину и по дана (од августовских избора до данас) биће тако још једном награђено за своје дивљачко и рушилачко понашање које се никад јасније и огољеније није видело него у немилим догађајима током устоличења новог митрополита црногорско-приморског Јоаникија 5. септембра ове године. Стављено у контекст приче о туризму и улагању у туристичке општине. „Очекивали смо да овај буџет понуди визију развоја Црне Горе, а добили смо визију развоја једног града науштрб свих осталих“, рекла је у изјави за „Печат“ Ива Бајковић, новинарка из Будве.
Коментаришући буџет у свом маниру, премијер Кривокапић је изјавио: „Мене Влада, као влада, и опстанак Владе не интересују. Мене интересује да неко ко је против овог програма не мисли добро грађанима Црне Горе. Ја сам убијеђен да нема тога посланика који неће дићи руку за овакав буџет, јер то би био удар на грађане.“ Изгледа да су сви грађани једнаки, само су грађани Цетиња мало једнакији од свих других, да парафразирамо чувени афоризам из Орвелове „Животињске фарме“. Поставља се логично питање: чему повлађивање Цетињу као најпроблематичнијој политичкој тачки у актуелној Црној Гори? Да ли ико озбиљан мисли да ће се даљим економским повлашћивањем (поткупљивањем) добити њихова подршка и пасивизовати њихов „отпор српској окупацији“ и „апостолској влади“, те да ће престати да „ј**у четничку мајку“ свима који се не слажу с њима? Довољно је погледати претходних годину дана попуштања пред рушилаштвом и дивљањем „цеташа“ и „комита“, па да се увиди да су они сваки вид попуштања тумачили као слабост и сигнал да се настави још јаче изражавање незадовољства на сваки дозвољени (и недозвољени) начин.

Огорченост се може поредити само са оном насталом након расподеле средстава за културу и НВО, где су српска удружења добила тачно нула евра, а она која пропагирају црногорски језик и дукљански идентитет на стотине хиљада евра. O томе је још у јулу за „Политику“ писао њихов стални дописник из Црне Горе Будимир Алексић наводећи да је „влада Кривокапића наставила да финансира Факултет за црногорски језик и књижевност на Цетињу, али није ни одговорила на иницијативу Удружења књижевника Црне Горе да се у Подгорици оснује Факултет за српски језик и књижевност и да се на тај начин уваже и говорници српског језика, којих је, узгред речено, много више него оних који свој матерњи језик именују као црногорски“, и додао да недавно усвојеним буџетом (за културу) ниједан цент није предвиђен за финансирање српских културних и научних установа и организација, попут Матице српске и Института за српску културу. „Али је зато 240.000 евра опредељено за Матицу црногорску. Толико о равноправности грађана и културних стваралаца са становишта Владе Црне Горе, и толико о захвалности Здравка Кривокапића српском народу, који је скоро стопроцентно подржао листу чији је он био носилац“, закључио је Алексић.
Као што се доношењем буџета за наредну годину може приметити, ова пракса неравноправног и пристрасног финансирања одређених делова и групација Црне Горе је настављена, а Срби у Црној Гори, који чине добар део приморја Црне Горе, нарочито онај најпосећенији (Бока которска) поново су остали „кратких рукава“. „Морам признати да сам непријатно изненађена чињеницом да је нова власт на државном нивоу наставила са дискриминаторском праксом према приморју, а посебно према Будви, одакле испумпа више од пола милијарде у буџет Црне Горе. Не разумем логику по којој вам је привреда и даље ослоњена доминантно на туризам а да нигде нисте предвидели улагање у инфраструктуру која туризам подржава“, рекла је Ива Бајковић.
Једно од основних економских правила гласи: када субвенционишете нешто, добијете још више тога. Дакле, субвенционисањем агресивног понашања Цетињана и идентитетског инжењеринга монтенегрина кроз културу и институције добиће се само још више насиља и више институционалног маргинализовања Срба а промоције антисрпства. Коме је то у интересу и зашто, поставља се питање? У чему је о том питању нова власт боља од старе?
- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

ПРЕПОРУЧУЈЕМО

ПОБРКАНА ЛОЈАЛНОСТ КРАЉУ НИКОЛИ, БОЉШЕВИЗАМ И ГЛОБАЛИЗАМ

После осамостаљења Црне Горе на јавној сцени ће се појавити читава плејада зеленашких интелектуалаца и политичара, првог и другог ешелона, који ће на трибинама, у новинама и емисијама државне телевизије сва зла овога света видети само у Србији и „Србијанцима“


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *