ИЗЛОГ КЊИГЕ

Дејвид Гросман
ЖИВОТ СЕ СА МНОМ МНОГО ПОИГРАО
Архипелаг, Београд

Нови роман Давида Гросмана представља велики тренутак савремене светске књижевности. Можда први пут једна особа из наших крајева и нашег историјског и културног искуства постаје јунак једног великог романа светске књижевности. Јунакиња романа је Ева Панић-Нахир, а велики део романа одиграва се у Београду, околини Варварина, на Голом отоку, као и у другим местима бивше Југославије. Гросманов роман је велика и парадигматична прича XX века заснована на судбини Еве Панић и на њеном животу од Чаковеца, преко Београда и Варварина, до Голог отока и одласка у Израел, где ће деценијама живети у кибуцу. Живот се поиграо са Гросмановом јунакињом, али је није сломио. Причајући свој живот, Гросманова јунакиња оставља велико завештање самом својом несвакидашњом и узбудљивом причом у којој оживљавају сложена историјска времена и чудесне људске судбине, да би у позну старост одлучила да заједно са својом породицом поново посети нека од места свог живота, на првом месту Голи оток. [restrict]

Чарлс Симић
АНЂЕЛИ НА ЖИЦИ ЗА ВЕШ
Архипелаг, Београд

Књига есеја великог америчког песника српског порекла, добитника Пулицерове награде за књижевност, представља сведочанство једног узбудљивог и испуњеног живота. У овим есејима Чарлс Симић говори о детињству и одрастању, о Београду и Америци, о америчкој и српској поезији, о књижевности и стварности, о сећањима и животном искуству.
После есеја у којима се бави „застрашујућим рајевима“ свог детињства, одрастања и младости, као и српском и америчком страном свог живота, Чарлс Симић пише о Гомбровичу и Менделсону, о Зебалду и Редону, о песничком умећу и о умећу и страсти читања поезије, о Елизабет Бишоп и Булију Колинсу, о Џејмсу Тејту и Доналду Џастису, о Ричарду Вулберу и нобеловки Луизи Глик.
Посебно су узбудљиви Симићеви есеји о Збигњеву Херберту и Ингеборг Бахман. Симић у овој књизи пише и о поезији Новице Тадића и Радмиле Лазић. Док код Радмиле Лазић издваја „лирску интелигенцију“, за Новицу Тадића каже да је „један од најоригиналнијих и најзанимљивијих песника данашњице“.

Бранислав Станковић
СТРАДАЊЕ МАЧВЕ И ШАПЦА
У ВЕЛИКОМ РАТУ
Прометеј (Нови Сад) и РТС издаваштво (Београд)

Развијајући се и напредујући током читавог 19. века, Шабац је почетак 20. столећа дочекао као напредна варош, како у економској, тако и у културној сфери живота. Уз новоосновану гимназију, неговање позоришног живота, отвара се и Читалиште, а у њему и прва музејска збирка. Због близине границе, Шабац постаје један од главних трговачких и извозничких центара Србије. Сви ови елементи, од Шапца ће, како каже немачки путописац Феликс Каниц, начинити Мали Париз. Становници Шапца нису могли предвидети трагедију коју ће град преживети у току Великог рата и од Малог Париза постати Српски Верден. Живот уз границу, као највећа дотадашња предност, у рату ће постати највећа мана.
У недељу, 9. августа, изнад Шапца ће се појавити први непријатељски авион, а већ 12. августа, у рану зору, аустријске трупе 62. бригаде 4. корпуса Друге армије, под командом генерал-мајора Данија фон Ђармата, почеће прелазити Саву код дреновачке аде и у центар града стићи већ у подне. Истовремено почиње и повлачење војске и цивилног становништва, а они који су у Шапцу остали, узалуд су кроз прозоре избацили беле барјаке јер ће се убрзо показати геноцидни карактер намера Аустроугарске, која је желела и пораз и економско и демографско уништење.
Својеврсни симбол страдања Шапчана постаће саборни храм Светих апостола Петра и Павла где су становници држани три дана без воде и хране на августовској врелини.

Јован Н. Томић
ЈУГОСЛАВИЈА У ЕМИГРАЦИЈИ – ПИСМА И БЕЛЕШКЕ 1917
Прометеј, Нови Сад

Јован Н. Томић је 1921. године објавио књигу „Југославија у емиграцији“, у којој је приказао политичке тежње дела југословенске и српске емиграције током Првог светског рата, са посебним освртом на њихово залагање да будућа југословенска држава буде успостављена као федеративна република. Књигу је написао са изразито монархистичких позиција и представио „старије“ српске републиканце негативно – као политичке опортунисте, лажне демократе и антипатриоте, те их оптужио да су својим залагањем за југословенску републику ишли против српских интереса у будућој југословенској држави.

Милован Пизари
НА БАЛКАНСКОМ ФРОНТУ – Рат и злочини против цивилног становништва у Србији од 1914. до 1918
Прометеј, Архив Војводине, Нови Сад

Према речима аутора, велики део овог рада усредсређен је на ова последња питања, с намером не само да их расветли, већ да покаже како су она била саставни део европске употребе насиља против цивила. Оно што се, како наводи др Пизари, десило у Србији, у ствари, није био балкански феномен. Насиље над цивилима, од 1914. до 1918, било је на различите начине присутно код свих зараћених страна, с последицама које су колико трагичне, толико, чак и данас, мало познате. У слову о овој књизи Давиде Скалмани, директор Италијанског института, наводи да из визуре српског контекста и Балканског фронта, Пизари расветљава историографски проблем Великог рата у његовој суштинској и савременој сложености: повезаност дугорочних елемената с војно-политичким одлукама које су имале разорне последице, правила која важе само на папиру и хладне ефикасности бирократских машина. „То су теме које не можемо игнорисати, веома нас се блиско тичу као Италијана, Европљана и грађана двадесет првог века“, забележио је поред осталог Скалмани.

Елиф Шафак
КАКО САЧУВАТИ ЗДРАВ РАЗУМ У ДОБА ПОДЕЛА
Лагуна, Београд

Живимо у доба тескобе притиснути догађајима око себе. Тиште нас неправда, патња, непрестана криза. Како усред свега тога можемо да сачувамо наду и веру у боље сутра? И како да сачувамо здрав разум у доба све жешћих подела? Како изаћи из мрачне шуме дезинформација и популизма помоћу културе и оптимизма? У овом снажном позиву на свесни оптимизам, књижевница и активисткиња Елиф Шафак осврће се на наше доба песимизма, где емоције воде и заводе политику, а дезинформације и страх су норма. Елиф Шафак урања у сопствена сећања и истражује моћ прича како би нам открила да књижевност може да подстакне демократију, толеранцију и напредак. Уз то нас подсећа да само када пажљиво слушамо једни друге, узајамна емпатија постаје јача, а наша вера у бољу и мудрију будућност снажнија.

Милан Ристовић
MUSSOLINI ANTE PORTAS – Италијански фашизам и југословенско суседство (1919–1925)
Службени гласник, Београд

Виђење фашизма очима савременика уверљиво је приказано на изворној грађи. Како у својој рецензији ове књиге наводи проф. др Тодор Куљић, стога је ова студија нужна корекција сваке накнадне памети о фашизму док неострашћена анализа богатог материјала олакшава одгонетање и уживљавање у хегемони смисао једног доба с висине. „Постоје колективне самообмане савременика фашизма, али и приписивања потоњих генерација аналитичара фашизма. Садржај ове књиге непосредно и посредно коригује једностраност обеју генерација… У експанзији ’патриотских’ студија, приступ ове књиге је усамљен“, наводи Куљић и додаје да „онај ко данас пише са југословенског становишта изазива подозривост коју, међутим, треба схватити као аутентичну похвалу“. Милан Ристовић се, према речима Милета Бјелајца, определио за један савремен и вишеслојан приступ теми, док са становишта српске историографије овај рад је важан зато што даје преглед како се у појединим републикама, наследницама Југославије, данас гледа на ову проблематику, што је посебно значајно због преиспитивања стварне улоге српског фактора некада, највиших намера ондашњих државних руководилаца.

Хенрик Сјенкјевич
КРСТАШИ
Дерета, Београд

Историјски роман из 1900. године описује средњовековни сукоб двају светова – словенског и германског – кроз пустоловине двојице витезова. Млади Збишко путује кроз Пољску са својим стрицем Маћком након ратовања око Литваније. На путу ка родном Богдањецу Збишко се заљубљује у млађану Данусју и због завета који јој је дао, очаран њеном лепотом и гласом, запашће у прву невољу на путу и биће осуђен на смрт због своје несмотрености. Пошто ће га његова вољена спасти смрти, пратићемо мноштво догодовштина младог витеза, а с њим и већ остарелог Маћка. Судбина ће им приредити многе замке и губитке, као и славне дане, све до коначне битке између годинама угњетаваног народа и осионих крсташа. [/restrict]