PAD NA PAMET – DEMOKRATIJA KAO PARAVAN

Iako su desnica i levica odavno nestale, ostali su njihovi kalupi koje su političari i ljudi skloni političarenju razvukli, proširili i od njih napravili kontejnere iz kojih smrde iščašene ideje koje mediji svakodnevno pale, pa gust crni dim ne dozvoljava oku da se otvori i vidi istinu

Politički pojmovi „desnica“ i „levica“ nastali su krajem 18. veka u Francuskoj, negde u vreme ili baš za vreme Francuske revolucije, a ta podela je proistekla iz rasporeda sedenja u Skupštini. S desne strane su sedeli oni koji su podržavali tradiciju i institucije starog poretka, a s leve oni koji su smatrali da su progresivni, moderni, protivili se monarhiji i bili su pobornici sekularizacije.
U narednom veku i početkom prošlog stoleća „levica“ se odnosila na one koji su bili protiv kapitalizma, a ujedno su pristalice demokratije. Međutim, u 21. veku, levica je postala radikalno-demokratska i svoj radikalizam, a protiv radikalizma su se borili u 18. veku, počeli su da ispoljavaju u svemu, koristeći demokratiju kao paravan za svakakva iščašenja koja potpadaju pod takozvana demokratska načela i prava.
Ono što sebe danas naziva levicom samo je skupina globalističkih poslušnika koji delaju u skladu s platom, mitom (korupcija), trendovima i društvom spektakla. Stoga, levica se svela na sve moguće pukotine kroz koje se razrastaju devijacije u plasteniku demokratije, a ljudi desne orijentacije uopšte se sami ne određuju kao desničari, već sve ono što se kosi s takozvanom levicom kvazilevičari nazivaju „desnicom“. Tako smo došli do situacije da u svetu biti levo znači štititi velike lobije poput gej-lobija, tačnije političkog homo, trans i ostalih seksualizama, štititi interese korporacija tako što masa koja levičari u naporu da se protiv kapitalizma bori, nemajući dovoljno pameti, tom istom korporativnom kapitalizmu služi kao najbolja reklama.
Biti levo u Srbiji znači ne biti u mogućnosti da se voli svoja država, da se barem poštuju Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, da se uzme u razmatranje pri stvaranju umetničkih dela u koja treba uložiti mnogo novca (filmovi, serije, predstave, muzika) i neko koje ima veze s nacionalnim identitetom, da se onome s kime se polemiše ne spočitava to da je zadrti nacionalista (mešaju pojam sa šovinistom).
Dakle, u Srbiji pojmovi desnice i levice podeljeni su još oštrije, teže i samodestruktivnije – na one koji vole svoju državu i one koji bi želeli da ona ponovo postane Titova Jugoslavija, jer nekoliko godina rata u krvavom raspadu „bratstva i jedinstva“ nije bilo dovoljno.
Levičari su i za „Deklaraciju o zajedničkom jeziku“, gde svakome daju za pravo da srpski jezik preimenuje u šta god želi zatirući tako smisao postojanja lingvistike. Levičari su i oni koji veruju da ne može neko voleti rokenrol muziku i crkvu. Levičari su i oni koji mrze selo verujući da su im svi preci živeli u Beogradu. Levičari su i oni koji kao degradaciju koriste rečenicu „Ma on ide u crkvu“. Levičari su oni koji pate za Titom koji je pobio toliko Srba da se među njima mora naći i neko od predaka današnjih levičara.
Jednostavno, levičari su svi oni koji ne znaju šta su, ili znaju ali žele biti nešto drugo. Oni koji pod plaštom prava oduzimaju prava većinama, a „boreći se“ protiv kapitalizma u kom manjine vladaju, oni i sami postupaju tako da su upravo manjinama dali najveća ovlašćenja.
I u danima kada je svet naelektrisan pravima i globalizacijom, a na pragu najvećeg sukoba u istoriji, iz tih kontejnera kulja dim i smrde nelogičnost, neobrazovanost i nepravda, ali se oni koji ih pale nadaju da će taj dim prikriti onaj ratni dim što ostaje iza bombi koje će bacati po desnoj strani ne bi li se zatrla svaka individualna karakteristika naroda koji ne pristaju da izgube svoj identitet i skrenu ulevo.
Ovaj brod se dugo ljuljao, ali putnici su prešli većinom s leve strane. Ako ne želimo da potone, pređimo na desnu, jer nas iz okeana očaja, oštrih struja dehumanizacije i talasa depopulacije neće izvući „pravda za kučiće“ i LGBT uz još neka slova, već samo Gospod, a valja pomoći zdravim razumom, samopoštovanjem i obrazovanjem.
Što bi rekli u biblioteci u kojoj sam član: „Levo su vam kompjuteri za pretragu kataloga, desno su vam knjige.“

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *