„Šangajski duh“ nad Evroazijom

Evroazijski kontinent podeljen je na dve „zone odgovornosti“: na manjem, zapadnom delu to su EU i NATO, dok veći, istočni deo od sada gotovo u potpunosti pripada Šangajskoj organizaciji za saradnju

Potpuno neprimetno u zapadnim medijima, kao što obično biva kada je reč o „neugodnim događajima“, prošlog petka, 17. septembra, u prestonici Tadžikistana Dušanbeu održan je 26. samit Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS). A povod, osim redovnog okupljanja lidera, bio je više nego respektabilan – pre 20 godina u Šangaju, 15. juna 2001, formirana je ova „regionalna struktura za multilateralnu saradnju“, kako je godinu dana ranije ocenjeno u prvoj Deklaraciji iz Dušanbea, iz jula 2000. Sada je usvojena i druga Deklaracija ŠOS-a u Dušabneu, a iz njenog sadržaja može se videti koliko je ŠOS napredovao i postao nezamenljiv faktor mira i stabilnosti u čitavoj Evroaziji, ali i na globalnom planu. [restrict]

SVETSKI RAZVOJ PRELAZI U ISTOČNI DEO EVROAZIJE Nakon što su se Amerika i NATO povukli iz Avganistana posle dve decenije, a SAD, Velika Britanija i Australija se ujedinjuju protiv Kine, uloga ŠOS-a tek će dobijati na značaju. U Dušanbeu je doneta odluka da se Islamska Republika Iran primi u punopravno članstvo ŠOS-a (gde je dosad Teheran imao status posmatrača), što takođe o mnogo čemu govori. A pre svega da će o budućnosti većeg dela Evroazije sada odlučivati njeni narodi. Evroazijski kontinent praktično je podeljen na dve „zone odgovornosti“. Na manjem, zapadnom delu to su Evropska unija i NATO, gde se praktično o svemu pita i vanregionalna sila, SAD. Veći, istočni deo Evroazije sada gotovo u potpunosti pripada ŠOS-u. Izuzetak su jugoistočna Azija i Japan, kao i Arabijsko poluostrvo – rubni delovi kontinenta gde se nalaze velike američke vojne baze. U srcu Evroazije van punopravnog članstva ostala je samo još Turkmenija, zemlja izuzetno bogata ugljovodonicima, kao jedina država koja nije zvanično pristupila Šangajskom bloku, ali ona dobija redovne pozive da u svojstvu gosta prisustvuje sastancima na vrhu.
Zato su tu punopravne članice: Narodna Republika Kina, Ruska Federacija, Republika Indija, Islamska Republika Iran, Republika Kazahstan, Republika Kirgizija, Islamska Republika Pakistan, Republika Tadžikistan i Republika Uzbekistan. Uz njih su i tri države posmatrača: Republika Belorusija, Mongolija i Avganistan. Države članice čine 60 odsto teritorije Evroazije, odnosno 34 miliona kvadratnih kilometara (od čega polovina pripada Rusiji). Zajedno imaju bezmalo tri i po milijarde stanovnika. Prošle godine, na inicijativu Rusije, prvi put je održan i format „ŠOS plus“ uz učešće 25 zemalja, a liderima se preko video-linka obratio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Osam država (među njima Izrael, Ukrajina i Vijetnam) podnelo je molbu za status zemlje posmatrača, dok još njih devet spada u grupu privilegovanih „partnera u dijalogu“, uključujući Katar, Saudijsku Arabiju, Tursku i Egipat.
Samitu je predsedavao lider Tadžikistana Emomali Rahmon, uz Vladimira Putina jedini aktuelni šef države koji je učestvovao u osnivačkim skupovima „Šangajske petorke“ i ŠOS-a, 2000. i 2001. godine. Osim Rahmona i Putina (koji je zbog korone u njegovom okruženju u samoizolaciji i obratio se u onlajn-formatu) na samitu su učestvovali indijski premijer Narendra Modi, predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev, predsednik Kine Si Đinping, predsednik Kirgizije Sadir Žaparov, premijer Pakistana Imran Han i uzbekistanski šef države Šavkat Mirzijoev. Samitu su prisustvovali i beloruski lider Aleksandar Lukašenko, predsednik Irana Sejed Ibrahim Raisi i predsednik Mongolije Uhnagijn Hurelsuh. Kao specijalni Rahmonov gost bio je tu i turkmenski predsednik Gurbanguli Berdimuhamedov.
Lideri ŠOS-a usvojili su Deklaraciju iz Dušanbea, kao i još 30 dokumenata za dalje jačanje široke saradnje. U Deklaraciji, pored ostalog, stoji da organizacija teži da prostor ŠOS-a pretvori u region mira, saradnje, stabilnog razvoja i blagostanja i harmonije. Jasno je da, ukoliko se ovi ciljevi u najvećoj meri ostvare, neće više Zapad biti jedini „centar sveta“, već će težište svetskog razvoja preći u istočni deo Evroazije. U ovim okvirima treba i tragati za razumevanjem odnosa između dva najveća bloka u svetu, imajući u vidu da među njima narasta sve veća konkurencija koja poprima globalni karakter. To je geopolitički sudar „atlantizma“ i „evroazijstva“. Uzgred, najavljena alijansa Vašingtona, Londona i Kanbere zvanično ima cilj „uspostavljanje stabilnosti u Indo-pacifičkom regionu“, ali njihov uticaj danas sve teže doseže do obala Indijskog i Tihog okeana, a ni situacija na „Atlantiku“ više nije tako stabilna kao nekad. Stvorili su se realni uslovi i potreba za bržim usponom tako moćne organizacije u kakvu ŠOS prerasta. Ali, istovremeno, jačaju i otpori…

DOGAĐAJI U AVGANISTANU I INTERESI ČLANICA ŠOS-a „Države članice zalažu se za formiranje multipolarnog svetskog poretka, zasnovanog na opštepriznatim principima međunarodnog prava, multilateralizma, jednakoj, zajedničkoj, nedeljivoj, kompleksnoj i stabilnoj bezbednosti, kao i globalnoj i regionalnoj bezbednosti i stabilnosti, odbacivanju konfrontacije i konflikata. Države članice potvrđuju aktuelnost inicijativa za promociju saradnje u izgradnji međunarodnih odnosa novog tipa u duhu poštovanja, pravednosti, jednakosti i uzajamno korisne saradnje, kao i formiranja zajedničkog pogleda na ideju stvaranja jedinstvene sudbine čovečanstva. Države članice i dalje nameravaju da razvijaju saradnju u sferi politike i bezbednosti, trgovine, ekonomije, finansija i investicija, kulturnih i humanitarnih veza, sa ciljem izgradnje mirne, bezbedne, prosperitetne i ekološki čiste planete Zemlje. ŠOS je stupila u odgovorni period svog razvoja i države članice ističu neophodnost produbljivanja i širenja saradnje u okviru organizacije, ne predviđajući formiranje vojnopolitičkog saveza ili ekonomske integracije uz stvaranje nadnacionalnih institucija uprave“, navodi se u Deklaraciji iz Dušanbea.
Kolegama na samitu obratio se i ruski predsednik Putin. „Sada našoj organizaciji predstoji zadatak sprovođenja zajedničke usaglašene linije, uzimajući u obzir ozbiljne rizike povezane sa zaoštravanjem situacije u Avganistanu posle hitnog odlaska, da ne kažemo bekstva iz ove zemlje SAD i njihovih saveznika iz NATO-a. Dobro razumemo da se događaji u Avganistanu direktno projektuju na interese bezbednosti država članica ŠOS-a, tim pre što čitav niz naših država ima zajedničku granicu s Avganistanom. Moramo u prvom redu da aktiviramo potencijal organizacije da pružimo svestranu podršku početku inkluzivnog unutaravganistanskog mirovnog procesa i istovremeno učinimo sve da blokiramo pretnje terorizma, narko-trafikinkga i religioznog ekstremizma koje proističu iz ove zemlje“, poručio je prvi čovek Rusije.
Putin se založio da format „ŠOS plus“, uz učešće svih partnera, u budućnosti bude održavan paralelno sa samitima lidera zemalja članica. U svetlu potpisivanja Memoranduma o razumevanju između Sekretarijata ŠOS-a i Evroazijske ekonomske komisije, ponovo se založio za realizaciju svoje stare ideje „Velikog evroazijskog partnerstva“, odnosno „integracije integracija“, u koju bi bile uključene države ŠOS-a, Evroazijske ekonomske unije, Asocijacije država Jugoistočne Azije (ASEAN), kao i kineske Inicijative „Pojas i put“. Ova ideja svakako ima budućnost, jer su države ASEAN pojedinačno, na ovaj ili onaj način, već uključene u dijalog sa ŠOS-om, pa bi izvan „Velike Evroazije“ na kraju ostalo samo nekoliko zemalja s mnogo američkih vojnika na svojoj teritoriji. Tako bi se, postepeno i bez sukoba, potiskivalo američko vojno prisustvo u Evroaziji.

ZAPOČINJE ODGOVORNI PERIOD RAZVOJA Na dvadesetogodišnjicu formiranja ŠOS-a može se konstatovati, kako i sami lideri ističu, da „započinje odgovorni period razvoja“, po sasvim drugačijim pravilima. Tri ogromne sile, Kina, Rusija i Indija, kao i moćne regionalne države poput Pakistana i Irana, raspolažu sa sasvim dovoljno potencijala da stabilizuju postepeno čitav ogromni prostor Evroazije, uključujući i njen manji, zapadni deo. To bi i državama Evrope donelo ogromne koristi, imajući u vidu da najveći potencijal ekonomske saradnje, ali i najveće pretnje od ekstremizma, terorizma i trgovine narkoticima – sve to dolazi sa Istoka. Postaviće se ipak i pitanje prevlasti u Evroaziji, onog trenutka kada se jasno iskristališe prisustvo drugog, moćnog bloka na Istoku, i kada svima postane jasno da uticaj „spoljnih igrača“, poput SAD, ne mora uvek da bude stabilizujući i konstruktivan. Procesi u „indo-pacifičkom regionu“, gde Amerika pokušava da suzbije uticaj Kine, pokazuju da je ovo rivalstvo već sazrelo. Ali i da je uniplolarni „novi svetski poredak“ – koji je doneo patnju, siromaštvo i smrt milionima žitelja Evroazije – odavno prezreo. Da ne upotrebimo neku drugu reč.

[/restrict]