Партнерство уместо неповерења

60 година од Београдске конференције несврстаних (I)

Излагање на форуму „Разговори о Покрету несврставања“

Београд ће 11. и 12. октобра 2021. бити место окупљања високих представника несврстаних земаља који ће обележити 60. годишњицу Првог самита Покрета несврставања, одржаног од 1. до 6. септембра 1961. Тада је Покрет бројао 25, а данас броји 120 чланица. Србија чува традицију плодне сарадње с несврстаним земљама, дубоко међусобно поштовање и поверење и настоји да обнови и ојача пријатељство у новим условима, без обзира на то што је данас у статусу посматрача. Београд ће ових дана поново бити место из којег ће кренути заједнички позив „савести човечанства“, онима који су најодговорнији за будућност човечанства, да се обезбеде мир, попуштање, дијалог и мирољубива коегзистенција. Ако је пре 60 година из Београда кренула порука да блоковска конфронтација није неизбежна, наредних дана може кренути позив – партнерство уместо неповерења.

Несврставање у спољној и самоуправљање у унутрашњој политици била су два стуба стратегије Југославије после Другог светског рата по којима је она била препозната и призната једнако на Западу, Истоку, Северу и Југу. Стопа њеног привредног раста била је међу највишим у свету (после Јапана), а образовање и здравствена заштита бесплатни. Пример Југославије био је истовремено инспиративан за новоослобођене и земље у развоју, и упитан за блоковски сврстане земље Истока и Запада. Данас Србија истиче независност, војну неутралност и тежњу за добрим односима са свим важнијим чиниоцима међународних односа.

СНАГА НЕСВРСТАНИХ Поред Индије, Египта и Индонезије, Југославија је најзаслужнија за оснивање и политичко профилисање Покрета несврстаних земаља (ПНЗ).
Несврстаност је дала Југославији и њеној дипломатији нову снагу и велики простор за деловање на међународној сцени, развој билатералних односа и јачање међународног угледа и положаја. Југословенској дипломатији била су отворена многа врата јер је представљала земљу лидера ПНЗ и придржавала се јасних принципа. Била је спремна да помогне другима на многим пољима, од безбедности и одбране, преко здравства и исхране, до школовања и обуке кадрова. Њени партнери били су сигурни да Југославија поштује равноправност, узајамну корист и, нарочито, да се не меша у унутрашње послове других земаља. Због тога су Југославија и њена дипломатија прихватани с великим поштовањем и поверењем.
Председник Јосип Броз Тито био је тражен и пожељан саговорник и гост у свим деловима света, а Београд је постао велики центар дипломатских активности на свим важнијим пољима, од политике и безбедности, до трговине, развоја, финансија и културе. Београд нису посећивали само лидери несврстаних и суседних земаља већ и председници и монарси САД, СССР-а, Велике Британије, Немачке, Холандије, Белгије, скандинавских и многих других земаља. Југославија је била иницијатор координираних активности неутралних и несврстаних земаља Европе на изградњи и конституисању европског система безбедности и сарадње (КЕБС-ОЕБС).

БОРБА ЗА МИР И РАЗВОЈ У новоослобођеним земљама југословенским дипломатама било је омогућено практично да бирају шта им је потребно, од основних услова за рад до концесија за југословенска предузећа у привредним областима од стратешког значаја као што су, на пример, извори нафте или најтраженијих минерала. У тим условима сарадња је више зависила од њених кредитних способности и капацитета оперативе у области инвестиција, грађевинарства и индустрије да прихвате велике пројекте и послове, него од било каквих препрека, предубеђења или резервисаности наручилаца. Разуме се, југословенске фирме биле су способне да издрже и најоштрију конкуренцију у такмичењима на тендерима за пројекте које су финансирале светске финансијске институције.
ПНЗ је био ангажован у многим правцима. Најважнији правац представљала је борба за мир, спречавање глобалног нуклеарног конфликта и попуштање. У том правцу значајан је посебан документ-позив који су учесници Самита у Београду упутили лидерима две суперсиле – САД и СССР – на дијалог и попуштање напетости.
Стратегија ПНЗ обухватала је борбу за окончање деколонизације, спречавање неоколонијализма, одбрану од притисака војнополитичких и идеолошких блокова, као и за убрзани социјално-економски развој. Јачање међусобне сарадње несврстаних земаља, познате као сарадња Југ-Југ, поспешило је њихову економску и политичку еманципацију а Југославији, као развијенијој земљи у развоју, дало могућност коришћења предности у знању и технологијама.
Несврстане земље прихватале су Југославију као најпоузданијег партнера у економском развоју, јачању постигнуте независности и демократизацији међународних односа преко система УН. Понекад су очекивања од Југославије била нереална, па чак и идеалистичка. Било је, на пример, и таквих захтева појединих држава да Југославија преузме управљање великим напуштеним војнопоморским базама бивших колонијалних метропола. Југославија је, поред осталог, била председавајући групи 17 НЗ за надгледање процеса независности Намибије, покретач оснивања многих новинских агенција НЗ…
Захваљујући оснивању и деценијском деловању ПНЗ као независног фактора на међународној сцени, СФРЈ је стекла велики број блиских пријатеља и поузданих партнера. Нарочито ефикасне биле су сарадња и координиране активности Покрета у оквиру УН, као и у мултилатералним активностима уопште. Није то била само „гласачка машина“ већ снажан и незаобилазан организам с много нових и храбрих иницијатива које ни најмоћније силе нису могле игнорисати. Зато је Покрет дао велики допринос демократизацији рада УН, као и међународних односа у целини. Оцене и ставови југословенске дипломатије о важним међународним питањима и путевима њиховог решавања примани су с великим поштовањем и, у највећем броју случајева, подржавани и прихватани.

ПРОЈЕКТИ ВРЕДНИ ПОШТОВАЊА Као развијенија од већине земаља у развоју, са изразито развијеним грађевинарством, хидроградњом, индустријом машина алатљика, производњом хране, фармацеутском индустријом и другим капацитетима, југословенска привреда је, уз подршку увек агилне и високопрофесионалне дипломатије, обезбеђивала нова тржишта, изворе сировина, велики простор за ангажовање у области науке, технологија, образовања, медија за масовно комуницирање. Југославија и њена дипломатија имале су и улогу моста између земаља у развоју и развијеног дела света, посебно између земаља у развоју и Европе.
Током протеклих деценија југословенско грађевинарство остварило је многе пројекте вредне поштовања. Само једна београдска компанија, „Енергопројект“, изградила је водосистем познат као „Ћира-Пјура“ (Chira-Piura) у Перуу, вредности око 1,4 милијарде УСД који је изменио изглед региона и допринео његовом дугорочном развоју. Иста компанија изградила је у Кенији две хидроелектране на реци Тани, водовод и канализацију у Најробију и Тики, конференцијске дворане, стамбена насеља у Лусаки (Замбија), Харареу (Зимбабвеу), Акри (Гана).
У више афричких земаља Институт за семена „Земун Поље“ развио је производњу семена кукуруза прилагођеног афричким климатским условима, помажући на тај начин решавање проблема исхране. Много је сличних примера, других југословенских фирми с врхунском репутацијом и реализованим стратешким пројектима широм света. Југословенска предузећа пружила су велики допринос решавању једног од најважнијих проблема афричких земаља – наводњавања и водоснабдевања (Кенија, Тунис, Либија, Ангола).
Југославија је била широко прихваћен партнер у сарадњу у области безбедности, одбране и војне индустрије. Многе новоослобођене земље спремно су се опремале војном техником, наоружањем, одећом и обућом из Југославије, на хиљаде официрских кадрова и стручњака школовало се и усавршавало на војним академијама и у другим установама у Србији и другим бившим југословенским републикама.

САНКЦИЈЕ И САРАДЊА Деведесетих година прошлог века СР Југославија је била под санкцијама какве нису забележене у новијој историји међународних односа, с испражњеним девизним резервама, без спољнотрговинске размене, без приступа међународним финансијским институцијама.
Један од задатака југословенске дипломатије био је – да обезбеди наплату дуговања партнера из несврстаних земаља како би се бар до извесне мере ублажио недостатак девизних средстава. Колегиница, први секретар, отправница послова југословенске амбасаде у једној афричкој чланици покрета несврстаних, интервенцијом на врху, обезбедила је наплату великог дуговања за извршене инвестиционе радове. Био је то, у тадашњим условима, огроман допринос ублажавању последица блокаде СРЈ. По убрзаној процедури унапређена је за амбасадорку, о чему је обавештена цела дипломатска мрежа.
Тај случај остаје као пример врхунског професионализма и пожртвованости југословенске дипломатије у тешким условима, али и пример разумевања и солидарности несврстаних партнера према СР Југославији (Србија и Црна Гора). Било је и случајева да је југословенска страна дуговала другим несврстаним земљама, које су се у време санкција одрицале дела својих потраживања или враћање дуга одлагале за боља времена.

Крај у следећем броју


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *