КЛИМАТСКА ПРАВДА ИЛИ „ПОСАО ПРЕ СВЕГА“

Након климатског самита COP26 одржаног у Глазгову више ништа неће бити исто. Пробуђени апетити традиционалних колонизатора, с ексклузивним правом на приступ тржишту „зелене енергије из обновљивих извора“, прете човечанству софистицираном стратегијом што под зеленим барјаком колонизује читав планетарни екосистем, с тенденцијом проширивања пипака на космос

Испоставило се да иза овог геноцидног пројекта стоји – напрасно позеленели – принц Чарлс од Велса, досадашњи председник огранка Светске фондације за природу (WWF) у Великој Британији, који је од „заштите“ панда прешао на „заштиту“ планете. Овај предузимљиви изданак краљевске породице, која још убира данак од преосталих колонија, основао је Групу корпоративних лидера (The Prince of Wales’s Corporate Leaders Group) ребрендирану у „CLG Europe“ – суоснивача коалиције We Mean Business (Посао пре свега).
Иницијатива за одржива тржишта принца од Велса (SMI) у партнерству са Светским економским форумом, покренула је глобалну иницијативу „Велико ресетовање“.
На промоцији бизнис плана „самоодрживо тржиште“, принц је најавио почетак акције финансијализација природе, преузевши контролу над израдом ценовника услуга природе. Овај освајачки поход на све што нам је Мајка природа подарила – резултираће несагледивим последицама по људска бића, која ће као конзументи услуга природе рекетирати принц и његове свите.
Иако већина земљана мисли да се ради о монтипајтоновској шали, колонизатори мисле озбиљно. Пре него што одреди цену рада пчела на опрашивању воћњака, услуге цврчака, бубамара, кртица, принц најављује да му је приоритет одређивање цене угљеника. (Цена кисеоника који удишемо још није на дневном реду.)
Свечаност у част „Великог ресета“ одржана је уз присуство домородаца, за ту прилику извучених из бразилских шума, пригодно окићених перјем и огрлицама – које су вероватно наследили од предака, преварених приликом велике трампе ђинђува за пашњаке.
На фотографији је поглавица Златни Зуб у тренутку кад предаје белом господару сувенир исплетен од траве, а принц њему заузврат додељује Земаљску повељу – Terra Carta коју је његова фирма лансирала у јануару 2021. Ово одличје је до сада заслужило 45 компанија, које су добиле својеврсну лиценцу да своје активности синхронизују са Чарлсовом Алијансом за улагање у природни капитал.

АЛИСА У ЗЕМЉИ ЧУДА Чарлсови морбидни ритуали иницијације неодољиво подсећају на роман Луиса Керола „Алиса у Земљи чуда“, у ком се Алиса – након проласка кроз огледало – нашла у свету илузија. Великом шаховском таблом влада свемоћна краљица, одређујући правила игре по којима је Алиси додељена улога пиона.
Ова метафора је инспирисала Франсиса Ментона да у огледу под називом Свет климатских промена у искривљеном огледалу (The Looking Glass World of „Climate Change“) погледа иза огледала на зелену шаховску таблу којом столују УН.
Луис Керол је објавио књигу 1871, много пре Орвела, не слутећи да ће се човечанство у 21. веку суочити са сличном кошмарном стварношћу. Крива огледала и изврнути свет, представљен у медијима као наша стварност, прикривају позадину велике преваре под заставом „климатске правде“, пред којом одступају сва људска права, укључујући и право на живот.

[restrict]

На климатском самиту у Глазгову пала је последња клапа сценарија који најављује крај света какав познајемо. Богати ће бити још богатији а сиромашнима се одузима све – укључујући основно право на ватру у огњишту.
Срећом по нас и остатак света који живи под дијагнозама „неразвијени“ и „у развоју“, председник Индије се усудио да с глазговске трибине каже „не“ мораторијуму на коришћење енергије из угља, која задовољава више од 80% потреба његовог народа. Индија је тим гестом купила време – у име свих нас, али је у Глазгову добијена само битка.
Предстоји нам рат, суров и беспоштедан за права 1,2 милијарде људи који немају приступ електричној енергији од чега се 400 милиона налази у Подсахарској Африци, више од 500 милиона у Јужној Азији. Читави народи живе у екстремном сиромаштву, без приступа болничким услугама, пијаћој води, јавној расвети, расхладним уређајима, фрижидерима…
Светска банка предвиђа да ће се број људи без приступа електричној енергији повећати до 2030. године, а струја је само једна коцкица у слагалици беде.
Број људи који немају приступ превозним средствима (аутомобил, воз, авион) још је већи, а највише брине недостатак механизације за обраду земље. Уместо да УН прогласе аларм дајући приоритет борби против енергетског сиромаштва, они под лажном заставом „климатске правде“ планирају издвајање енормних средстава за богате, поверавајући им бригу о природи.
Кампања „за климатску правду“ води се под паролом заштите сиромашних и обесправљених – којима још није јављено да ће се борба водити на њихов рачун. Промотери великог ресета – спонзорисани номади – шпартају светом са самита на самит, трагом зелене маскоте одрживости Грете Тунберг. За то време принчева свита увелико дели најбоље карте, укључујући ексклузивну пропусницу – Terra Carta, која отвара сва врата. Кампања „климатске правде“ спроводи се преко агенције под називом Служба за везу са невладиним организацијама Уједињених нација (UN – NGLS). Новац пореских обвезника се пресипа из шупљег у празно, да би се на крају вратио у руке климатских предузетника, који су открили Елдорадо у борби против угљен-диоксида.
На неслућене могућности зараде од декарбонизације скренуо је пажњу Ахмад ел Ховајтер, главни технолог нафтне компаније „Сауди арамко“ из Саудијске Арабије, која се бави и испоруком гаса. Он је на Глобалном енергетском форуму 2019. поручио да се „не сме сметнути с ума да је угљен-диоксид вредна сировина“, подржавајући идеју да се овај гас извлачи из природе и понуди на глобалном тржишту.

ФИНАНСИЈЕРСКИ АКТИВИЗАМ Аналитичар Мајкл Свифт износи податке о природи промотивне кампање, прилагођене интересима финансијера у циљу одбране њихових концесионих позиција. Пред менаџментом је захтеван задатак: треба испрати мозгове будућим конзументима „услуга природе“, како би прихватили правило да у капитализму нема ништа џабе, па ни угљен-диоксид (у новој нормалности можемо очекивати и ценовник за удахнути кисеоник).
Aктивизам за „климатску правду“ потиснуо је већину класичних еколошких проблема, што се види из строго контролисаних садржаја исписаних на транспарентима. Све док се крећете у том кругу прецизно дефинисаних интереса, ваша кампања ће имати шансе. При томе је непроцењива улога медија, који најчешће не разумеју о чему се ради, па се све своди на папагајско понављање зелених мантри.
За то време Џон Подеста председава либералним трустом мозгова – Центар за амерички напредак (Center for American Progress), док његови НВО јастребови из Радне групе за чист ваздух и „Глобал енерџи монитор“ (Global Energi Monitor) воде пропагандни рат на терену, синхронизовани са „филантропском“ НВО – Design to Vin (Створен да победи). Ту је и писац Kим Стенли Робинсон, који узвикује с глазговске трибине: „Ако приватни капитал не подржи Њу грин дил, инвестирајући у борбу против угљен-диоксида, бићемо спржени!“
Упркос отрежњујућим вестима да су се обрасци соларних магнетних поља значајно смањили у последњих 150 година, што значи да ће од 2030. наступити период захлађења, предузетници не желе да одустану од „декарбонизације“.
Велика Британија интензивира развој технологије за издвајање угљен-диоксида, следећи смернице COP26 да се до 2050. године постигне нулта емисија угљеника. Урађени су просторни планови за изградњу чворишта у Северном Јоркширу, у ком је „Мицубиши“ већ изградио центар за издвајање угљен-диоксида из биогорива. Компанија „Зиро карбон намбер“ намерава да „декарбонизује“ Северну Енглеску, а рециклажом „уловљеног“ угљен-диоксида планира да организује одрживу производњу хране за животиње.
Америка је у септембру 2019. донела одлуку да се на Источној обали изгради индустријско чвориште за „декарбонизацију“, повезано цевоводом с геолошким складиштем угљен-диоксида у Северном мору. То би био водећи производ „Кикстартер“ иницијативе, коју је лансирала Нафтна и гасна климатска иницијатива.
Кад се гасовод за угљен-диоксид повеже и почне производња фосилног водоника, чланови ове оницијативе – скуп најбогатијих директора компанија за нафту и гас – биће постављени за чуваре геолошког складиштења гаса.

У Ротердаму се налази кластер Источне обале. За транспорт гаса биће изграђени гасоводи, складишта и сва пратећа логистика. Тржиште је обезбеђено.
Декана Медицинског факултета др Џона Дејлија називају гигантом климатског скептицизма. Он је годинама проучавао природу у Тасманији, бавећи се феноменом климатских промена. Захваљујући траговима на приобалним стенама, које је оставио истраживач Антарктика Џејмс Кларк на тасманијском Острву мртвих 1841, др Дејли је 20. јануара 2004. године на истом месту забележио ниво плиме за метар нижи од Кларкове маркације. Своја открића је износио на сопственој веб-страници „Чекајући стаклену башту“ с обзиром на директиву IPCC прослеђену научним часописима да не смеју објављивати радове клима-скептика.
Дејлијев документарац из 1990. „Завера стаклене баште“ (The Greenhouse Conspiracy) забрањен је у САД и Канади, као и књига „Замка стаклене баште“ (The Greenhouse Trap) објављена 1989. у којој негира могућност да ефекат стаклене баште икада угрози човечанство.
Угледни правник с Харварда Франсис Ментон, аналитичар и аутор бројних књига, предвидео је крах глобално наметнутог програма „обновљива енергија“, тврдећи да ће се читава конструкција урушити чим трошкови овог пројекта достигну ниво који престаје да буде „одржив“ и изводљив.
Ментоново пророчанство је почело да се испуњава у Јапану, трећој по снази економији света, која у великој мери зависи од увоза енергије. У пракси се показало у ком правцу иде глазговски зелени воз без машиновође и реда вожње.
Након што су најмоћније компаније из енергетског сектора, удружене под именом „Сого Шоша“, започеле да следе директиве из Глазгова, дошло је до наглог скока цена ових енергената због смањене производње. С обзиром на то да Јапан не производи довољно енергије за своје потребе, а енергија ветра и сунца не може ни приближно да их задовољи, јапанска влада је – забринута због доласка зиме, која је у Јапану традиционaлно веома хладна – искорачила у тишини из споразума COP26, који налаже одустајање од фосилних енергената. Mинистарство енергетике је почело да охрабрује нафташе и испоручиоце гаса да наставе с производњом, будући да привредни раст Јапана не може бити подржан енергијом из обновљивих извора.
И Америка је, без буке, почела да напушта глазговску глуву собу, захваљујући одлучности Коалиције финансијских службеника 15 држава – послали су допис америчкој банкарској индустрији, упозоравајући да ће уследити „колективна акција“ против банака које прихватају корпоративну политику престанка финансирања угља и индустрије природног гаса. Ова уцена има тежину од неколико стотина милијарди долара.
С друге стране – Програм учинка чисте електричне енергије (ЦЕПП) захтева од добављача електричне енергије да повећају количину електричне енергије без угљен-диоксида за 4% сваке године, или да плаћају казне. Имајући у виду да зелене енергије нема довољно, нити је могуће повећавати проценат испоруке – казнени пенали су извесност, питање је само у чији фонд (читај џеп) се сливају новци.
Европски енергетски сектор се налази пред колапсом, због недовољне количине гаса, скока цена и потпуне неспособности да повећају производњу из суштински неупотребљивих ветро и соларних генератора. Европска криза се повећава с доласком зиме, што ће довести до смрзавања оних којима струја не буде доступна. Аналитичари подсећају да Кина и Индија изграђују на стотине топлана с погоном на угаљ, питајући се да ли ће више људи страдати у Африци од топлоте или у Европи од хладноће. Само је Норвешка наставила да развија производњу енергије из фосилних извора, схвативши да би њихова привреда доживела колапс уколико би престали да користе нафту из Северног мора, али је питање дана кад ће и они морати да послушају „вишу инстанцу“, па је расплет још неизвестан.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *