ИЗЛОГ КЊИГЕ

Херман Нојбахер
СПЕЦИЈАЛНИ ЗАДАТАК БАЛКАН
ННК Интернационал, Београд

За историју српског народа нарочито су важна и занимљива Нојбахерова сећања од августа 1943. године, када је деловао као специјални опуномоћеник Министарства иностраних послова Трећег рајха за Балкан, са седиштем у Београду. Нојбахер је створио план о стварању Великосрпске федерације, која је требало да обухвати Србију, Санџак и Црну Гору. Да би придобио српско становништво за ову идеју, укинуо је драконске мере одмазде према цивилном становништву. У књизи је изнео своје утиске о Недићу, патријарху Гаврилу, Љотићу, Павлу Ђуришићу…

Митрополит Амфилохије
ПЛАМЕН БОЖЕСТВЕНИ У НИШТАВОМ ХРАМУ
СКЗ, Београд

Сабрана дела митрополита Амфилохија Радовића имају 36 томова. Као и његови претходници, српски православни мислиоци, Св. владика Николај Велимировић и Св. Јустин Поповић, писао је разне жанрове, пуне свежине вере и историјске свести – од научних студија и расправа до беседа, интервјуа и књижевних радова. Наш избор управо представља разноврсни дијапазон текстова, приступа и области којима се бавио митрополит Амфилохије. Избор и предговор Микоња Кнежевић.

Никола Кајтез
ОПРАВДАЊЕ СТВАРАЛАШТВА
Службени гласник, Београд

Књига се састоји из три дела: Природа која ствара, Стваралаштво самосвесних посматрача и Вредност и смисао стваралаштва. У књизи се, како и аутор истиче, феномен стваралаштва истражује на свеобухватан и критички начин, јединствен у филозофској литератури. Суду читаоца презентује се интегрална, холистичка, вишеслојна, сукцесивна дефиниција стваралаштва, у преко 50 детектованих области, у оквиру 10 ширих целина у којима стваралаштво делује. Износи се мноштво аргумената у прилог стваралачком потенцијалу не само органске већ и неорганске природе. Коригују се и проширују благи, снажни и радикални антропни принцип у науци и филозофији, чиме се даје нови замах у разумевању стваралачких процеса. Детектује се преко тридесет противречности феномена стваралаштва, а затим се из тих противречности изводе онтолошке, епистемолошке, аксиолошке и друге консеквенце. Позиционирају се два физичка феномена – стваралаштва и урушавања – као заједнички именитељи свих опсервабилних и неопсервабилних творевина. Из опозиције ентропија-негентропија, екстраполира се нужност опозиције природно-натприродно. Из ове опозиције изводи се филозофско оправдање стваралаштва. По први пут се презентују једначине које објашњавају суштину стваралаштва и дефинишу потенцијале стваралаштва (на нивоу природе, друштва и човека). Темељној критици излаже се читав низ теоријских постулата (Паретов критеријум благостања, Фермијев парадокс, скале цивилизација Николаја Кардашјова и Карла Сагана, Кунова теорија парадигми, хипотеза о случајном настанку универзума квантним флуктуацијама и вечном постојању Природе Стивена Хокинга, Шона Керола, Роџера Пенроуза и других), а из тих критика извлачи се радикално нова и другачија визија стваралаштва од свих досад познатих.

Приредили: Петров Владан, Симовић Дарко и Радојевић Мијодраг
СРПСКИ УСТАВИ (I)
Службени гласник, Београд

Пројекат Српски устави, покренут пре више година, осмишљен је с намером да се сакупе и објаве на једном месту, у посебном издању, устави, уставни акти и друга документа од значаја за српску уставност и државност. Прва књига обухвата српске уставе и уставне акте од Првог српског устанка до Првог светског рата; друга књига представља југословенску уставност са уставима Краљевине Југославије, уставима у време комунизма, као и уставима Савезне Републике Југославије и Уставном повељом државне заједнице Србија и Црна Гора, док последња књига обухвата уставе изнова самосталне и независне Србије из 1990. и од 2006. године. У првој књизи, изузев устава, штампани су „Слово о слободи“, до пре неколико година и у нашој стручној јавности мало познати текст Божидара Грујовића, првог секретара Правитељствујушчег совјета сербског; Уставни акти из 1808. и 1811. године; као и четири хатишерифа (1829, 1830, 1833. и 1838. године). Књига садржи и прилоге ‒ речник мање познатих речи и израза, регистар појмова, хронологију развитка српске уставности до Првог светског рата, белешку о изворима и списак одабране литературе.

 


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *