ФЕНОМЕН СУПЕРИМПЕРИЈАЛИЗМА – КАПИТАЛИЗАМ НА УМОРУ

С једне стране данас имамо Запад, чије елите се руководе искључиво демонском, незајажљивом похлепом, с друге стране Исток, који представља свет рада и производње. Термин „Кимерика“ донедавно је означавао међузависност кинеске и америчке привреде: у ствари, означавао је зависност америчке потрошње од кинеске производње, али с тим је сада завршено, или ће бити завршено у блиској будућности. Шта ће се десити кад падне поверење у „доларску монархију“ и „његово величанство долар“, односно у способност Америке да измирује своје дугове?

Производња више није довољна за живот на Западу, док је Кина постала „радионица света“. Само они са капиталом (на Западу) зарађују новац, и то много новца. Систем је пред колапсом. Могу ли велики капиталисти и даље очувати своје богатство?
С ових неколико драматично интонираних речи француски новинар Тијери Мејсан описује данашњу ситуацију у свету. Капитализам од јуче није капитализам од данас: као и све друго, и капитализам не престаје да се мења. Ми имамо обавезу да схватимо ове промене. Капитализам је, између осталог, створио дубоко неправедан и подељен свет: свет у коме је неједнакост досегла размере до сада невиђене у људској историји. Ова неравнотежа само ће наставити да се продубљује: супербогати, који се могу избројати на прсте обе руке, постајаће још богатији (као нови „рентијери“ или „господари земље“), остали ће још дубље тонути у амбис беде и сиромаштва. Овде није реч „само“ о социјалној правди, која је, чак и као апстрактни појам, нестала на „богатом Западу“, јер су сиромашни ти који својим радом производе светско богатство. Какву перспективу има тај све шири „доњи слој“? Могу ли они реализовати своје потенцијале? Или су, према речима италијанског писца Џулијета Кјезе, само „стока предвиђена за клање“?
У САД, у том „најсиромашнијем богатом друштву“, пре ковид пандемије било је, према службеним статистикама, педесетак милиона сиромашних. Поразан податак. Нема сумње да их је сада, захваљујући пандемији, далеко више. Брину ли неког на Западу ове чињенице? Ако не „супербогате“, забрињавају ли „интелектуалце“, „интелектуални клер“ који се, први пут у људској историји, без остатка ставио у службу владајућих, или они само певају свој „хвалоспевни монолог“ наводно космополитски „дерегулисаном тржишту“?

Легије идиота у служби постојећег

Парадоксално, такав свет, у коме се све потчињава „гвозденој логици апсолутног капитала“, уопште није „чврсти кристал“, неподложан нашем даљем деловању. Он није вечан, једном зацементиран и непроменљив, ма шта о томе говорили „свештеници разочарања“: конформистичка интелектуална класа или барем њена претежна већина. Он је, као и све друго, само привремен, рањив и екстремно нестабилан, чак и експлозиван. Наравно, први услов за спознају (наопакости) тог света је да, крећући се „измењеном територијом“, не користимо мапе које су цртали наши противници: „Заправо, ми управо пролазимо кроз ’време настајања и преображаја’ (према срећној Хегеловој формули)“, примећује италијански филозоф Дијего Фузаро. У такво време „’старе категорије више не држе воду’, а старе мапе више нису од помоћи…“ Старе формуле користе још само „идиоти у служби капитала“, не примећујући да се „сценарио променио: они су само ’прашина на чизмама историје’ (опет Хегел); легија идиота која, као у време Мажино линије, води унапред изгубљени рат јер ратује на основу војних карти из претходног сукоба…, или на основу мапа које су им нацртали непријатељи“.
Оно што постоји није све. То би ваљало увек имати на уму. Постоји и оно што је само замишљено и што се већ сутра може претворити у сасвим опипљиву стварност. То се, у ствари, непрекидно и дешава, јер свет не престаје да се мења. Ти покрети су у почетку често флуидни и измичу површним посматрачима. То не виде „корисни идиоти“, увек у служби постојећег, као „најправеднијег“, „једино могућег“ и „реално постојећег света“.

У ствари, како тврди Фузаро, „феудални капитализам се структурирао, у периоду између 1989. и садашњости, као капиларни систем апсолутне контроле над фрагментираном и изрованом територијом, у некој врсти ’Светог Римског царства финансија’…“ Овде је све безусловно зависило само од воље или зловоље нових феудалаца – економске олигархије и магната финансија – обавезно „на штету новог плебса и нових слугу, све бројнијих, све експлоатисанијих и све сиромашнијих.“
Не дешава се одвише често да светски државници проговоре о савременим проблемима на језику који би био разумљив и јасан и „обичним“ људима. У свету је, хтели ми то или не, наступила епоха радикалних промена, и оне су све дубље и фундаменталније, рекао је председник Руске Федерације Владимир Путин на заседању Међународног клуба Валдај у Сочију. Свет током протеклих деценија доживљава дубоку цивилизацијску кризу, а та „трансформација, чији смо учесници и сведоци, другачијег је профила у односу на оне које су се већ неколико пута дешавале у историји човечанства“.
- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању


Један коментар

  1. Tоплица

    Све сјајно уочено. Ипак морамо стално имати у виду “маштабност” фигура о којима је овде реч. Ево сад, кад послови Запада као минимум стагнирају у односу на оне на Истоку, глобализација изражена кроз разигравања корјенитих промена на свим правцима живота просто кипти. Док је та аждаха сита мировала, њена величина слабије се и уочавала, али сад ! Прште санкције на све стране, морални преображај тоталан, антропологија све до преображаја човека самог, туторисања свуда каква Свет не памти, војне вежбе и ратне припреме и бројне ситније и крупније мере. Наговештава се и велики РЕСЕТ, па се онда сугерише да је све поменуто само предигра ! А тај ресет оголиће цели свет до голе коже, да би се на томе градио нови почетак ! Но какав, кад знамо да су сви слични пројекти на крају испадали смешни ? Узмимо за пример само последњи комунистички; Лењин и братија срушише и сравнише са земљом ама баш све, да би се након подужег искреног труда испоставило да принцип заједничког власништва не функционише, те да све пропада. Овде није згорег присетити се књиге “Смысл творчества” Николаја Бердјаева, да бисмо се подсетили домена деловања човека и Бога.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *