ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА: За Србе Европска унија није стратешки партнер

Више од две трећине грађана Србије сматра да „западне земље, под велом ’грађанских слобода’, промовишу морално коруптивни и декадентни начин живота“. То су они које елитисти зову „обични људи“. 

Дошло време да и истраживачи плаћени да „шире истину“ признају да Европска унија није мила Србима. Чак је близу истине хрватски председник кад Габријелу Ескобару објашњава да Србија нема искрену жељу да постане члан ЕУ, док амерички специјални изасланик за Балкан, као да није читао новине три године, обећава да ће нас погурати у Унију, само да „нормализујемо односе“ с Косовом, шутнемо Русе и Кинезе, и верујемо у „западне вредности“…
Касно Габријел на Косово стиже…

КОРУПЦИЈА И ДЕКАДЕНЦИЈА Више од две трећине грађана Србије сматра да „западне земље, под велом ’грађанских слобода’, промовишу морално коруптивни и декадентни начин живота“! То су они које елитисти зову „обични људи“. Кад уђете у градски превоз, они око вас.
А упркос бесомучној вишедеценијској кампањи с највиших места у држави Србији и раширеној НВО мрежи која је на то разбацала милијарде речи и милионе евра, „само 18 одсто становника Србије гледа на Европску унију као на стратешког партнера“.
Пронашао је то Центар за међународне и безбедносне послове – или International and Security Affairs Centre, ако хоћете право име овог „страног агента“ у српском јавном мњењу, a у истраживању које је спроведено уз подршку америчког Стејт департмента. Али то није све.

РЕЗУЛТАТИ Г17 ПЛУС Као пивотмена у том тиму наћи ћете Милана Пајевића, једног од „оснивача удружења грађана Г17 плус, 1999. Од промена 2000. био је саветник за спољну политику потпредседника Савезне, а од 2004. године Владе Србије, М. Лабуса, Национални координатор Пакта стабилности и амбасадор у СМИП-у.“
Ово подсећање није оптужујуће за господина Пајевића. Напротив. Само покушај да читаоцу скренемо пажњу какву је бол ово истраживање, на 1.000 грађана ове земље, нанело и самим истраживачима. Г17плусује те Србе преко две деценије, све са искреном надом да ћете од њих направити Европљане – добро, не као Мирољуба Лабуса и Млађу Динкића (Маркса и Енгелса Г17), али бар као Зорану Михајловић из раног периода – а сад имате овакав резултат. Плус знате да је резултат и гори! Већи бол погодио је само Мила Ђукановића, који је европеизирао да би се и Роберт Шуман постидео, а Црна Гора ступа упоредо с Орбановом Мађарском.
Занимљиво је да су ови резултати само провучени кроз српско јавно мњење и да готово нико није упро прстом у њих, сем пословично неубедљивог „Евроњуза“ (европска франшиза на српским парама) који се забринуо над чувеним питањем: докле Београд може да „седи на две столице“? Као да им је Мирољуб Лабус главни уредник.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

ПРЕПОРУЧУЈЕМО

Нова стратегија ЕУ за уцењивање Србије

Европска комисија поново гази међународно право и најновију чланицу ЕУ, која има озбиљну „деликвентску“ прошлост, поставља на улаз Уније као „вратара и избацивача“ надлежног за будуће чланове


Један коментар

  1. Tоплица

    Текст коме није лако било шта додати а ни одузети. Ово је школа нашем свеукупном отпору окупацији.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *