У ПЕРО И У ВЕТАР – ОСВРТИ У ПРОЛАЗУ (1)

Незналаштво је довитљиво, сналази се по њуху и слуху. Аутосатисфакција, тако, означава задовољство новокупљеним аутом. Истакнути припадник интелектуалне елите наше престонице веровао је да је деманти номинатив множине именице демант. Политички живот је, код нас, надметање између опозиције и оних који су се домогли позиција. Борба се води преко медија; преводилац Спасић је, својевремено, за ову реч предложио кованицу општила. Није се примило: наш циљ није да општимо, да размењујемо мишљења и искуства, него да саопштавамо беспризивне пресуде

Изјутра, укључим телевизор да видим докле је зло у редовним гимнастичким вежбама стигло. Ради, предано, у готово свим областима живота. Под пандемијом се распојасало, рекло би се да на свету и нема ничега другог осим њега. Запосело је садашњицу, шта у њој улови, то му је. А добро ћути, његова је будућност, све време света је пред њим. У поганим работама учествују државе и нације, религије и цивилизације, војни савези и појединци, вођени уверењима да је њихова једино исправна и могућа. У таквој, борбеној самоуверености, кућни деспот пререже жени гркљан или машинком у некој америчкој савезној држави покоси оне који су се затекли на паркингу испред самопослуге, у црно завије школско двориште. Тридесет мртвих овде, четрдесет онде. Људским напорима се придружују непогоде, поплаве, пожари, земљотреси и вулкани. Ту је и редовна статистика умрлих од епидемије: свечани, од држава надгледани фестивал смрти.
Медијски простор планете је затрпан животним отпадом, непрочишћеним и неосмишљеним кршем. Не знамо шта да мислимо, не знају то ни управљачи, мада не пропуштају прилику за тренирање строгоће. Обичан човек се, у свему томе, тешко сналази. Летос ми један мој сељак рече да се појавио нови, опасан вирус, по имену сој. Пошто тај турцизам не спада у његов свакодневни речник, непознатом термину је придао непознату болест – сој! Могу да замислим какву збрку у главама мојих добрих земљака прави медијска претрпаност English-ем, односно Globish-ем.

*
Домаћа понуда глупости и гадости, и иначе, не заостаје за светском, само што је вулгарнија и разголићенија. Пензионисани професор универзитета, доктор наука, бивши амбасадор, лица обележеног поодмаклим годинама, вајка се представнику Седме силе како га рођени син истерује из заједничког стана. Професор му је тај кров над главом великодушно поклонио, пропустивши да у тестамент унесе клаузулу по којој задржава право становања до смртног часа. Брак му се у међувремену распао, што га није превише изненадило, пошто му је био трећи по реду, жена кренула за својом срећом, а и син се, са њом, удаљио и прозлио. Бившу супругу је упознао као своју студенткињу, помогао јој да стане на ноге, а она, сада, тако… Пошто су такве везе лоше виђене, професор се држао принципа да се не треба упуштати у те пустоловине пре испитног рока. Нека девојка прво положи шта треба, па ће је он, затим, положити где треба. Уз то јој је, вели, „средио“ око добијања асистентског места и освајања доцентског звања. Научни радник, васпитач омладине, у дипломатији ословљаван са Ваша екселенцијо: ето на шта је сад спао, а и ми с њим. Што се тиче „сређивања“, тј. запошљавања преко везе, тога има и другде по свету, али се о томе нигде не говори тако слободно, отворено и невино, као код нас.

*
Пребацим се на било који евроатлантски канал, а тамо, окорела русофобија. Неговање мржње према тој великој земљи је вишегодишњи уходани процес. Такво, доследно, идеолошки засновано оцрњивање једне земље, њеног народа и њене власти, има све одлике припрема за рат. Американци су, у Немачкој, отворили базу чије ракете досежу Москву за шест минута. Руси не седе скрштених руку, имају спремљен одговор. При помисли на непосредне и пратеће учинке могућег сукоба човека подилази језа. Пропагандне припреме су постигле несумњиве резултате, усадиле неповерљивост и страх од евроазијског чудовишта. Нигде једне одмерене речи, ни повољне слике онога што се у Русији догађа, нити добронамерног упозорења о ономе што је лоше. Медијска мрежа је узбуђена због затворске казне Наваљном; на Асанжово окапање у кућном притвору се не осврће. Тренутно, саучествује у мукама миграната на белоруско-пољској граници док за невоље оних који се смуцају по шумарцима и плажама око Ламанша не нуди политичко објашњење. Зато су криви сами незвани гости, вођени жељом да се пребаце у Енглеску, па је мултинационалним компанијама забрањено да им продају чамце. Слободан проток људи, идеја и капитала? Да: наших људи, наших идеја и нашег капитала. Покушали су да их усреће својим моделом демократије и људских права: није ишло, ни бомбардовања нису помогла. Ево их, долазе у узвратну посету, да на лицу места окусе благодати Coca-Cola цивилизације, а она те благодати не даје бесплатно.

