Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
NATO zvecka oružjem i sankcijama na zapadnim granicama Rusije, optužujući pri tome Rusku Federaciju za agresivne namere prema Ukrajini. Na Dalekom istoku Amerika i njeni sateliti iz AUKUS-a, novog vojnog pakta u Pacifiku, istu metodologiju optužbi primenjuju u odnosu na Kinu i Tajvan. Umesto da se pobrine za svoje interese, Evropska unija se samoubilački priključuje očajničkim američkim pokušajima da zaustave rađanje novog poretka koji su čak i najviši zvaničnici iz Vašingtona, poput načelnika Generalštaba Marka Majlija, počeli da opisuju kao „tripolarni“, s Rusijom, Kinom i SAD kao glavnim polovima. Nije ni čudo što je EU izostavljena s ovog spiska.
Uprkos vakcinama, svetom je nastavila da hara i pandemija kovida 19. Uvedeni su i kovid pasoši, i nova zaključavanja, „buster“ doze vakcina na svakih šest meseci, pa na svaka tri meseca, ne samo odraslima već i deci i novorođenim bebama… „Fajzer“ zadovoljno trlja ruke ovakvim proširivanjem svog tržišta. Podaci na osnovu kojih su njegove vakcine odobrene za upotrebu u SAD biće objavljeni tek kroz 55 godina.
Godina koja je započela hapšenjem monstruoznog klana Veljka Belivuka u Srbiji nije ni mogla da protekne u miru i spokoju. Inače, ova afera nije razrešena; ne samo zato što suđenje pripadnicima klana još nije ni započelo već pre svega zato što javnosti još nije pružen zadovoljavajući odgovor na pitanje koji su državni funkcioneri pružali zaštitu ovom klanu tokom njegovog krvavog uspona.
Nastavljeno je i zaoštravanje situacije na Kosovu i Metohiji, s upadima naoružanih ROSU specijalaca na sever i koracima ka stvaranju „Velike Albanije“ koji sve više postaju pravilo a ne izuzetak, kao i u Bosni i Hercegovini koja sve ubrzanije ide ka jednom od dva sasvim oprečna scenarija: gušenju Republike Srpske i stvaranju unitarne države, ili dezintegraciji te dejtonske tvorevine. Očuvanje krhkog i relativno mirnog statusa kvo postajaće sve teži zadatak.
A Srbija u kampanju za referendum o promeni Ustava (16. januara) i izbore 3. aprila ulazi nakon uličnih protesta protiv „Rio Tinta“ koji su vlast naterali da posluša glas naroda. Kreatorima destabilizacije Srbije, međutim, ovakav ishod ne može biti po volji. Tako da ne treba da budemo iznenađeni ako se, nažalost, 2022. pokaže još uzbudljivijom od godine za nama.
JANUAR
UPAD U AMERIČKI KONGRES
Pristalice odlazećeg predsednika Donalda Trampa upale su 6. januara u Kapitol Hil kako bi prekinuli potvrđivanje spornih rezultata predsedničkih izbora na kojim je pobedio demokratski kandidat Džozef Bajden. U sukobima policije i demonstranata život je izgubilo petoro ljudi, među kojima i jedan policajac, kao i žena koju je obezbeđenje ubilo u zgradi. Povređeno je 138 policajaca i nepoznat broj demonstranata. Događaj je označen kao „domaći terorizam“ i pokrenuo je opsežnu akciju protiv izgrednika, kao i inicijativu za opoziv Donalda Trampa (drugu u toku njegove četvorogodišnje vladavine) zbog njegovog navodnog „podstrekivanja na pobunu“. Tramp je na naknadnom suđenju u Senatu, 13. februara, oslobođen optužbi. U danima koji su sledili federalne vlasti pokrenule su lov na učesnike protesta i uhapsile i optužile više od 600 ljudi.
INAUGURACIJA DŽOZEFA BAJDENAPobednik predsedničkih izbora u SAD Džozef Bajden položio je zakletvu i stupio na dužnost 46. predsednika SAD 20. januara. Predsednička inauguracija, 59. po redu, održana je u Zapadnom krilu Kapitola u atmosferi izvanrednih političkih, zdravstvenih, ekonomskih i bezbednosnih okolnosti, pa nije bilo uobičajenih svečanosti. |
PUŠTENA U RAD SRPSKA DEONICA TURSKOG TOKA
Nova godina je u Srbiji započela otvaranjem srpske deonice „Južnog toka“ (Turski tok 2.0) 1. januara u 6 č, u Gospođincima, severoistočno od Novog Sada, odakle nam od onda pristiže ruski gas koji prethodno prolazi kroz Rusiju, Tursku i Bugarsku. Srpska deonica proteže se na 403 km, linijom od Zaječara do Horgoša. Značaj za našu zemlju ogleda se u tome što ima povlašćenu cenu gasa, uz sniženje cene transporta i zaradu od tranzita. Ovim je „ispravljena nepravda“ iz 2014, kada je zbog građanskog rata na istoku Ukrajine, sabotaže Bugarske (prema instrukcijama iz Brisela) otkazan „Južni tok“. Kao i situacija sa „Severnim tokom 2“, i aktuelnom energetskom krizom u svetu, pokazalo se da kada je reč o energetskoj bezbednosti Evropa nema alternativu – mimo Rusije.ČESTITKA PA IZVINJENJE
Premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić čestitao je usmeno, putem telefona, 9. januar, Dan Republike Srpske, predsednici Željki Cvijanović, da bi zbog toga izbio skandal u drugom entitetu BiH i uopšteno (antisrpskom) delu regiona. Dritan Abazović se pravdao da je premijer čestitao u svoje ime i neformalnim putem, što je nažalost potvrdio i Krivokapić. Ovim je otvorena sezona izneveravanja srpskih očekivanja i interesa od nove vlasti u Podgorici, kao i njihova politika povlačenja, ustručavanja i neodlučnosti, koja će kulminirati u junu.
EKONOMIJA PO MERI MMF-aSrbija je, prema rečima ministra finansija Siniše Malog, uspešno završila aranžman s MMF-om pod nazivom „Instrument za koordinaciju politika“. Izmenjen je okvir zapošljavanja u javnom sektoru, usvojena metodologija za praćenje fiskalnih rizika, usvojena strategija politike vlasništva u javnim preduzećima… |
PROTESTI ZBOG ZAGAĐENOSTI VAZDUHA
Beograd je nekoliko dana u januaru bio svetska prestonica po zagađenosti vazduha, što je izazvalo proteste na beogradskim ulicama. Kao i u potonjim protestima protiv „Rio Tinta“ i iskopavanja litijuma, mešale su se ekologija i politika, zaštita životne sredine i zelena agenda po meri Davosa, iskrena zabrinutost građana o pitanju kvaliteta vazduha i namere profesionalnih „zelenih revolucionara“ i opozicionara da protest iskoriste za sopstvene ciljeve.SLUČAJ ALEKSIĆ
Poznata glumica Milena Radulović javno je rekla da ju je u mladosti silovao i seksualno zlostavljao njen učitelj glume Miroslav Mika Aleksić. Ova ispovest je pokrenula lavinu sličnih optužbi na Aleksićev račun, a čije se pravno okončanje još ne nazire.OPOZIVI CRNOGORSKIH AMBASADORA
Politika kohabitacije stare i nove vlasti u Crnoj Gori pokazala se nemogućom već krajem januara kada je više crnogorskih ambasadora opozvano kući: iz Kine, Svete stolice, BiH, Nemačke, UAE, Italije i Srbije. Po nepreciznim rečima ministra Radulovića, oni su štetili interesima države.FEBRUAR
IZRAEL PRIZNAO SAMOPROGLAŠENU NEZAVISNOST KOSOVA
Izrael je 1. februara zvanično priznao jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova u skladu s Vašingtonskim sporazumom potpisanim 4. septembra 2020. u Ovalnom kabinetu Bele kuće. Ambasador Izraela u Beogradu Jahel Vilan objasnio je kasnije da je Tel Aviv takav potez povukao „pod američkim pritiskom“ i da je to urađeno „u okviru sporazuma Srbije i Kosova sa Amerikom, a ne sa nama, sa Izraelom“.SRBIJA U SVETSKOM VRHU PO VAKCINACIJI
Srbija je spremno dočekala početak svetske trke u vakcinaciji, zahvaljujući nabavci vakcina i na Istoku i na Zapadu, te nedeljama bila u svetskom vrhu po broju vakcinisanih na 100.000 stanovnika. Čak je i „Blumberg“ pisao da Srbija izgleda kao neverovatna priča jer se EU „zaglibila u fijasku zbog vakcinacije“, kao i da se srpsko balansiranje geopolitičkih interesa isplatilo. Krajem marta Si-En-En je uradio prilog s predsednikom Vučićem i o „vakcinalnom čudu“ koje je sproveo, a primetan je bio i broj ljudi koji su iz čitavog regiona dolazili u Srbiju da se vakcinišu.OBRAČUN S BELIVUKOVIM KLANOM
Četvrtog februara uhapšen je Veljko Belivuk (Velja Nevolja), vođa navijačke grupe Partizana „Principi“, koga je srpska policija označila kao člana kavačkog kriminalnog klana. Uhapšeni su i njegov najbliži saradnik Marko Miljković i još 15 osoba. U narednim mesecima slučaj se sve više širio i obuhvatao sve više aktera iz domena politike, sporta, biznisa i sl. Slučaj je odmah zadobio i međunarodni karakter, hapšenjem saradnika ovog klana u Crnoj Gori i imao je međunarodni odjek i posledice čak i na međudržavne odnose Srbije i Crne Gore. Javnost je upoznata, shodno velikoj medijskoj posvećenosti ovom slučaju, sa svim detaljima delovanja Belivukovog klana, navodnim planovima o likvidaciji predsednika Vučića, njihovim arsenalom, zločinima i sl. Posledično tome, usledile su velike promene unutar bezbednosnih struktura a sudski (i svaki drugi) epilog je još uvek daleko.PRESUDA MOMČILU PERIŠIĆU
Nekadašnji načelnik Generalštaba i potpredsednik Vlade Srbije Momčilo Perišić proglašen je krivim za špijunažu i prvostepeno osuđen na tri godine. Teretio se za špijunsku aferu iz 2002, zbog toga što je američkom diplomati Džonu Nejboru predao poverljiva dokumenta. Sudilo se i pukovniku Miodragu Sekuliću i bivšem pripadniku vojske inženjeru Vladanu Vlajkoviću jer su mu dali pomenute spise.POBEDA SRPSKE LISTE NA KOSOVSKIM IZBORIMA
Srpska lista je 14. februara proglasila izbornu pobedu i osvajanje svih 10 mandata u opštinama sa srpskom većinom na prostoru Kosova i Metohije. „Priština je na sve načine pokušavala da osujeti Srpsku listu. Hvala puno predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, hvala direktoru kancelarije za KiM Petru Petkoviću i aktivistima koji su uz muku radili vredno u ovoj kampanji i stigli do svake kuće“, rekao je u izjavi za medije Goran Rakić iz Srpske liste.IZABRAN NOVI SRPSKI PATRIJARH
Na izbornom Saboru Svetog arhijerejskog sinoda SPC, 19. februara u kripti Hrama Svetog Save u Beogradu, „apostolskim žrebom“ koverta s imenom mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija izvučena je iz Svetog jevanđelja, te je postao novi, 46. poglavar SPC i naslednik blaženopočivšeg patrijarha Irineja. Patrijarh Porfirije je odmah dobio simpatije vernika i uopšteno građana Srbije i okolnih zemalja, a svojom aktivnošću i sveprisutnošću potvrdio je novu energiju i veće angažovanje SPC u društvenom, javnom, pa i političkom životu.SVESRPSKA PREMIJERA „DARE IZ JASENOVCA“
Film o najvećem srpskom stratištu u Drugom svetskom ratu „Dara iz Jasenovca“, reditelja Predraga Gage Antonijevića, po scenariju Nataše Drakulić, a u kom glavnu ulogu igra 13-ogodišnja Biljana Čekić iz sela Sreflije kod Kozarske Dubice (direktni potomak malobrojnih preživelih Srba iz ovog kraja budući da se nalazi do Jasenovca), premijerno je prikazan 20. februara na RTS-u u Srbiji, RTRS-u u Republici Srpskoj i na Prvoj TV u Crnoj Gori, pa je tako publika iz gotovo čitavog „srpskog sveta“ u isto vreme gledala film koji smo čekali decenijama.BAJDENOVA ČESTITKA ZA DAN DRŽAVNOSTI
Novi američki predsednik Džozef Bajden čestitao je Dan državnosti Republike Srbije – u tipično američkom maniru. U pismu predsedniku Vučiću između lepih i formalnih želja poželeo je i međusobno priznanje s Kosovom. Ovim je potvrđeno da će nova američka administracija s Bajdenom na čelu zauzeti novi-stari (predtrampovski) kurs o pitanju Kosova i uopšteno srpskih nacionalnih interesa –priče o ekonomiji i drugim „sitnicama“ vraćene su u drugi plan a stara i Srbima dobro poznata politika ucena, pritisaka i „zavrtanja ruke“ vraćena kao prioritet, što će se i potvrditi vremenom.MART
BLOKADA SUECKOG KANALA
Jedan od najvećih teretnih brodova na svetu, „Ever given“, nasukao se 23. marta u vodama Sueckog kanala i blokirao prolaz kroz svetski izuzetno važan pomorski put. Brod je izvučen iz kanala nakon velike šestodnevne operacije spasavanja u kojoj je nastradala jedna osoba. Tokom deblokade kanala napravio se red s više od dve stotine brodova koji su čekali na prolaz. Šteta izazvana ovim incidentom procenjuje se na oko 900 miliona dolara.SPC PROTIV ZAKONA O ISTOPOLNIM ZAJEDNICAMA
Srpska pravoslavna crkva oglasila se 25. marta povodom najave donošenja Zakona o istopolnim zajednicama, koji je „u paketu“ sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti i izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije viđen kao nastavak društvenog inženjeringa pod rukovodstvom ministarke Gordane Čomić a pokroviteljstvom „međunarodne zajednice“. Sinod SPC saopštio je da je „većina predloženih odredbi u suprotnosti sa Jevanđeljem Hristovim i sveukupnim iskustvom i praksom Crkve na kojima je duhovno i moralno utemeljen naš srpski narod, kao i celokupna evropska civilizacija“, te da je „nedopustivo istopolne zajednice zakonski izjednačavati sa brakom i porodicom“ jer se „diskriminiše bračna zajednica, kao hrišćanska i zakonom zaštićena vrednost“.IZBORNA POBEDA U NIKŠIĆU
Lokalni izbori u Nikšiću bili su prvo mesto nakon opštih izbora 30. avgusta 2020. gde se moglo videti koliko je odmakla „demokratska tranzicija“ u Crnoj Gori. Uprkos brojnim greškama i propustima nove republičke vlasti, DPS Mila Đukanovića (najjača stranka, s preko 40% glasova podrške) ipak nije obnovio vlast jer je pobeda pripala strankama nove vladajuće većine. Novi gradonačelnik Marko Kovačević iz Demokratskog fronta započeo je reformu gradske uprave i grada i njegovo vraćanje na fabrička (srpska) podešavanja, zbog čega je „trn u oku“ svima kojima je jedini dozvoljeni položaj Srba u CG obespravljenost i sistem(at)ska diskriminacija.SANU I JEZIČKI INŽENJERING
SANU, koja često „mudro ćuti“, oglasila se povodom društvene debate oko jezičkih izmena u korist onih za koje profesionalni aktivisti i borci za ljudska prava smatraju da su obespravljeni i žrtve srpske retrogradnosti i patrijarhata. „Podvođenje srpskog jezika pod jezik rodne neravnopravnosti naučno je neosnovano, tako da su nedopustivi pritisci da se u srpskom jeziku zbog trenutne politike nasilno menja odnos prema takozvanoj rodno senzitivnoj leksici“, saopštila je SANU, otklonivši svaku sumnju u lingvističku opravdanost ovih izmena.
POTVRDA ŠPANSKOG PRIJATELJSTVA
Stav Španije prema teritoriji Kosovo je i dalje isti, nije se menjao. Španija ne priznaje nezavisnost Kosova. To je državna politika. Prihvatićemo samo ono što prihvati i Srbija“, izjavio je 29. marta španski ambasador u Srbiji Raul Bartolome Molina. Time je potvrđen dugogodišnji španski istrajan stav o pitanju secesije južne srpske pokrajine. Odgovarajući na pitanje da li neko traži od Španije da prizna Kosovo, ambasador je rekao: „Prema našim saznanjima, ne. U svakom slučaju, Španija neće promeniti svoj stav o pitanju Kosova samo zato što neka zemlja to od nas traži.“APRIL
Raul Kastro se povukao iz politike
Raul Kastro, mlađi brat legendarnog kubanskog vođe Fidela, povukao se 19. aprila sa čela Komunističke partije Kube, čime je okončana 62 godine duga vladavina braće Kastro na Kubi. Na najvišoj funkciji KP Kube, zvanično „prvi sekretar“, nalazio se punih deset godina, od 19. aprila 2011, i na njoj je nasledio svog brata Fidela. Raul Kastro je od 1959. do 2008. bio ministar odbrane, da bi 31. jula 2006. postao privremeni predsednik Kube, a Nacionalna skupština ga je zvanično proglasila predsednikom 24. februara 2008. S mesta predsednika otišao je 19. aprila 2018. godine i nasledio ga je Migel Dijaz-Kanel, ali je ostao na čelu Partije i defakto lider zemlje.EU POTVRDILA SPORAZUM O BREGZITU
Evropska unija potvrdila je 28. aprila Sporazum o trgovini i saradnji s Velikom Britanijom kojim se uređuju odnosi evropskog bloka sa svojom bivšom članicom nakon bregzita. Sporazum je potpisan 30. decembra 2020. i bio privremeno na snazi do ratifikacije. Zvanično je stupio na snagu 1. maja, pošto je proces ratifikacije obavljen na obe strane. Sporazum je postignut posle šest meseci teških i neizvesnih pregovora.VUČIĆU POVELJA POČASNOG GRAĐANINA BANJALUKE
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uradio je mnogo za Banjaluku, ne samo u vreme pandemije virusa korona već i mnogo pre toga i zbog toga je banjalučka Skupština grada jednoglasno odlučila da mu dodeli Ključ grada sa Poveljom ’Počasni građanin’“, rekao je banjalučki gradonačelnik Draško Stanivuković, i istakao da je Srbija donirala najvećem gradu RS preko 70 miliona evra pomoći kroz razne projekte, te je ovim gestom još jednom potvrđeno jačanje veza Srbije i RS.AFERA NON-PEJPERI
Sredinom aprila Zapadni Balkan bio je uzdrman aferom „non-pejpera“ – anonimnom, nepotpisanom dokumentu koji je „procureo“ i koji je izneo kreativne predloge za rešenje aktuelne političke krize na ovom prostoru. Non-pejper koji je Briselu navodno dostavio premijer Slovenije Janez Janša predviđa ujedinjenje Kosova i Albanije, pripajanje delova Republike Srpske Srbiji a hrvatskih kantona u BiH Hrvatskoj, kao način za rešenje otvorenih pitanja na Zapadnom Balkanu i ubrzanje puta ka EU i NATO-u. Dokument je podigao mnogo bure i za njim su usledili slični dokumenti koji su svi ostali samo mrtvo slovo na papiru.MAJ
NOVA KRIZA NA BLISKOM ISTOKU
Novi sukobi između izraelskih snaga bezbednosti i Palestinaca izbili su 11. maja pošto je Izrael bombardovao Pojas Gaze, a palestinski Hamas intenzivirao raketne napade na teritoriju Izraela. Do sukoba je došlo zbog izraelskog proterivanja Palestinaca iz Šeik Džare, kvarta u Istočnom Jerusalimu. Borbe između dveju strana eskalirale su 15. maja, kada je izraelsko vazduhoplovstvo srušilo visoku poslovnu zgradu u Gazi u kojoj su se, između ostalog, nalazile kancelarije Asošijeted presa, Al Džazire i drugih međunarodnih medija. Pod međunarodnim pritiskom, sukobi, u kojima je život izgubilo skoro 250 ljudi, prekinuti su 20. maja.KINEZI NA MARSU
Kineska nacionalna svemirska administracija spustila je vozilo „Žurong“ na Mars i time postala četvrta država na svetu koja je na Crvenu planetu uspešno spustila sondu, i druga čija je sonda zapravo vozilo. „Žurong“ je lansiran 23. jula 2020. i trebalo mu je skoro sedam meseci da stigne do Marsa. U orbitu ove planete ušao je 10. februara, a sleteo 14. maja. Do 1. decembra ovo vozilo je na Marsu prešlo 1.297 metara. Pre toga je Kina spustila dva vozila na Mesec.IZBORI U HERCEG NOVOM
Izbori u Herceg-Novom, održani 9. maja 2021, protekli su u dosta manje napetoj atmosferi od onih u Nikšiću pošto je ovaj grad tradicionalno slabo uporište DPS-a i njenih satelita. Najviše mandata osvojile su partije koje su i bile na vlasti: Demokrate 10, Demokratski front i lokalna Novska lista po sedam. Novi gradonačelnik je iz redova DF – Ivan Otović, nastavljen je pad DPS-a, porasla je podrška stranci Demokrate.HAPŠENJE ROMANA PROTAŠEVIČA
Belorusija je 23. maja prinudno prizemljila avion irske kompanije „Rajan er“ u kom se nalazio disident Roman Protaševič, u toj zemlji tražen zbog terorizma. Avion, koji je leteo na liniji Atina–Viljnus, prisilno je sleteo na aerodrom u Minsku (različite su verzije zbog čega je i kako avion prizemljen) i iz njega su izvedeni i uhapšeni Protaševič i njegova devojka Sofija Sapega. Ovaj čin osudile su EU, NATO, Velika Britanija i SAD, i uvele sankcije Belorusiji, uključujući i zabranu beloruskim avionima da saobraćaju na prostoru EU. Sankcijama se pridružila i Srbija. Protaševič je 25. juna prebačen u kućni pritvor. Između ostalog, beloruske vlasti ga optužuju da se u Ukrajini borio u redovima neonacističkog bataljona „Azov“. To je potvrdio i osnivač ovog zloglasnog odreda Andrej Bilecki: „Roman je zaista bio s Azovom i drugim vojnim jedinicama koje se bore protiv okupacije Ukrajine.“MAJSKI SABOR SPC I PREVRAT KRIVOKAPIĆA
Krajem maja održan je Sabor SPC na kom se odlučivalo o više pitanja i imenovanja, a najvažnije je bilo ono za novog mitropolita crnogorsko-primorskog. Kulminacija je došla u noći 27. maja kada je premijer CG, s nekoliko sati zakašnjenja došao u Patrijaršiju u Beograd, ne da bi (kako je dogovoreno) potpisao Temeljni ugovor sa SPC već da bi uticao na rad Sabora poručujući želju „vernog naroda Crne Gore“ da novi mitropolit bude Joanikije, iako su svi znali da će tako i biti jer nije bilo ozbiljnog protivkandidata. Od ovog akta premijera odrekao se i Joanikije a njegov postupak je osudio i patrijarh rekavši da je povređena sekularnost na štetu crkve. Sabor je završen 29. maja, novi mitropolit je postao Joanikije, ali je Temeljni ugovor SPC i države Crne Gore ostao nepotpisan do danas.SPAS U SRPSKOJ NAPREDNOJ STRANCI
Stranka SPAS Aleksandra Šapića našla je spas i budućnost u utapanju u Srpsku naprednu stranku. Tako je Srpski patriotski savez prestao da postoji 23. maja kada je Glavni odbor stranke prihvatio ulazak u SNS. Ovome je prethodilo nekoliko sastanaka Šapića i Vučića, a nakon ujedinjenja brojni Šapićevi funkcioneri ojačali su Beogradski odbor SNS-a, inače oslabljen nakon partijskih turbulencija izazvanih obračunom s Belivukovim klanom i sukobom na relaciji Vučić–Stefanović.IZRAEL U BANJALUCI – PALESTINA U SARAJEVU
Odjek novog izraelsko-palestinskog rata bio je vidljiv i u Banjaluci – Palata republike bila je osvetljena bojama zastave Izraela, a vladajući SNSD objavio je na tviteru fotografiju Palate uz komentar: „Naše misli i naša podrška su uz jevrejski narod, a sve naše želje su posvećene izgradnji mira.“ Tri dana pre toga u Sarajevu: „Većnica je obojena palestinskom zastavom, u znak solidarnosti sa svim nevinim žrtvama i njihovim porodicama“, „tvitnula“ je, uz fotografiju zgrade, gradonačelnica Benjamina Karić.RODNA RAVNOPRAVNOST I ZABRANA DISKRIMINACIJE
Skupština Srbije usvojila je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji „podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti, kao i ravnomerno učešće i uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u svim oblastima života“, i izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije, koje se odnose „na razbijanje predrasuda o rasi, boji kože, nacionalnoj pripadnosti, jeziku, verskom poreklu, polu, seksualnoj orijentaciji i invaliditetu“. Mnogi su, međutim, u ovim zakonima videli nastavak društvenog inženjeringa i terora političke korektnosti u srpskom zakonodavstvu.SMENA NEBOJŠE STEFANOVIĆA
Glavni odbor vladajuće SNS prihvatio je na sednici u Beogradu ostavku Nebojše Stefanovića, aktuelnog ministra odbrane Srbije, na mesto beogradskog odbora te stranke. Smeni je prethodila višemesečna kampanja mnogih, pa i članova SNS, da on podnese ostavku (kako na ministarskom, tako i stranačkom položaju).JUN
SAMIT G7
U periodu od 11. do 13. juna u Kornvolu, u Velikoj Britaniji, održan je 47. samit G7 na kojem su učestvovali lideri sedam najrazvijenijih država sveta: premijer Kanade Džastin Trudo, predsednik Francuske Emanuel Makron, nemačka kancelarka Angela Merkel, premijer Italije Mario Dragi, premijer Japana Jošihide Suga, premijer Velike Britanije Boris Džonson, predsednik SAD Džozef Bajden, kao i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. Poziv su dobili i premijeri Australije i Indije Skot Morison i Narendra Modi, te predsednici Južne Koreje i Južne Afrike Mun Džae-in i Siril Ramafosa. Glavne teme susreta bile su pandemija kovida 19 i klimatske promene.ODLAZAK BENJAMINA NETANIJAHUA
Benjamin Netanijahu, čovek koji je najduže obavljao funkciju izraelskog premijera, smenjen je s vlasti 13. juna i na njegovo mesto je postavljen Naftali Benet. Netanijahu, koji je na čelu izraelske vlade bio duže od 15 godina, smenjen je pod naletom veoma šarene koalicije koju čine partije centra, desnice, levice, ali i jedna islamska arapska stranka. Njegovu vladavinu pratile su brojne optužbe za korupciju.POTVRĐENA PRESUDA GENERALU RATKU MLADIĆU
