IZLOG KNJIGE

Dejvid Grosman
ŽIVOT SE SA MNOM MNOGO POIGRAO
Arhipelag, Beograd

Novi roman Davida Grosmana predstavlja veliki trenutak savremene svetske književnosti. Možda prvi put jedna osoba iz naših krajeva i našeg istorijskog i kulturnog iskustva postaje junak jednog velikog romana svetske književnosti. Junakinja romana je Eva Panić-Nahir, a veliki deo romana odigrava se u Beogradu, okolini Varvarina, na Golom otoku, kao i u drugim mestima bivše Jugoslavije. Grosmanov roman je velika i paradigmatična priča XX veka zasnovana na sudbini Eve Panić i na njenom životu od Čakoveca, preko Beograda i Varvarina, do Golog otoka i odlaska u Izrael, gde će decenijama živeti u kibucu. Život se poigrao sa Grosmanovom junakinjom, ali je nije slomio. Pričajući svoj život, Grosmanova junakinja ostavlja veliko zaveštanje samom svojom nesvakidašnjom i uzbudljivom pričom u kojoj oživljavaju složena istorijska vremena i čudesne ljudske sudbine, da bi u poznu starost odlučila da zajedno sa svojom porodicom ponovo poseti neka od mesta svog života, na prvom mestu Goli otok. [restrict]

Čarls Simić
ANĐELI NA ŽICI ZA VEŠ
Arhipelag, Beograd

Knjiga eseja velikog američkog pesnika srpskog porekla, dobitnika Pulicerove nagrade za književnost, predstavlja svedočanstvo jednog uzbudljivog i ispunjenog života. U ovim esejima Čarls Simić govori o detinjstvu i odrastanju, o Beogradu i Americi, o američkoj i srpskoj poeziji, o književnosti i stvarnosti, o sećanjima i životnom iskustvu.
Posle eseja u kojima se bavi „zastrašujućim rajevima“ svog detinjstva, odrastanja i mladosti, kao i srpskom i američkom stranom svog života, Čarls Simić piše o Gombroviču i Mendelsonu, o Zebaldu i Redonu, o pesničkom umeću i o umeću i strasti čitanja poezije, o Elizabet Bišop i Buliju Kolinsu, o Džejmsu Tejtu i Donaldu Džastisu, o Ričardu Vulberu i nobelovki Luizi Glik.
Posebno su uzbudljivi Simićevi eseji o Zbignjevu Herbertu i Ingeborg Bahman. Simić u ovoj knjizi piše i o poeziji Novice Tadića i Radmile Lazić. Dok kod Radmile Lazić izdvaja „lirsku inteligenciju“, za Novicu Tadića kaže da je „jedan od najoriginalnijih i najzanimljivijih pesnika današnjice“.

Branislav Stanković
STRADANJE MAČVE I ŠAPCA
U VELIKOM RATU
Prometej (Novi Sad) i RTS izdavaštvo (Beograd)

Razvijajući se i napredujući tokom čitavog 19. veka, Šabac je početak 20. stoleća dočekao kao napredna varoš, kako u ekonomskoj, tako i u kulturnoj sferi života. Uz novoosnovanu gimnaziju, negovanje pozorišnog života, otvara se i Čitalište, a u njemu i prva muzejska zbirka. Zbog blizine granice, Šabac postaje jedan od glavnih trgovačkih i izvozničkih centara Srbije. Svi ovi elementi, od Šapca će, kako kaže nemački putopisac Feliks Kanic, načiniti Mali Pariz. Stanovnici Šapca nisu mogli predvideti tragediju koju će grad preživeti u toku Velikog rata i od Malog Pariza postati Srpski Verden. Život uz granicu, kao najveća dotadašnja prednost, u ratu će postati najveća mana.
U nedelju, 9. avgusta, iznad Šapca će se pojaviti prvi neprijateljski avion, a već 12. avgusta, u ranu zoru, austrijske trupe 62. brigade 4. korpusa Druge armije, pod komandom general-majora Danija fon Đarmata, počeće prelaziti Savu kod drenovačke ade i u centar grada stići već u podne. Istovremeno počinje i povlačenje vojske i civilnog stanovništva, a oni koji su u Šapcu ostali, uzalud su kroz prozore izbacili bele barjake jer će se ubrzo pokazati genocidni karakter namera Austrougarske, koja je želela i poraz i ekonomsko i demografsko uništenje.
Svojevrsni simbol stradanja Šapčana postaće saborni hram Svetih apostola Petra i Pavla gde su stanovnici držani tri dana bez vode i hrane na avgustovskoj vrelini.

Jovan N. Tomić
JUGOSLAVIJA U EMIGRACIJI – PISMA I BELEŠKE 1917
Prometej, Novi Sad

Jovan N. Tomić je 1921. godine objavio knjigu „Jugoslavija u emigraciji“, u kojoj je prikazao političke težnje dela jugoslovenske i srpske emigracije tokom Prvog svetskog rata, sa posebnim osvrtom na njihovo zalaganje da buduća jugoslovenska država bude uspostavljena kao federativna republika. Knjigu je napisao sa izrazito monarhističkih pozicija i predstavio „starije“ srpske republikance negativno – kao političke oportuniste, lažne demokrate i antipatriote, te ih optužio da su svojim zalaganjem za jugoslovensku republiku išli protiv srpskih interesa u budućoj jugoslovenskoj državi.

Milovan Pizari
NA BALKANSKOM FRONTU – Rat i zločini protiv civilnog stanovništva u Srbiji od 1914. do 1918
Prometej, Arhiv Vojvodine, Novi Sad

Prema rečima autora, veliki deo ovog rada usredsređen je na ova poslednja pitanja, s namerom ne samo da ih rasvetli, već da pokaže kako su ona bila sastavni deo evropske upotrebe nasilja protiv civila. Ono što se, kako navodi dr Pizari, desilo u Srbiji, u stvari, nije bio balkanski fenomen. Nasilje nad civilima, od 1914. do 1918, bilo je na različite načine prisutno kod svih zaraćenih strana, s posledicama koje su koliko tragične, toliko, čak i danas, malo poznate. U slovu o ovoj knjizi Davide Skalmani, direktor Italijanskog instituta, navodi da iz vizure srpskog konteksta i Balkanskog fronta, Pizari rasvetljava istoriografski problem Velikog rata u njegovoj suštinskoj i savremenoj složenosti: povezanost dugoročnih elemenata s vojno-političkim odlukama koje su imale razorne posledice, pravila koja važe samo na papiru i hladne efikasnosti birokratskih mašina. „To su teme koje ne možemo ignorisati, veoma nas se blisko tiču kao Italijana, Evropljana i građana dvadeset prvog veka“, zabeležio je pored ostalog Skalmani.

Elif Šafak
KAKO SAČUVATI ZDRAV RAZUM U DOBA PODELA
Laguna, Beograd

Živimo u doba teskobe pritisnuti događajima oko sebe. Tište nas nepravda, patnja, neprestana kriza. Kako usred svega toga možemo da sačuvamo nadu i veru u bolje sutra? I kako da sačuvamo zdrav razum u doba sve žešćih podela? Kako izaći iz mračne šume dezinformacija i populizma pomoću kulture i optimizma? U ovom snažnom pozivu na svesni optimizam, književnica i aktivistkinja Elif Šafak osvrće se na naše doba pesimizma, gde emocije vode i zavode politiku, a dezinformacije i strah su norma. Elif Šafak uranja u sopstvena sećanja i istražuje moć priča kako bi nam otkrila da književnost može da podstakne demokratiju, toleranciju i napredak. Uz to nas podseća da samo kada pažljivo slušamo jedni druge, uzajamna empatija postaje jača, a naša vera u bolju i mudriju budućnost snažnija.

Milan Ristović
MUSSOLINI ANTE PORTAS – Italijanski fašizam i jugoslovensko susedstvo (1919–1925)
Službeni glasnik, Beograd

Viđenje fašizma očima savremenika uverljivo je prikazano na izvornoj građi. Kako u svojoj recenziji ove knjige navodi prof. dr Todor Kuljić, stoga je ova studija nužna korekcija svake naknadne pameti o fašizmu dok neostrašćena analiza bogatog materijala olakšava odgonetanje i uživljavanje u hegemoni smisao jednog doba s visine. „Postoje kolektivne samoobmane savremenika fašizma, ali i pripisivanja potonjih generacija analitičara fašizma. Sadržaj ove knjige neposredno i posredno koriguje jednostranost obeju generacija… U ekspanziji ’patriotskih’ studija, pristup ove knjige je usamljen“, navodi Kuljić i dodaje da „onaj ko danas piše sa jugoslovenskog stanovišta izaziva podozrivost koju, međutim, treba shvatiti kao autentičnu pohvalu“. Milan Ristović se, prema rečima Mileta Bjelajca, opredelio za jedan savremen i višeslojan pristup temi, dok sa stanovišta srpske istoriografije ovaj rad je važan zato što daje pregled kako se u pojedinim republikama, naslednicama Jugoslavije, danas gleda na ovu problematiku, što je posebno značajno zbog preispitivanja stvarne uloge srpskog faktora nekada, najviših namera ondašnjih državnih rukovodilaca.

Henrik Sjenkjevič
KRSTAŠI
Dereta, Beograd

Istorijski roman iz 1900. godine opisuje srednjovekovni sukob dvaju svetova – slovenskog i germanskog – kroz pustolovine dvojice vitezova. Mladi Zbiško putuje kroz Poljsku sa svojim stricem Maćkom nakon ratovanja oko Litvanije. Na putu ka rodnom Bogdanjecu Zbiško se zaljubljuje u mlađanu Danusju i zbog zaveta koji joj je dao, očaran njenom lepotom i glasom, zapašće u prvu nevolju na putu i biće osuđen na smrt zbog svoje nesmotrenosti. Pošto će ga njegova voljena spasti smrti, pratićemo mnoštvo dogodovština mladog viteza, a s njim i već ostarelog Maćka. Sudbina će im prirediti mnoge zamke i gubitke, kao i slavne dane, sve do konačne bitke između godinama ugnjetavanog naroda i osionih krstaša. [/restrict]