IZLOG KNJIGE

Ljudmila Ulicka
O TELU DUŠE
Arhipelag, Beograd

Nove priče Ljudmile Ulicke. Čudesno pripovedanje o ljubavi i sumnji, o životu i strahu, o prolaznosti i smrti, a najpre o prijateljstvu i, u okviru prijateljstva, o prijateljicama koje ispunjavaju stranice ove knjige nesvakidašnjom energijom i iskustvom, vitalnošću i dobrotom. Ljudmila Ulicka pripoveda u knjizi „O telu duše“ o osnovnim iskustvima života: ljubav i smrt, bolest i čudo života, samoća i bliskost. Žene su u glavnim ulogama u praktično svim pričama u ovoj knjizi. Junakinje u prosvetljujućim iskustvima svog života svedoče o trenucima kada se život menja ili kada, suočene s prolaznošću, sabiraju i oživljavaju sve ono što im je doneo život. Slavna po romanima koje je napisala, Ljudmila Ulicka se još jednom potvrđuje kao možda najveći majstor savremene svetske pripovetke.

Slobodan Reljić
VOLJA ZA LAŽ
Katena mundi, Beograd

U tekstu koji se može čitati i kao dobar roman, autor je krenuo od samih početaka. Jer, kao i na početku drugih propagandnih mehanizama 20. veka, i ovde stoje boljševici. Od Dezinformbiroa Čeke iz 1923. pa do Njujork tajmsa devedesetih godina putanja ide preko Gebelsa i nacista. U dezinformisanju se menja ideologija, ali mehanizam ostaje isti. U drugom poglavlju autor pokazuje kako su Srbi postali žrtve dezinformacija tokom rata u Bosni i Hercegovini. Jedan nepoznati novinar, koji je pisao za opskurni tabloid, postao je glavni informator Zapada o „koncentracionim logorima“. Da li je neko proveravao njegove „informacije sa terena“? Ne, pre nego što je to postalo nevažno. Treće poglavlje bavi se istorijom lažnih vesti u američkoj istoriji. Kuvajtske bebe iz inkubatora, Ruzveltove lažne vesti i rat protiv Trampa samo su faze u jednom dugom procesu – pokazuje Reljić. Četvrto poglavlje nosi naslov „Teorija zavere“. U njemu je autor pokušao da odgovori na pitanje zašto milioni ljudi širom sveta više veruju u teorije zavere nego u vesti. Konačno, da li sveopšta paranoidnost izveštavanja pogoduje bujanju teorija od kojih nijedna nije ni tačna ni netačna. Peto poglavlje posvećeno je doajenu evropskog nezavisnog novinarstva, Udu Ulfkoteu. Na njegovom primeru pokazuje se kako se prelazi put od studenta, preko agenta BND-a do crne ovce. Samo zbog traganja za istinom. Šesto poglavlje pokazuje razmere obaveštajnog rada CIA-e sa evropskim i američkim novinarima. Od totalitarnih strategija manipulacije, preko hladnog rata sve do Džulijana Asanža plete autor prati nit tipično zapadne dezinformativne tehnike. U sedmom poglavlju Reljićeva analiza stiže do savremenosti. Ako ste se osetili potpuno sluđeno za vreme pandemije, ovo je deo knjige za Vas. Osmo i deveto poglavlje su možda i najdragoceniji delovi knjige. U njima Reljić suvereno dovodi u vezu filozofiju kosmopolitizma i teoriju „Velikog reseta“. Da li je put prema ekološkom digitalnom raju zapravo popločan paklenim namerama? Šta čeka čovečanstvo u decenijama pred nama? Da li su najnoviji pozivi na solidarnost sa prirodom i promenu poretka put u još veću kontrolu? Šta nam je činiti dalje?

Ivan Ivanji
USAMLJENOST MANJINE
Laguna, Beograd

U svom novom romanu kroz prizmu glavnog junaka autor govori o svim važnim događajima XX veka. Roman je posvećen analizi položaja manjine unutar šarolikog jugoslovenskog društva tokom eksplozivne istorije ove zemlje. U neizbežnom rasponu između vazda varljivih binarnih odrednica (naši/njihovi, tada/sada, tamo/ovde), kroz vispren i šarmantan memoarski narativ svog junaka – banatskog Mađara protestantske vere, Jugoslovena rođenjem i ateiste opredeljenjem – Ivan Ivanji rukom ispisuje uzbudljivu pripovest koja se proteže u luku od 1930-ih godina sve do početka novog stoleća i milenijuma, i vodi nas kroz sve ratove, krize, promene političkih sistema, raspade, tragedije, koliko ih se u tih sedamdesetak godina nataložilo.