ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА: За Србе Европска унија није стратешки партнер

Више од две трећине грађана Србије сматра да „западне земље, под велом ’грађанских слобода’, промовишу морално коруптивни и декадентни начин живота“. То су они које елитисти зову „обични људи“. 

Дошло време да и истраживачи плаћени да „шире истину“ признају да Европска унија није мила Србима. Чак је близу истине хрватски председник кад Габријелу Ескобару објашњава да Србија нема искрену жељу да постане члан ЕУ, док амерички специјални изасланик за Балкан, као да није читао новине три године, обећава да ће нас погурати у Унију, само да „нормализујемо односе“ с Косовом, шутнемо Русе и Кинезе, и верујемо у „западне вредности“…
Касно Габријел на Косово стиже…

КОРУПЦИЈА И ДЕКАДЕНЦИЈА Више од две трећине грађана Србије сматра да „западне земље, под велом ’грађанских слобода’, промовишу морално коруптивни и декадентни начин живота“! То су они које елитисти зову „обични људи“. Кад уђете у градски превоз, они око вас.
А упркос бесомучној вишедеценијској кампањи с највиших места у држави Србији и раширеној НВО мрежи која је на то разбацала милијарде речи и милионе евра, „само 18 одсто становника Србије гледа на Европску унију као на стратешког партнера“.
Пронашао је то Центар за међународне и безбедносне послове – или International and Security Affairs Centre, ако хоћете право име овог „страног агента“ у српском јавном мњењу, a у истраживању које је спроведено уз подршку америчког Стејт департмента. Али то није све.

РЕЗУЛТАТИ Г17 ПЛУС Као пивотмена у том тиму наћи ћете Милана Пајевића, једног од „оснивача удружења грађана Г17 плус, 1999. Од промена 2000. био је саветник за спољну политику потпредседника Савезне, а од 2004. године Владе Србије, М. Лабуса, Национални координатор Пакта стабилности и амбасадор у СМИП-у.“
Ово подсећање није оптужујуће за господина Пајевића. Напротив. Само покушај да читаоцу скренемо пажњу какву је бол ово истраживање, на 1.000 грађана ове земље, нанело и самим истраживачима. Г17плусује те Србе преко две деценије, све са искреном надом да ћете од њих направити Европљане – добро, не као Мирољуба Лабуса и Млађу Динкића (Маркса и Енгелса Г17), али бар као Зорану Михајловић из раног периода – а сад имате овакав резултат. Плус знате да је резултат и гори! Већи бол погодио је само Мила Ђукановића, који је европеизирао да би се и Роберт Шуман постидео, а Црна Гора ступа упоредо с Орбановом Мађарском.
Занимљиво је да су ови резултати само провучени кроз српско јавно мњење и да готово нико није упро прстом у њих, сем пословично неубедљивог „Евроњуза“ (европска франшиза на српским парама) који се забринуо над чувеним питањем: докле Београд може да „седи на две столице“? Као да им је Мирољуб Лабус главни уредник.

[restrict]

ИНДЕКС РАЊИВОСТИ Старији брат ISAC-а је нешто што се зове GLOBSEC, global think tank са седиштем у Братислави, а истраживање је – Индекс рањивости. Како увиђавно! Значи, добри сте ви робови, али сте рањиви, па ће ISAC и GLOBSEC јавити Бриселу да сте болесни, па ће др Фон дер Лајен прописати терапију, вакцину, шта год буде требало, а неки надрилекар попут Мирослава Лајчека ће вас хоспитализовати и лечити на терену.
А рањивост? Од чега?
Од страног утицаја!
Шта је страни утицај? Па то да вам је ко 2 и 2 јасно – Русија, а и да одмах за њом наступа Кина. Кроз The GLOBSEC Vulnerability Index је провучено осам држава: Бугарска, Чешка, Мађарска, Црна Гора, Северна Македонија, Румунија, Словачка и, да је ђаво носи, Србија. Одлична оцена је 0 (највећа русоотпорност), а зло и наопако је 100 (највећа рањивост).
Шта се гледало? Ставови јавности, политичко окружење, јавна администрација, медијско окружење, грађански и академски простор, а „с посебним фокусом на активности Кремља и Пекинга“. Анкетирани су и „реномирани стручњаци из датих области“ (јасно вам је о каквом реномеу је реч), па онда како вас рангирају на „реномираним“ западним топ-листама демократије, слободе штампе, истраживања јавног мњења…
Табела „лиге рањеника“ изгледа овако: прво место лаких рањеника деле Чешка и Румунија, 29 поена; Словачка 32; С. Македонија 40, Бугарска 42, Мађарска и Црна Гора 44, а – Србија је осигурала испадање из лиге са – 55 поена.
Кад би ово била демократска јавност – кад велика група препознаје проблем и слободно се организује да га реши (Џон Дјуји) – онда би се ова табела преокренула са главе на ноге и то би била – лига оздрављења нација: 55 поена најздравији, а са циљем да се број поена стално повећава.

РУКОВОЂЕНА ДЕМОКРАТИЈА Ко у данашњој Европској унији не види да баш она „угрожава демократију и традиционалне вредности“? Бивши чешки председник Вацлав Клаус, садашњи чешки председник Милош Земан, мађарски премијер Виктор Орбан… Па таква тврдња, после свега шта су му приредили, и Зорану Заеву звучи као аксиом – њему који је „за Европу“ дао што нико није – име своје државе и нације.
И ко не види да је утицај народа/демоса на одлуке испод сваког нивоа демократичности. И да смо стигли до руковођене/усмерене демократије у којој се они који доносе законе и бирају извршну власт заиста „легитимишу на изборима, али немају могућност да промене политички курс, мотиве и циљеве…“ Чак и „реномирани“ стручњаци, који су по мери Г17, узимају „широко распрострањени губитак илузија у начин функционисања демократије“ као чињеницу у сомнамбулном „индексу рањивости“.
Као што су то пре сто година описали Волтер Липман и Едвард Бернајз, грађани су на Западу доведени до стања да имају испражњено изборно право, али су без икакве могућности да утичу на државну политику. И што постаје све очигледније, промена све неподношљивијег стања изгледа све мање могућа без побуне! Како је европској цивилизацији остало из XVII века од Џона Лока: Revolt is the right of the people.

ТРИ ДВОЦИФРЕНА БРОЈА У савременој Европи право слободног избора постаје – незамисливо! Узмимо Србе, које они држе пред вратима Европе четврт века.
Терорисани бескрајним изливима „љубави за Европу“ ненародних режима усмерене демократије (у нашем случају и колонијалне) и бомбардовани евр-одама потпуно вестернизованих медија – пола грађана Србије ће се на прво питање још држати „проевропског пута“, али кад их питате конкретно – ко је наш стратешки партнер – њих 60 одсто вели да је Русија „најважнији стратешки партнер“. Да је то Кина каже 59 одсто.
А 18 одсто ЕУ!?
У три двоцифрена броја – све о поверењу у Европску унији – која српској политичкој елити (и позицији и опозицији) „нема алтернативу“ већ четврт века. Али „непросвећени“ народ никако да то пусти у своју лобању. А јављали су Европљани да би им требало мењати свест. Па и радило се на томе. Али они имају и подсвест, за коју је Фројд говорио да је као део леденог брега који је потопљен у води.
Или: америчко-европски бука и бес против Руса који на екранима заузимају времена колико и корона извештаји, само трају више година – смешни су за 71 одсто становника Србије. То би било смешно сваком здравом разуму, кад би грађани Европе могли и смели да о томе слободно мисле. Да најопаснија тајна служба на свету олако преда живог Алексеја Наваљног немачком БНД-у а да би ови нашли да је он трован а неотрован – па такве бесмислице у време Хладног рата не би могле да се нађу ни у кабаретским једночинкама у лудницама у дуга недељна поподнева. А данас – то су ударне вести у централним дневницима, предмет најозбиљнијих анализа у њуз-магазинима славних имена.
Што се Срба тиче, ипак је најболнији пораз европске тоталитарне окупације – преко медија, уџбеника, универзитета, академије итд. – да „највећу подршку Русија ужива међу млађом популацијом, између 18 и 24 година“. Без обзира на то што су та деца прошла кроз „топлог зеца“ од заносних фантазија Харија Потера, бруталних убилачких игрица у којима су се брадати шубараши са црвеним звездама распрскавали по екранима, до нетфликсовских суптилних интерпретација живота!

ШТА ЈЕ ЕВРОПЉАНИН Како се то десило?
GLOBSEC-у не сме да падне на памет да се ради о саморањавању и еврофилској залудности већ прекопава по пансловенству, оптужује православне цркве и разматра тактике које би ишле да Срби одбаце своју „традиционалну словенску браћу“.
А они им нуде благородни НАТО. И зачуђено се питају какви су Срби народ кад их се 84 одсто оштро противи придруживању НАТО-у, а чак 84 одсто их не сматра да Кина представља претњу по Србију. Какви су? Па, нормални. Овде је логично питање како су „европски истраживачи“ нашли оних 16 одсто који се не противе? Можда су их наватавали по НВО сектору или тражили да партије пошаљу своје проверене кадрове као „сигуран глас“.
Какви би Срби били кад би себе – после свега што су им радили и раде Западна Европа, САД и НАТО – сматрали Европљанима. Њихови најдомишљатији су то описали у народној мудрости. Знате оно: Учитељица Грађанског васпитања каже одмах разреду да је Европљанка и пита децу шта су они и сви бејаху Европљани, сем Перице. А ти? Ја сам Србин. Зашто? Деда ми је био Србин, отац Србин, па и ја… Домишљата учитељица пита: А да ти је деда био кретен, отац кретен, шта би ти био? Па, Европљанин.
Шта је ту виц?
Јер усмерена демократија која је уз помоћ Европске уније имплементирана и у Србији омогућила је тоталну акцију на европеизацији. Погледајте нашу владу и оне који би да преузму владу на следећим изборима. Све Европљанин до Европљанина. (Нећемо да их раздвајамо по директивама родне равноправности, да као непросвећени не погрешимо.)
И – каква је разлика између Ане Брнабић и Маринике Тепић? Добро, сексуална оријентација, али – кад је у питању „ко је Србији стратешки партнер“ – никаква. Ни сексуална оријентација ту није препрека да „европске вредности“, колико год биле неспојиве са српским идентитетом, буду озакоњене.
Или Зорана Михајловић и Драган Ђилас? Па, они су заједно европеизирали Србију без алтернативе, само је свако одвојено пунио свој џеп, куповао некретнине и отварао рачуне на далеким дестинацијама. Зорана је после прецизним деташманом упућена у СНС, а Драгану је допала часнија улога – опозиционара. Али не опонира евроопозиционар у стварима о којима нема потребе да мисли, а камоли да их не прихвата. „Европске вредности“ су њихових хиљаду Божјих заповести. Њихова светлост и њихова тама.

НАРОД И МРВИЦЕ Једини човек који је у последњој деценији овде добијао гласове за легализацију владавине учинио је све за „европски пут“ – нашла се достојна улога за сваког Европљанина (који није деташиран у опозицију), а бар пола министара су такви Г17 асови да ту за Млађана Динкића просто више није било места. И на том курсу се опстаје, не пита се за цену.
Пробуђеном народу се дају мрвице. Уз неконтролисани скок корона цена обећавају се веће платице. Или: ви хоћете да нам стратешки партнер буду Руси, ево, нећемо им увести санкције. Кажете Кинези, продаћемо им Смедеревску железару чим нико на Западу више не буде хтео да је узме по цени коју они одреде. И све тако!
Али то што народ мора да трпи западни терор источњаци не виде као „рањивост“ него као шансу. Иако суперевропљанке Зорана и Ана и даље држе кључне полуге власти „без алтернативе“, они наступају корак по корак. Трпе њихове евробедастоће и гледају своја посла.
На крају, добро је што постоји тај GLOBSEC, шта год да је то. Ето, добијемо нумерички резултат онога што знамо. Од „реномираног тинк-тенка“. А они добијају резултат за који не верују да је бесповратан процес, иако би било стварно сулудо да није тако.

[/restrict]

ПРЕПОРУЧУЈЕМО

Нова стратегија ЕУ за уцењивање Србије

Европска комисија поново гази међународно право и најновију чланицу ЕУ, која има озбиљну „деликвентску“ прошлост, поставља на улаз Уније као „вратара и избацивача“ надлежног за будуће чланове

Један коментар

  1. Tоплица

    Текст коме није лако било шта додати а ни одузети. Ово је школа нашем свеукупном отпору окупацији.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *