Partnerstvo umesto nepoverenja

60 godina od Beogradske konferencije nesvrstanih (I)

Izlaganje na forumu „Razgovori o Pokretu nesvrstavanja“

Beograd će 11. i 12. oktobra 2021. biti mesto okupljanja visokih predstavnika nesvrstanih zemalja koji će obeležiti 60. godišnjicu Prvog samita Pokreta nesvrstavanja, održanog od 1. do 6. septembra 1961. Tada je Pokret brojao 25, a danas broji 120 članica. Srbija čuva tradiciju plodne saradnje s nesvrstanim zemljama, duboko međusobno poštovanje i poverenje i nastoji da obnovi i ojača prijateljstvo u novim uslovima, bez obzira na to što je danas u statusu posmatrača. Beograd će ovih dana ponovo biti mesto iz kojeg će krenuti zajednički poziv „savesti čovečanstva“, onima koji su najodgovorniji za budućnost čovečanstva, da se obezbede mir, popuštanje, dijalog i miroljubiva koegzistencija. Ako je pre 60 godina iz Beograda krenula poruka da blokovska konfrontacija nije neizbežna, narednih dana može krenuti poziv – partnerstvo umesto nepoverenja.

Nesvrstavanje u spoljnoj i samoupravljanje u unutrašnjoj politici bila su dva stuba strategije Jugoslavije posle Drugog svetskog rata po kojima je ona bila prepoznata i priznata jednako na Zapadu, Istoku, Severu i Jugu. Stopa njenog privrednog rasta bila je među najvišim u svetu (posle Japana), a obrazovanje i zdravstvena zaštita besplatni. Primer Jugoslavije bio je istovremeno inspirativan za novooslobođene i zemlje u razvoju, i upitan za blokovski svrstane zemlje Istoka i Zapada. Danas Srbija ističe nezavisnost, vojnu neutralnost i težnju za dobrim odnosima sa svim važnijim činiocima međunarodnih odnosa.

SNAGA NESVRSTANIH Pored Indije, Egipta i Indonezije, Jugoslavija je najzaslužnija za osnivanje i političko profilisanje Pokreta nesvrstanih zemalja (PNZ).
Nesvrstanost je dala Jugoslaviji i njenoj diplomatiji novu snagu i veliki prostor za delovanje na međunarodnoj sceni, razvoj bilateralnih odnosa i jačanje međunarodnog ugleda i položaja. Jugoslovenskoj diplomatiji bila su otvorena mnoga vrata jer je predstavljala zemlju lidera PNZ i pridržavala se jasnih principa. Bila je spremna da pomogne drugima na mnogim poljima, od bezbednosti i odbrane, preko zdravstva i ishrane, do školovanja i obuke kadrova. Njeni partneri bili su sigurni da Jugoslavija poštuje ravnopravnost, uzajamnu korist i, naročito, da se ne meša u unutrašnje poslove drugih zemalja. Zbog toga su Jugoslavija i njena diplomatija prihvatani s velikim poštovanjem i poverenjem.
Predsednik Josip Broz Tito bio je tražen i poželjan sagovornik i gost u svim delovima sveta, a Beograd je postao veliki centar diplomatskih aktivnosti na svim važnijim poljima, od politike i bezbednosti, do trgovine, razvoja, finansija i kulture. Beograd nisu posećivali samo lideri nesvrstanih i susednih zemalja već i predsednici i monarsi SAD, SSSR-a, Velike Britanije, Nemačke, Holandije, Belgije, skandinavskih i mnogih drugih zemalja. Jugoslavija je bila inicijator koordiniranih aktivnosti neutralnih i nesvrstanih zemalja Evrope na izgradnji i konstituisanju evropskog sistema bezbednosti i saradnje (KEBS-OEBS).

BORBA ZA MIR I RAZVOJ U novooslobođenim zemljama jugoslovenskim diplomatama bilo je omogućeno praktično da biraju šta im je potrebno, od osnovnih uslova za rad do koncesija za jugoslovenska preduzeća u privrednim oblastima od strateškog značaja kao što su, na primer, izvori nafte ili najtraženijih minerala. U tim uslovima saradnja je više zavisila od njenih kreditnih sposobnosti i kapaciteta operative u oblasti investicija, građevinarstva i industrije da prihvate velike projekte i poslove, nego od bilo kakvih prepreka, predubeđenja ili rezervisanosti naručilaca. Razume se, jugoslovenske firme bile su sposobne da izdrže i najoštriju konkurenciju u takmičenjima na tenderima za projekte koje su finansirale svetske finansijske institucije.
PNZ je bio angažovan u mnogim pravcima. Najvažniji pravac predstavljala je borba za mir, sprečavanje globalnog nuklearnog konflikta i popuštanje. U tom pravcu značajan je poseban dokument-poziv koji su učesnici Samita u Beogradu uputili liderima dve supersile – SAD i SSSR – na dijalog i popuštanje napetosti.
Strategija PNZ obuhvatala je borbu za okončanje dekolonizacije, sprečavanje neokolonijalizma, odbranu od pritisaka vojnopolitičkih i ideoloških blokova, kao i za ubrzani socijalno-ekonomski razvoj. Jačanje međusobne saradnje nesvrstanih zemalja, poznate kao saradnja Jug-Jug, pospešilo je njihovu ekonomsku i političku emancipaciju a Jugoslaviji, kao razvijenijoj zemlji u razvoju, dalo mogućnost korišćenja prednosti u znanju i tehnologijama.
Nesvrstane zemlje prihvatale su Jugoslaviju kao najpouzdanijeg partnera u ekonomskom razvoju, jačanju postignute nezavisnosti i demokratizaciji međunarodnih odnosa preko sistema UN. Ponekad su očekivanja od Jugoslavije bila nerealna, pa čak i idealistička. Bilo je, na primer, i takvih zahteva pojedinih država da Jugoslavija preuzme upravljanje velikim napuštenim vojnopomorskim bazama bivših kolonijalnih metropola. Jugoslavija je, pored ostalog, bila predsedavajući grupi 17 NZ za nadgledanje procesa nezavisnosti Namibije, pokretač osnivanja mnogih novinskih agencija NZ…
Zahvaljujući osnivanju i decenijskom delovanju PNZ kao nezavisnog faktora na međunarodnoj sceni, SFRJ je stekla veliki broj bliskih prijatelja i pouzdanih partnera. Naročito efikasne bile su saradnja i koordinirane aktivnosti Pokreta u okviru UN, kao i u multilateralnim aktivnostima uopšte. Nije to bila samo „glasačka mašina“ već snažan i nezaobilazan organizam s mnogo novih i hrabrih inicijativa koje ni najmoćnije sile nisu mogle ignorisati. Zato je Pokret dao veliki doprinos demokratizaciji rada UN, kao i međunarodnih odnosa u celini. Ocene i stavovi jugoslovenske diplomatije o važnim međunarodnim pitanjima i putevima njihovog rešavanja primani su s velikim poštovanjem i, u najvećem broju slučajeva, podržavani i prihvatani.

PROJEKTI VREDNI POŠTOVANJA Kao razvijenija od većine zemalja u razvoju, sa izrazito razvijenim građevinarstvom, hidrogradnjom, industrijom mašina alatljika, proizvodnjom hrane, farmaceutskom industrijom i drugim kapacitetima, jugoslovenska privreda je, uz podršku uvek agilne i visokoprofesionalne diplomatije, obezbeđivala nova tržišta, izvore sirovina, veliki prostor za angažovanje u oblasti nauke, tehnologija, obrazovanja, medija za masovno komuniciranje. Jugoslavija i njena diplomatija imale su i ulogu mosta između zemalja u razvoju i razvijenog dela sveta, posebno između zemalja u razvoju i Evrope.
Tokom proteklih decenija jugoslovensko građevinarstvo ostvarilo je mnoge projekte vredne poštovanja. Samo jedna beogradska kompanija, „Energoprojekt“, izgradila je vodosistem poznat kao „Ćira-Pjura“ (Chira-Piura) u Peruu, vrednosti oko 1,4 milijarde USD koji je izmenio izgled regiona i doprineo njegovom dugoročnom razvoju. Ista kompanija izgradila je u Keniji dve hidroelektrane na reci Tani, vodovod i kanalizaciju u Najrobiju i Tiki, konferencijske dvorane, stambena naselja u Lusaki (Zambija), Harareu (Zimbabveu), Akri (Gana).
U više afričkih zemalja Institut za semena „Zemun Polje“ razvio je proizvodnju semena kukuruza prilagođenog afričkim klimatskim uslovima, pomažući na taj način rešavanje problema ishrane. Mnogo je sličnih primera, drugih jugoslovenskih firmi s vrhunskom reputacijom i realizovanim strateškim projektima širom sveta. Jugoslovenska preduzeća pružila su veliki doprinos rešavanju jednog od najvažnijih problema afričkih zemalja – navodnjavanja i vodosnabdevanja (Kenija, Tunis, Libija, Angola).
Jugoslavija je bila široko prihvaćen partner u saradnju u oblasti bezbednosti, odbrane i vojne industrije. Mnoge novooslobođene zemlje spremno su se opremale vojnom tehnikom, naoružanjem, odećom i obućom iz Jugoslavije, na hiljade oficirskih kadrova i stručnjaka školovalo se i usavršavalo na vojnim akademijama i u drugim ustanovama u Srbiji i drugim bivšim jugoslovenskim republikama.

SANKCIJE I SARADNJA Devedesetih godina prošlog veka SR Jugoslavija je bila pod sankcijama kakve nisu zabeležene u novijoj istoriji međunarodnih odnosa, s ispražnjenim deviznim rezervama, bez spoljnotrgovinske razmene, bez pristupa međunarodnim finansijskim institucijama.
Jedan od zadataka jugoslovenske diplomatije bio je – da obezbedi naplatu dugovanja partnera iz nesvrstanih zemalja kako bi se bar do izvesne mere ublažio nedostatak deviznih sredstava. Koleginica, prvi sekretar, otpravnica poslova jugoslovenske ambasade u jednoj afričkoj članici pokreta nesvrstanih, intervencijom na vrhu, obezbedila je naplatu velikog dugovanja za izvršene investicione radove. Bio je to, u tadašnjim uslovima, ogroman doprinos ublažavanju posledica blokade SRJ. Po ubrzanoj proceduri unapređena je za ambasadorku, o čemu je obaveštena cela diplomatska mreža.
Taj slučaj ostaje kao primer vrhunskog profesionalizma i požrtvovanosti jugoslovenske diplomatije u teškim uslovima, ali i primer razumevanja i solidarnosti nesvrstanih partnera prema SR Jugoslaviji (Srbija i Crna Gora). Bilo je i slučajeva da je jugoslovenska strana dugovala drugim nesvrstanim zemljama, koje su se u vreme sankcija odricale dela svojih potraživanja ili vraćanje duga odlagale za bolja vremena.

Kraj u sledećem broju