Osmog juna potvrđena je presuda glavnokomandujućem Vojske Republike Srpske, generalu Ratku Mladiću – doživotna kazna zatvora „za genocid u Srebrenici, progone Bošnjaka i Hrvata, terorisanje građana Sarajeva i uzimanje pripadnika UN za taoce“. Za razliku od četvoro kolega iz veća, koji su potvrdili presudu srpskom generalu, Priska Matimba Nijambe ne samo da je prihvatila osam od devet tačaka žalbe već je i otvoreno naglasila da bi celo suđenje ponovila.SRUŠENA CRKVA U KONJEVIĆ POLJU
Početkom juna rešen je spor oko pravoslavne crkve u Konjević Polju, koja je nekoliko metara „ulazila“ u imanje Fate Orlović. Crkva je srušena nakon neuspešnih višegodišnjih pregovora, gde je nani Fati za tih nekoliko metara nuđeno mnogo više u nekretninama, novcu… Dok su jedni tugovali i zavetovali se da će sagraditi istu takvu na drugom mestu, neki su se radovali i uzvikivali da je pravda konačno zadovoljena.NAMETANJE NOVOG VISOKOG PREDSTAVNIKA
Kristijan Šmit, kandidat za novog visokog predstavnika UN za BiH, počeo je da izaziva kontroverze i nestabilnost i pre svog dolaska na Balkan. Odluka Zapada da, suprotno neophodnom konsenzusu u Savetu za sprovođenje mira u BiH i izostanku potvrde u SB UN (protiv njegovog imenovanja glasale su i Rusija i Kina), njega postavi za novog visokog predstavnika, započela je novu krizu u BiH koja se „naslonila“ na sve postojeće i tako ih proširila i produbila.SMENA LEPOSAVIĆA I REZOLUCIJA O SREBRENICI
Politička kriza u Crnoj Gori izazvana izjavom ministra pravde Vladimira Leposavića o Srebrenici okončana je 17. juna u skupštini, kada je izglasana njegova smena glasovima opozicije i vladajuće strane URA. Pored toga donesena je i Rezolucija zabrani negiranja genocida u Srebrenici, čime je negativna kampanja i hajka na Republiku Srpsku pojačana. Uz to, kriminalizovano je negiranje događaja u Srebrenici iz jula 1995. godine kao genocida. Ovo je najveći udar na novu vlast i novu parlamentarnu većinu, a za Srbe u Crnoj Gori – najveća izdaja avgustovske izborne i litijske pobede.MATICA I MAĆEHA
Svega nekoliko dana nakon smene ministra Leposavića (revidirao je sporni Zakon o slobodi veroispovesti i popravio pravno-statusni položaj SPC u CG) premijer Krivokapić i ministar spoljnih poslova Radulović „častili su“ svoje sugrađane srpskog porekla prigodnim izjavama. „Srbi koji su u Crnoj Gori imaju maticu, a to je Crna Gora, a ne Beograd i nikad nije bila Beograd“, izjavio je premijer, dok je Radulović za Srbe rekao da su „crnogorski građani srpskog nacionalnog predznaka“ kojima je takođe Crna Gora matica i da oni nisu niti mogu biti briga Srbije, reagujući na izjavu srpskog ministra Nikole Selakovića, koji je kritikovao maćehinski odnos crnogorske države prema tamošnjim SrbimaJUL
Šampion
Pobedom u finalu Vimbldona nad Italijanom Mateom Beretinijem, Novak Đoković osvojio je svoju 20. grend slem titulu u karijeri i time dostigao rezultat Rodžera Federera i Rafaela Nadala.Kraj godine srpski teniser dočekao je na prvom mestu ATP liste, i postao je igrač koji je u istoriji tenisa najviše nedelja proveo na vrhu liste najboljih.
UBIJEN PREDSEDNIK HAITIJA
U noći 7. jula u svojoj rezidenciji u Port o Prensu ubijen je predsednik Haitija Žovenel Moiz. Haićanska policija tvrdi da je Moiza ubila grupa od 28 plaćenika koju su uglavnom činili kolumbijski bivši vojnici, ali i dvojica američkih državljana haićanskog porekla. Američko ministarstvo odbrane otkrilo je da su neki od Kolumbijaca prošli vojnu obuku u SAD dok su bili u kolumbijskoj vojsci.POPLAVE U ZAPADNOJ EVROPI
Obilne kiše izazvale su 12. jula velike poplave u pograničnim delovima Nemačke i Belgije u kojima je život izgubilo 229 ljudi. Širim fenomenom nazvanim „Evropske poplave 2021“ obuhvaćene su bile i Austrija, Hrvatska, Italija, Luksemburg, Holandija i Švajcarska. Belgijska ministarka unutrašnjih poslova Anelis Verlinden ove događaje je opisala kao „jednu od najvećih prirodnih katastrofa koje su ikada zadesile zemlju“. Pored žrtava, poplave su dovele do rasprostranjenih nestanaka struje, prisilnih evakuacija a nanele su i značajnu štetu infrastrukturi i poljoprivredi. Procenjuje se da je samo u Nemačkoj i Belgiji šteta iznosila najmanje deset milijardi evra.LETNJE OLIMPIJSKE IGRE U JAPANU
U Tokiju su od 23. jula do 8. avgusta održane letnje olimpijske igre koje su izvorno planirane za jul i avgust 2020. godine, ali su odložene zbog pandemije kovida 19. Najviše medalja osvojile su SAD (39 zlatnih i 113 ukupno), a druga je bila Kina (38 zlatnih i 88 ukupno). Domaćin, Japan, zauzeo je treće mesto s 27 zlatnih medalja i 58 ukupno. Srbija je na ovim olimpijskim igrama osvojila ukupno devet medalja, od čega tri zlatne, čime je zauzela 28. mesto.Upotreba Srebrenice
Na samom kraju svog mandata visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, Austrijanac Valentin Incko nametnuo je zakon o zabrani negiranja takozvanog genocida u Srebrenici.„Pojedini politički lideri otvoreno veličaju pravosnažno osuđene ratne zločince, uz iznošenje raznih teorija zavere, negiraju da se genocid u Srebrenici uopšte i dogodio, a pojedini građani slede njihove signale i narativ“, obrazložio je Incko svoju odluku.
Istovremeno, u akciji koja je očigledno bila i međunarodna i dobro sinhronizovana, nakon crnogorske skupštine, i skupština samozvanog Kosova usvojila je Rezoluciju o Srebrenici.
Nasuprot svemu tome objavljen je izveštaj Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992–1995. kojoj je predsedavao izraelski istoričar Gideon Grajf. Komisija je došla do zaključka da zločin u Srebrenici nema karakter genocida, te da je na ovom prostoru stradalo „ne više od 3.500 Bošnjaka“ i oko 2.000 Srba.
Sankcije Belorusiji
Na poprilično nezadovoljstvo Evropske unije, Srbija i Bosna i Hercegovina – naravno, zahvaljujući Republici Srpskoj – odbile su da se pridruže ekonomskim sankcijama koje je Brisel uveo Belorusiji.Ostale zemlje iz procesa pridruživanja Uniji – Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija – Belorusiji su uvele sankcije, i zbog toga su dobile pohvalu EU šefa diplomatije Žozepa Borelja.
AVGUST
VATRENA STIHIJA U GRČKOJ
Grčku je od 3. avgusta pogodila serija šumskih požara u kojima je život izgubilo troje, a povređeno 20 ljudi. Uzrok požara je najgori toplotni talas koji je ovu mediteransku državu zadesio od 1987. godine s temperaturama koje su dostizale 47 stepeni Celzijusa. Najveći požari pogodili su Atiku, Olimpiju i Meseniju, a najrazorniji je bio onaj u Evbeji odakle je trajektima evakuisano oko 2.000 ljudi. Izgorelo je 125.000 hektara šume i obradive zemlje, od čega je više od 50.000 hektara samo u Evbeji.BEG IZ AVGANISTANA
Talibani su 6. avgusta intenzivirali svoju ofanzivu, započetu zapravo još 1. maja, napadima na provincijske prestonice i najviše njih osvojili bez borbe. U glavni grad Avganistana, Kabul, ušli su 15. avgusta. Talibanska ofanziva koincidirala je s povlačenjem američkih i savezničkih snaga iz te zemlje. U opštem haosu koji je zadesio Kabul tih dana desio se i teroristički napad na kabulski aerodrom – ubijeno je najmanje 182 ljudi, uključujući i 13 američkih vojnika. Iza ovog napada stajala je Islamska država, koja je u žestokom sukobu s talibanima. U znak odmazde Vašington je 27. avgusta izvršio vazdušni napad na pristalice ID tvrdeći da mu je meta bio jedan od organizatora napada na aerodrom. Svedoci, međutim, tvrde da su žrtve udara mahom bili civili, uključujući i decu. Poslednji američki vojnik napustio je aerodrom Hamid Karzai 30. avgusta, čime je zvanično okončana 20 godina duga intervencija SAD u toj zemlji.Okupacija
U kancelariju visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH uselio se Nemac Kristijan Šmit, iako za početak svog mandata, usled izostanka podrške Rusije i Kine, nije dobio odobrenje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.„Recite mi, na osnovu čega ste postavljeni? Na osnovu čega ste ovde došli? Koji je dokument predvideo način na koji ćete biti visoki predstavnik?“, upitao je lider Republike Srpske i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, ocenivši da je ono što se događa u BiH nelegalno i nelegitimno, te da se „može nazvati okupacijom“.
Suočena s prilično izvesnom perspektivom svog daljeg razvlašćivanja i obesmišljavanja, u mesecima koji su usledili Republika Srpska je – nažalost, bez jedinstva svojih političkih faktora, budući da je opozicija odbila da podrži politiku suprotstavljanja namerama Zapada – otpočela proces vraćanja svojih izvornih nadležnosti, predviđenih Dejtonskim sporazumom.
„Vojvođanska“ nacija
Ministarka za ljudska i manjinska prava u Vladi Srbije Gordana Čomić izazvala je gnev u javnosti kada je, pod obrazloženjem da se ljudima mora dozvoliti da slobodno iskažu svoj identitet, podržala zahtev vojvođanskih separatista Nenada Čanka, lidera Lige socijaldemokrata Vojvodine, i predsednika Vojvođanske partije Aleksandra Odžića, da se u predstojećem popisu stanovništva u Srbiji kao nacionalna pripadnost uvrsti i „Vojvođanin“.Zahtevajući Čomićkinu smenu ako bi istrajala u svom stavu, lider DSS-a Miloš Jovanović ukazao je na opasnost koja se razvija iz veštačkog kreiranja nacija na prostoru srpskog nacionalnog bića: „Slično smo imali u Crnoj Gori, i evo šta danas imamo: nezavisnu državu, tenzije i sukobe na ivici građanskog rata. Neko očigledno to želi i u Vojvodini.“
SEPTEMBAR
ZAVRŠETAK „SEVERNOG TOKA 2“
Predsednik Upravnog odbora „Gazproma“ Aleksej Miler saopštio je 10. septembra da je izgradnja gasovoda „Severni tok 2“ u potpunosti završena, čime je okončan trogodišnji rad na ovom projektu. Kompanija „Nord strim 2 AG“, koja zvanično stoji iza ovog gasovoda, objavila je potom 4. oktobra da je započeto punjenje cevi gasom. Puštanje u pogon ovog strateški važnog gasovoda je, međutim, i dalje neizvesno, jer je nemački regulator, Federalna mrežna agencija, 16. novembra obustavila sertifikaciju kompanije „Nord strim 2 AG“ kao nezavisnog operatera. Projekat se od same pojave ideje 2011. godine da bi postojeći „Severni tok“ trebalo proširiti suočavao s ozbiljnim preprekama, pre svega iz Vašingtona, ali i iz Brisela, a sada je, s obzirom na žestoko antirusko raspoloženje „Zelenih“ u novoj nemačkoj vladi, njegova konačna sudbina veoma neizvesna. Ovo dovodi u opasnost energetsku bezbednost Evrope, na šta najjasnije ukazuje činjenica da je po objavljivanju odluke od 16. novembra i inače visoka cena gasa skočila za još 17 odsto.OSNIVANJE AUKUS-a
Trilateralni vojni savez Australije, Velike Britanije i SAD, nazvan AUKUS, formiran je 15. septembra. Iako mu je glavni cilj suprotstavljanje uticaju Kine, prva žrtva ovog sporazuma bila je, zapravo, Francuska, jer je Kanbera otkazala ugovor o isporuci podmornica koji je imala s Parizom, zbog čega je Francuska opozvala svoje ambasadore u SAD i Australiji.Ustoličenje vladike Joanikija
U Cetinjskom manastiru je za mitropolita crnogorsko-primorskog ustoličen vladika Joanikije.Svečanom činu prethodio je nemio i nedostojan pokušaj aktuelnog crnogorskog predsednika Mila Đukanovića, njegovih saveznika kao što su Nenad Čanak i žena u crnom Staša Zajović, i njihovih pristalica, da spreče ustoličenje naslednika mitropolita Amfilohija.
Protivnici ustoličenja na Cetinju sukobili su se s policijom na koju su čak bačeni i Molotovljevi kokteli – zbog napada na policiju bio je uhapšen Đukanovićev savetnik i siva eminencija tamošnjih organa bezbednosti Veselin Veljović – a zapaljenim gumama bili su blokirani i putevi ka crnogorskoj prestonici.
Mitropolit Joanikije i patrijarh srpski Porfirije zbog toga su na Cetinje morali da slete helikopterom, uz zaštitu pancira i pripadnika antiterorističke jedinice posle informacije da velikodostojnicima Srpske crkve preti atentat snajperom.
Desant na Jarinje i Brnjak
Uz prećutnu podršku NATO-a, specijalne ROSU jedinice kosovske policije na prepad su, pod izgovorom uspostavljanja reciprociteta, zauzele administrativne prelaze Jarinje i Brnjak između centralne Srbije i njene južne pokrajine i počele da skidaju srpske registarske tablice s vozila. U znak protesta i protivljenja Srbi su zatim blokirali pripadnike ROSU.Vojska Srbije stavljena je u prvi stepen pripravnosti a rejon su u više navrata nadletali borbeni avioni i helikopteri našeg Ratnog vazduhoplovstva dok su borbena vozila prišla na nekoliko stotina metara do prelaza Jarinje.
Za to vreme u Beogradu je u organizaciji Helsinškog odbora Sonje Biserko održano predstavljanje knjige supruge prištinskog premijera Aljbina Kurtija, Rite Augestad Knudsen („Ideja slobode i ’samoopredeljenje’“).
Velika napetost i blokada prelaza potrajala je desetak dana, dok nije postignut dogovor o nalepnicama za srpske registarske tablice umesto njihovog uklanjanja.
OKTOBAR
Prva krv
Jedva nedelju dana potrajalo je zatišje na severu Kosova. Pod izgovorom borbe protiv šverca, ovog puta uz zvaničnu podršku NATO-a, pripadnici ROSU ponovo su upali u srpske sredine na severu naše južne pokrajine.Tom prilikom koristili su i bojevu municiju, a Srbin Srećko Sofronijević pogođen je u leđa.
„Pala je prva kap krvi, srpske krvi“, istakao je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, navodeći da napad na goloruke Srbe predstavlja „direktno maslo psihopate Aljbina Kurtija, koji želi da izazove krizu širih razmera, da se sveti Srbima i da osvoji sever“.
U periodu koji je usledio bilo je i pretpostavki da će snage kosovskih Albanaca pokušati da zauzmu trafostanicu Valač. Srećom, to se nije dogodilo, delom možda i zato što su pomenuti planovi na vreme bili raskrinkani.
Povratak Nesvrstanih
U Beogradu je, povodom 60 godina od osnivanja Pokreta nesvrstanih, održan impozantan skup članica ove organizacije.Na skupu je učestvovalo preko 500 delegata iz više od 100 članica ove organizacije, a specijalni gost konferencije bio je ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov.
Kovid propusnice
I u Srbiji su uvedene kovid propusnice, a uz njih, takoreći na mala vrata, i obaveza ponovljenog vakcinisanja čak i za one koji su vakcinisani i revakcinisani ako je od tada prošlo više od sedam meseci.Ostavljena je, doduše, i alternativa u vidu potvrde o postojanju antitela, međutim, izostalo je objašnjenje – zašto je vakcina koja ne sprečava ni zaražavanje ni prenošenje bolesti besplatna, dok se pomenuti test, kojim se dokazuje postojanje imuniteta od zaražavanja a time i prenošenja bolesti, naplaćuje od građana?
Hapšenje Dijane Hrkalović
U pritvorsku jedinicu Centralnog zatvora u Beogradu, u sklopu istrage koja se vodi protiv klana Veljka Belivuka, odvedena je nekadašnja državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova Dijana Hrkalović.Posle gotovo dva meseca ona je puštena iz pritvora, a protiv nje je podignuta optužnica za trgovinu uticajem uz zaprećenu kaznu od pet godina. Uz Dijanu Hrkalović optuženi su i bivši policijski funkcioneri Dejan Milenković, nekadašnji šef Službe za specijalne istražne metode, i bivši načelnik novosadske policije Milorad Šušnjić.
Povratak na mesto zločina
Za novog američkog ambasadora u Beogradu imenovan je Kristofer Hil, nekadašnji pomoćnik Ričarda Holbruka i saučesnik u postavljanju zamke SR Jugoslaviji tokom pregovora u Rambujeu čija je propast iskorišćena kao povod za pokretanje agresije na našu zemlju.Iznenadni povratak Hila iz političke i diplomatske penzije protumačen je kao predznak obnovljenog pritiska Vašingtona na Beograd. Međutim, s obzirom na to da Hil još nije stupio na dužnost zbog odugovlačenja potvrde njegovog imenovanja u američkom Senatu, a Amerika ulazi u izbornu godinu, pitanje je koliko će volje i snage za ozbiljniji angažman na Balkanu Bela kuća uopšte imati kad Hil napokon stigne u Srbiju.
PANDORA PAPIRI
Takozvani Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara i sestrinske organizacije objavili su 3. oktobra deo od ukupno 11,9 miliona dokumenata procurelih iz 14 finansijskih kompanija poznat kao „Pandora papiri“, otkrivajući ofšor finansijske aktivnosti brojnih sadašnjih i bivših svetskih lidera i drugih poznatih osoba. U ovim dokumentima pominju se i ministar finansija Srbije Siniša Mali i predsednik Crne Gore Milo Đukanović.OSTAVKA SEBASTIJANA KURCA
Austrijski kancelar Sebastijan Kurc podneo je 9. oktobra ostavku na tu funkciju zbog optužbi za korupciju iznetih protiv njega. Austrijski parlament mu je 19. novembra ukinuo imunitet koji je uživao kao šef poslaničkog kluba Narodne partije Austrije kako bi Tužilaštvo za privredni kriminal i korupciju moglo da nastavi istragu protiv njega.PREKID ODNOSA RUSIJE S NATO-om
Rusija je 18. oktobra objavila da od 1. novembra obustavlja sve diplomatske odnose s NATO-om, što podrazumeva zatvaranje misije Rusije pri NATO-u, ali i oduzimanje akreditacija predstavnicima Alijanse u RF. Neposredni povod za ovu odluku, kako je saopšteno u izjavi ruskog ministarstva spoljnih poslova, jeste odluka generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da od 6. oktobra uskrati boravak osmorici službenika ruskog predstavništva pri NATO-u i da brojnost diplomatske misije svede na do 10 ljudi. Brojnost predstavništva već je dva puta smanjivana odlukom NATO-a, 2015. i 2018. godine.ODLAZAK ANGELE MERKEL
Nemačka kancelarka Angela Merkel je i formalno razrešena dužnosti 26. oktobra, ali je nastavila da obavlja funkciju u tehničkom mandatu do formiranja nove nemačke vlade. Mandatar za sastav vlade Olaf Šolc potvrdio je 24. novembra da su njegova Socijaldemokratska partija, Liberali i Zeleni postigli dogovor o formiranju vlade i ona je zvanično izabrana u Bundestagu 8. decembra. Time je okončana šesnaest godina duga neprekidna vladavina Angele Merkel Nemačkom.Punoletno obećanje
Punih 18 godina nakon što je Srbiji na samitu u Solunu obećano da, kao i ostale državice Zapadnog Balkana, ima „evropsku perspektivu“, u Sloveniji je održan novi samit EU – Zapadni Balkan.Najveći uspeh ovog samita sastojao se u tome što su članice EU uspele da se dogovore da Zapadnom Balkanu ponove ono punoletno obećanje o evropskoj perspektivi koje ionako ne znači ništa. Posle uvida u prvobitnu varijantu završne deklaracije, naime, agencija „Rojters“ javila je da „Evropska unija, plašeći se političkog protivljenja u svojim članicama, više ne može da se dogovori o pružanju garancija o budućem članstvu balkanskim državama kojima je obećano mesto u klubu“.
NOVEMBAR
Bitka za mural
NJegoševa ulica na Vračaru u Beogradu tokom nekoliko dana bila je poprište sukoba oko murala generalu Ratku Mladiću.U evidentnom pokušaju da izazove nemire i reakciju, aktivistkinja Aida Ćorović pred TV kamerama jajima je nasrnula na mural srpskom generalu, a američka ambasada u Beogradu je u sinhronizovanom reagovanju primetila da „Ratko Mladić ne treba da bude lice koje Beograd pokazuje svetu“.
Bitka za mural na kraju se okončala tako što je naspram murala Ratku Mladiću, posle nekoliko bezuspešnih pokušaja da bude prekrečen, osvanuo i mural vojvodi Živojinu Mišiću.
Prevelika Albanija
Vlade Edija Rame iz Tirane i Aljbina Kurtija iz Prištine održale su još jednu zajedničku sednicu u Elbasanu u Albaniji.Tom prilikom potpisano je 13 sporazuma, a premijer Albanije govorio je o pravljenju „Velike Albanije“: „Ako me pitate hipotetički o mirnom referendumu o nacionalnom jedinstvu, kažem otvoreno, glasao bih za. U slučaju da pitate da li će se ovo desiti ili ne, pošto me provocirate, to će se desiti. Kada – ne znam, ali će se desiti jednog dana.“
Samo nekoliko dana kasnije, na osnovu postignutih sporazuma, Albanija i takozvano Kosovo ukinuli su granične kontrole.
Sastanak u Kremlju
U Moskvi je predsednik Rusije Vladimir Putin primio predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je uoči sastanka u Kremlju opisan kao „saveznik i prijatelj“.Vidno zadovoljan, Vučić je posle razgovora saopštio da je od Putina dobio obećanje da će Srbija po povoljnoj ceni i u dovoljnim količinama, uprkos energetskoj krizi, nastaviti da dobija gas iz Rusije: „Ovo je za nas kao spas, nećemo imati problema ni sa strujom ni sa gasom, mnogo nam je pomogao predsednik Putin. Prihvatio je da nam pod istim uslovima produži ugovor da po najnižoj ceni nabavljamo gas usred energetske krize.“
Osim energetike, na sastanku je bilo reči i o vojnotehnološkoj saradnji, i, kako je rekao predsednik Srbije, „biće u budućnosti, i to ne dalekoj, nekih strategijski važnih stvari za nas“.
IZBEGLIČKA KRIZA NA GRANICI POLJSKE I BELORUSIJE
Nova izbeglička kriza na Starom kontinentu izbila je 8. novembra kada je kolona ilegalnih migranata napustila teritoriju Belorusije i ušla u Poljsku. Zvanična Varšava je za to optužila beloruske vlasti navodeći da je to „još jedna akcija beloruskog neprijatelja usmerena na Poljsku“. Dan kasnije Poljska je saopštila da je zabeležila više od trista ilegalnih upada, dok je Viljnus naveo da se stotine migranata kreće ka njenom graničnom prelazu. Litvanija je na delu teritorije proglasila vanredno stanje i uputila četiri vojna kamiona s naoružanim vojnicima. Poljsko ministarstvo odbrane saopštilo je 10. novembra da je tokom noći bilo mnogo pokušaja upada migranata na teritoriju te zemlje iz pravca Belorusije i da je na granicu poslato 15.000 poljskih vojnika. Minsk je kritikovao Varšavu, jer nisu obavešteni o raspoređivanju vojske. Tvrde i da Poljska ne dozvoljava posmatračima da dođu na granicu kako ne bi snimili šta se zaista dešava.DECEMBAR
RAZGOVOR PUTINA I SIJA
Predsednici Rusije i Kine Vladimir Putin i Si Đinping razgovarali su 15. decembra o bilateralnim odnosima i bezbednosti u svetu, pre svega o ruskom predlogu Zapadu za prekid daljeg širenja NATO-a na istok. Radilo se o „razgovoru dvojice prijatelja“, kako je novinarima rekao Putinov pomoćnik Jurij Ušakov.PREDLOG RUSIJE NATO-u
Predsednik Rusije Vladimir Putin izneo je 1. decembra predlog o bezbednosnim garancijama koji predviđa prekid širenja NATO-a i ulaska Ukrajine u Alijansu, da NATO i SAD ne razmeštaju dodatnu vojsku i naoružanje van granica zemalja u kojima su se nalazili u maju 1997. godine (pre pristupanja istočnoevropskih zemalja), osim u izuzetnim slučajevima uz saglasnost Rusije i članica NATO-a. Takođe, Rusija zahteva da SAD i NATO odustanu od svih vojnih aktivnosti u Ukrajini, Istočnoj Evropi, Zakavkazju i u Centralnoj Aziji i da ne raspoređuju rakete srednjeg i manjeg dometa tamo odakle one mogu da pogode teritoriju druge strane (Rusija). Putin je tokom video-konferencije 7. decembra ove predloge izneo i svom američkom kolegi Džozefu Bajdenu. Vašington je, međutim, 23. decembra objavio da ne pristaje na predloge Rusije o bezbednosti koji se tiču NATO-a, ali da bi se mogao složiti s drugim inicijativama.PAPA SE IZVINIO PRAVOSLAVCIMA
Rimski papa Francisko se 6. decembra, tokom posete Grčkoj, izvinio pravoslavcima za postupke katolika koji su postali razlog raskola između hrišćana. „Sa stidom priznajem da postupci i odluke Katoličke crkve imaju malo ili nimalo zajedničkog sa Isusom i Jevanđeljem, vođeni, pre svega, željom za materijalnom koristi i vlašću, oslabili su komunikaciju“, rekao je papa u Atini. „Istorija ima svoju težinu i imam potrebu da zamolim Boga i braću i sestre za oprost za greške koje je počinilo tako mnogo katolika“, rekao je papa tokom sastanka s velikodostojnicima Grčke pravoslavne crkve.PRODUBLJIVANJE SUKOBA BRISELA I VARŠAVE
Evropska komisija odlučila je 22. decembra da pokrene prekršajni postupak za povredu prava protiv Poljske zbog odluke poljskog Ustavnog suda da odredbe zajedničkog evropskog zakonskog nasleđa koje su nekompatibilne s poljskim ustavom ne mogu imati primat nad nacionalnim zakonodavstvom.„Rio Tinto“ i protesti
Posle nekoliko uzastopnih vikenda protesta zbog Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu, koji su protumačeni kao način da se anglo-australijskoj korporaciji „Rio Tinto“ omogući kopanje litijuma u Srbiji, Vlada Srbije odustala je od spornih zakonskih rešenja. Time su, kako je rekao predsednik Aleksandar Vučić, „ispunjeni svi zahtevi naroda u protestima“.Proteste protiv „Rio Tinta“ i zagađenja Srbije podržale su i brojne javne ličnosti nesporne reputacije, poput Novaka Đokovića i Emira Kusturice, što je u velikoj meri i pomoglo da zahtevi budu prihvaćeni a da pri tome nezadovoljstvo ne bude iskorišćeno za ciljeve koji s razlozima nezadovoljstva nemaju veze.
Energetski kolaps
Prvi sneg u Srbiji izazvao je energetski kolaps u zemlji. Čak trećina pogona „Elektroprivrede Srbije“ ispala je iz pogona, a bez struje je ostalo više od sto hiljada korisnika. Srbija je, zbog toga, bila prinuđena na uvoz struje po rekordno visokim cenama.
Kao glavni uzrok sloma sistema označeno je korišćenje nekvalitetnog uglja u kome je bilo i blata. Najavljeno je i formalno razrešenje dugogodišnjeg v. d. direktora EPS-a Milorada Grčića.