*

Код нас има још веселијих неспоразума са речима и са стварима. Познати политички активиста, омиљен у својој средини, жали се, преко исто тако познатог ТВ канала, да је над њим извршен геноцид. Имао је среће, преживео је погубљење, али је остала болна увреда. Геноцид, по његовом знању и осећању, означава клеветање, срамоћење, псовачину и опачину. Зашто да не: домаће разумевање тог злочина допушта поштеду жена, деце и цивила. Свака кафанска туча, у којој има и разбијених глава, увод је у уништење народа на чијем се терену кафана налази. Забуна је, између осталог, у вези са запостављањем класичних језика у нашем школству. Онај ко, у тој области, поседује нешто основног знања, сећа се да грчко γένος (генус) означава расу, народ, а латинско caedere убити. Нашим незналицама се, летос, придружио и високи европски представник у БиХ, прогласивши ратни злочин за геноцид и забранивши, законом, да се та оцена оспорава.

*
Незналаштво је довитљиво, сналази се по њуху и слуху. Аутосатисфакција, тако, означава задовољство новокупљеним аутом. Истакнути припадник интелектуалне елите наше престонице веровао је да је деманти номинатив множине именице демант. Политички живот је, код нас, надметање између опозиције и оних који су се домогли позиција. Борба се води преко медија; преводилац Спасић је, својевремено, за ову реч предложио кованицу општила. Није се примило: наш циљ није да општимо, да размењујемо мишљења и искуства, него да саопштавамо беспризивне пресуде. Опозициона гласила умишљају да су слободна: слобода им се свела на систематско оспоравање онога што власт говори и чини, на послушно извршавање постављеног политичког задатка. Слично се понашају и прорежимска гласила, мада она имају једну олакшавајућу околност: нападају у самоодбрани, на увреде узвраћају увредама. Све је подвргнуто краткорочним рачунима и догледним циљевима. Као и у сваком рату, најпре страда пуна истина. И где је ту слобода, шта је остало од ње? Претпоставка јавног општења морала би бити поштовање онога ко друкчије мисли, па, у извесној мери, и његових идеја. Тако примењена слобода код нас је, данас, незамислива. Унапред знамо шта ћемо у неком гласилу прочитати и видети. Некадашње монолитно једноумље се размножило, прешло у добровољну поробљеност. Истински слободно размишљање не зна до каквог ће закључка на крају доћи. Нашим полемичарима све је јасно као дан, још само да јасноћу и другима утерају у главу.

*
Животни простор нам је затрован мржњом, а у таквој атмосфери ни проверене чињенице не служе рашчишћавању ствари: злоупотребљене, помешане са полуистинама и голим лажима, губе важност и делатни смисао. Истина, која се саопштава из мржње, уместо успостављања добре мере, трује ионако нездраво климатско окружење. Критика, саопштена без политикантске срачунатости, изазива тренутно непријатност, али нас не вређа и не понижава. Натопљена осветољубивом пакошћу, истина себе разара и обезвређује. Лаж из љубави само је привидна супротност истини објављеној с мржњом. Ласка је пријатна уху и уљуљкује нас у неделању. Било би добро кад би организатори медијске мреже размислили о утиску што га пакосничка заједљивост оставља код посматрача неукључених у улична препуцавања. Што се мене тиче, најчешће са гађењем искључујем телевизор и са досадом одлажем новине које су ми случајно допале у руке.
За здраво, одмерено расуђивање траже се снага и присебност, а оне нам данас недостају. Одвећ смо притиснути споља и раскинути изнутра.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *