ЈАЈА КУКАВИЦЕ – КО СРБИЈИ ПОДМЕЋЕ ФАШИЗАМ

Косовски Хитлер објаснио нам је све што треба да знамо о српском фашизму још пре седам година. Разуме се, ако је ишта и могло да буде нејасно у земљи у којој су Немци убијали сто за једнога у Другом светском рату, међу њима и прадеду аутора овог текста у Краљеву 1941. само зато што је био Србин, звао се Стојан и за собом је оставио супругу и два мала детета; у Првом светском рату пак очеви оних који су нас убијали у Другом нису ни бројали него су само убијали, најзад, читајте шта је о томе сведочио Швајцарац Арчибалд Рајс чије је срце покопано на Кајмакчалану…

КОСОВСКИ ХИТЛЕР „Проналазим се у лику Хитлера зато што се борио против мог непријатеља. Непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ.“
„Ко су вам непријатељи? Комунисти?, питам“, питала га је новинарка Уна Хајдари за портал „Вајс“.
„Да. Срби, одговара не баш сасвим прецизно али прилично отворено“ тај Емин Ђиновци, „пензионер и Хитлер у најам“ који се „доселио на Косово почетком 1998. године из Немачке (од свих земаља) како би се придружио борби косовских Албанаца за отцепљење од Србије“, „са собом носа ’хитлеровске џиџабиџе’, разне сувенире као што су рајхсмарке или беџеви и огрлице са кукастим крстовима, као и примерак ’Мајн Кампфа’. И до сада није имао никаквих проблема због тога.“
Има и „визиткарту са све кукастим крстом, напомињући да га људи често зову на фотографисање или разне догађаје, чак и венчања и сахране, на које одлази приватно, али и професионално“. „На сахране идем као Хитлер. То понекад има нежељени ефекат, јер људи који су дошли да одају пошту покојнику желе да застану и попричају са мном, каже… Док се шетамо његовом родном Косовском Митровицом, чини се да никоме истински не смета његова појава. Штавише, многи застају и дижу руку у поздрав који би у многим другим деловима света изазвао опште критике, а вероватно и хапшење… Чак и припадници мировних снага НАТО, који су у саставу КФОР-а стационирани у овом граду, заустављају се да га поздраве. ’Људи ме овде поштују. Младо, старо, мушкарци, жене, деца. Сви ме поздрављају са Хајл Хитлер’, каже Ђиновци.“

ПРЕДСЕДНИЦА У БЛАЈБУРГУ У Блајбургу 2019. тадашња председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић (можда) није казала Хајл Хитлер, али се зато поклонила пред спомеником подигнутим „у част и славу погинулој хрватској војсци, свибањ 1945“ и илустрованим шаховницом с белим горњим левим пољем. Која је била симбол независне хрватске државе у Другом светском рату, за разлику од ове, подједнако независне хрватске државе која има шаховницу са црвеним пољем у том горњем левом углу. На споменику у Блајбургу је уз шаховницу и полумесец са звездом, било је у хрватској војсци и хрватског цвијећа које му се клањало.
Да случајно не остане недоречено: та хрватска војска погинула у мају (свибњу) 1945. биле су усташе. Они што су (једини, у изузетној оштрој конкуренцији) имали концентрационе логоре и за децу. Курцио Малапарте описивао је да су свом поглавнику на дар неком приликом донели и корпу пуну људских очију.
Фотографија председничког поклоњења усташама објављена је на званичној интернет-страници кабинета председнице Хрватске. Портал БИРН приметио је тада и да „хрватска председница није присуствовала догађајима којима је обележено ослобођење Загреба од фашистичке окупације 1945. године, како би одала почаст онима које је те исте године, у Корушкој у Аустрији, убио тада победнички комунистички режим“.
Комунистички режим, иначе, представља пригодан изговор и у Естонији кад тамо марширају ветерани 20. Вафен СС дивизије. И у Летонији ветерани Летонске СС легије.

Председничко поклоњење усташама: Колинда Грабар Китаровић
[restrict] ГЛАСАЊЕ У УЈЕДИЊЕНИМ НАЦИЈАМА И ове године се у Уједињеним нацијама гласало о резолуцији под називом „Борба против глорификације нацизма, неонацизма и осталих поступака који доприносе подстицању савремених форми расизма, расне дискриминације, ксенофобије и друге нетолеранције“.
Истоветну резолуцију Русија подноси сваке године, уосталом, има ли икога позванијег да то учини. И сваке године резолуција буде усвојена убедљивом већином гласова. И Србија увек гласа за ту резолуцију, наравно, оних 100 за једнога је на то обавезују.
Америка и њена Украјина редовно гласају против, разумљиво, Степан Бандера представља им такорећи заједничко наслеђе. За време рата је клао Јевреје и Русе заједно с нацистима, после рата је живео у америчкој окупационој зони у Немачкој док га у Минхену није убио агент КГБ-а. Америчка „Слободна Европа“ данас тврди да је „представљен митом о Бандери као фашисти кога је исконструисала пропаганда Кремља за домаћу употребу“.
А што се гласања о осуди нацизма тиче, Хрватска, Летонија, Естонија и све остале чланице Европске уније на гласању су биле уздржане, иако знамо да заправо нису јер нам то и показују из године у годину. Те и не може да нас зачуди што не гласају за осуду глорификације нацизма.
А опет, нисмо још постали баш толико цинични, те ипак не успевамо да се не зачудимо кад Томас Хендрик Илвес, бивши дугогодишњи председник Естоније, ових дана (22. новембра) у једном твиту Русе поистовети с нацистима, цитирамо, Russians/Nazis…
Док се у Србији жена у црном Сташа Зајовић побунила што је 2014, поводом 70. годишњице ослобођења Београда од немачке окупације, одржана војна парада српске војске: „Реч је заправо о изругивању антифашизма.“
Као да је Београд од Немаца и других нациста ослобађан цвећем, а не војском. После су Београђани цвећем дочекали своје ослободиоце.
Окупаторе су претходно дочекали пустим, избомбардованим улицама, порушеном библиотеком на Косанчићевом венцу и мртвима. Ти исти окупатори у Загребу су дочекани цвећем. Цвијећа је после било и у СС Ханџар дивизији.
Седамдесет-осамдесет година касније испадоше Срби и Руси нацисти. Уосталом, живимо у свету у коме је свашта могуће, па и да мушкарац постане жена, и обрнуто. И биће да је то нешто нормално, јер, ено, баш тај портал „Вајс“, који косовског Хитлера описује са симпатијама, са симпатијама објављује и текст под насловом „Ови момци носе високе штикле и стојимо уз њих“.

РАТКО МЛАДИЋ А цитирана новинарка „Вајса“ Уна Хајдари, она што је писала о косовском Хитлеру, добила је ове године награду немачког Друштва за југоисточну Европу (СОГ).
И ето још једног у низу занимљивих случајева. Пише чак и званични немачки „Дојче веле“ да „награда Друштва за југоисточну Европу има бурну прошлост“, наиме, сасвим донедавно (2013) „она се звала ’Новинарска награда Рудолф Фогел’“ а новинари „Франкфуртер алгемајне цајтунга“ пронашли су доказе да је тај Рудолф Фогел „као ратни извештач за време нацистичког режима и те како ширио ратно-хушкачку пропаганду“.
„Само Друштво за југоисточну Европу“, пише такође „Дојче веле“, „дистанцирало се од биографија неких својих истакнутих чланова након рата, пре свега од оснивача Фрица Ваљавеца“, који је био официр СС-а. Док је током 1960-их извршни директор СОГ-а био Теодор фон Узоринац-Кохари, који је током рата сарађивао са усташама и у Загребу основао издавачку кућу „Европа“…
Њихову награду је, са Уном Хајдари, добио и њен колега Драган Бурсаћ.
Обоје се сад згражавају због мурала и графита подршке Ратку Младићу. Уна Хајдари приметила је ових дана „неколико нових графита Младића“ у Београду кад је ишла да се вакцинише, Бурсаћ је потписао и проглас „Злочин је злочин!“ у коме се Србија оптужује за „изазивање напетости у региону“ и „државно и парадржавно промовисање антицивилизацијских ’вредности’, те величање ратних злочинаца“.
Један од аутора тог прогласа, бивши тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић, у листу „Данас“ поручује: „Не смемо дозволити да нас победе фашисти.“
Александар Оленик, његов колега, додаће, такође у листу „Данас“, и да „смо са јавним слављењем ратних злочинаца дошли на почетке отвореног фашизма“.
За „Данас“ и Јелица Минић, председница Европског покрета у Србији, оцењује да се „формира оцена да Србија клизи од изборне аутократије или хибридног режима ка фашизму“, што на Н1, који је део исте корпоративне структуре као и „Данас“, подржава Весна Ракић Водинелић својом тврдњом да „фашизам овде више није маргинална појава“…
Што ће рећи да су сви Срби фашисти само зато што су Срби.
Или нам то пак фашизам као кукавичја јаја подмећу да би дискредитовали српски патриотизам? И отпор истим оним окупаторима против којих смо устали и 27. марта 1941.
Уосталом, о односу Срба и фашизма најбоље је, и нехотице, посведочио онај косовски Хитлер. А нама би боље било да поразмислимо зашто сметамо баш онима којима он не смета…
[/restrict]

Један коментар

  1. Иван Максимовић

    Дајте да се већ једном дозовемо памети и да не називамо “косовским” оно што притом МИСЛИМО на Шиптарско! Ако је “косовско” онда је српско, ако је шиптарско, или албанско ако хоћете, онда га тако и назовите!

    Јер шта ће једном мислити људи кад кажете “косовска битка”, разумете ли колико то уопште није безазлено?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *