Коска без меса

Са врха власти и светских економских центара поручују да нам се „смеши“ све богатија будућност, а суморна слика из цегера и корпи наших грађана говори да нисмо много одмакли од дна. И да нећемо ни скоро, ни тако брзо

Све чешће чујемо да Србија постаје „економски тигар“, дочим ће ову годину завршити као најбоља у Европи по економском расту, како то говоре наши званичници. Очекивани економски раст је око седам одсто, што јесте добар резултат, поготову што је Србија у прошлој години имала један од најмањих падова БДП-а у Европи. Чак су сличне пројекције и ММФ-а, а по њима наша земља може очекивати побољшање економских параметара у наредном петогодишту, што ће се рефлектовати и кроз раст реалних доходака (плата и пензија), односно животног стандарда.

БДП И САРМЕ С друге стране, према упозорењима неких стручњака, Србија је и даље једна од најнеразвијених земаља у Европи, а да раст БДП-а не даје праву слику говоре и подаци Еуростата (Европска канцеларија за статистику) по којима Србија има један од најмањих БДП-а по глави становника у Европи, чак 16 пута мањи од Луксембурга, а пет пута од просека Европске уније.
А да би Србија и стварно достигла европски ниво, према проценама Светске банке, потребно је да има раст од најмање шест одсто годишње, и тако наредне две деценије. А то, пак, зависи од низа елемената и избегавања грешака које су, углавном, саставни део наше економије. Рецимо, скоро петину незапослених у Србији чине млађи од 30 година, што је још један критеријум по коме је српски економски тигар изнад европског просека.
Ту је и оно познато статистичко правило о сарми, по коме неко једе купус а неко месо. Иако званична статистика каже да инфлација у последњих годину дана износи свега 3,6 одсто, грађани Србије све више новца морају да издвоје за основне потрепштине, што драстично поспешује пад њиховог животног стандарда. Власт тврди да је просечна плата приближно 60.000 динара, међутим, две трећине радника прима знатно испод републичког просека, док је просечна пензија нижа од 30.000 динара. Многи пензионери, од укупно 1.650.000 њих, немају за храну, а ни за лекове. Економисти процењују да би плата за живот у Србији требало да износи 98.000 динара, како би породице могле да задовоље основне потребе у исхрани, становању, одевању, школовању, здравственој заштити, култури…

[restrict]

ПИЈАЧНИ ПАРАДОКС Ове податке износи Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача Србије, а у разговору за портал УГС Независност још каже: „Парадоксално је да се на пијацама продаје увозно поврће неколико пута скупље од домаћег, а да за домаћу производњу нема купаца. Домаће јаје на београдским пијацама кошта 25 динара, за килограм домаћег качкаваља треба платити више од 1.000 динара, док је у месарама килограм јунетине 800-900 динара.“
Ту је и цена горива у Србији, највећа у региону, чак већа за 30 одсто него у Босни и Херцеговини. И цене комуналних услуга су у већини српских градова последњих година више пута повећаване, док је минимална цена рада по сату у 2020. години у Србији износила 1,4 евра, што је вишеструко мање него у Данској (42 евра), Белгији (39,2), Мађарској (8,3), Румунији (5,5) или у Бугарској (4,4 евра).

ИНФЛАЦИЈА Ако је за утеху, и у свету је присутан тренд раста цена прехрамбених производа, који ће поништити ефекат најављених повећања плата и пензија. Свуда поскупљују месо, уље, гориво, струја и комуналије. Према подацима Завода за статистику, међугодишња инфлација је 3,3 одсто, што значи да су цене за толико веће него у јуну прошле године, пренели су медији.
Не треба бити велики стручњак па уочити да податак Завода за статистику о међугодишњој инфлацији од 3,3 одсто и исто толиком повећању цена за годину дана, не стоји. Како је то за РТС објаснила економска новинарка Радојка Николић, наша инфлација, која се кретала до два посто, сада је најновијим поскупљењима дошла до три посто. Иако то делује минимално, у ствари није јер је то за трећину више него што је било, дакле реч је о 30 посто већој инфлацији него што смо имали пре у структури инфлације, самим тим и 30 посто већи раст цена него што смо га имали раније, што се види у свакој потрошачкој корпи, односно, да су цене отишле од 10 до 30 одсто навише.
Списак роба и услуга чија је цена коригована је велики и креће се од брашна и уља, па до бензина, превоза, воћа, поврћа, струје, ТВ претплате, грађевинског материјала, меса, јаја, комуналија, цигарета, пореза, такси, технике, пецива, сира, сухомеснатих производа, некретнина, намета у банкама, алкохолних пића, одеће, обуће… Проценат увећања је различит за сваку од наведених ставки и креће се од 5 до чак и преко 100%.
У српским трговинама цене скачу готово на дневном нивоу. Највише се у новчанику осећају промене код издвајања за храну која је све скупља. Примера ради, уље је скупље за близу 20 посто у поређењу са прошлом годином, неки сухомеснати производи и за 26 одсто, колико и бели сир, док су јаја скупља и за 40 одсто. Додатни удар ових дана изазвало је поскупљење свињског меса за 20 одсто, али и до сада релативно јефтине пилетине, чија је цена виша за 15 одсто. Ту је и гориво које је скупље и до 25 динара по литру од почетка године, док је цена транспорта увећана за близу 15 процената.
Када је реч о услугама, ни оне не мирују па је тако струја скупља за 7,9 одсто у овој години; вода, у зависности од градова, од 5 до 22 посто, одвожење смећа од 17 до 36, док су банкарске услуге кориговале постојеће провизије од 15 па до 70 одсто. Ипак, чини се да је рекорд забележен код грађевинског материјала од којих су неки поскупели од 50 па до невероватних 120 посто. Такав скок условио је и и повећање цена квадрата некретнина и то од 2 па све до 10 посто у просеку.
Из Националне организације потрошача Србије (НОПС) кажу да је за многе производе и услуге неоправдан раст цена. „Ако се настави овако, значајан број грађана неће моћи да себи приушти ни минималну потрошачку корпу. По мојим проценама, са садашњим поскупљењима, за просечну је потребно више од 100.000 динара, а то многи немају па ће морати неке своје потребе да редукују,“ навео је Горан Паповић, председник НОПС-а за „Блиц“.

ПИТАЊЕ СУБВЕНЦИЈА Насупрот овим поскупљењима, произвођачи млека у Србији и даље траже да се нађе решење за ниску откупну цену млека, а тврде и да неки већ одустају од посла и масовно продају краве од када је цена сточне хране драстично повећана.
Истовремено, просечна откупна цена млека остала је иста – 37 динара, уз седам динара државне премије. Произвођачка цена је, према рачуници овог сектора, око 56 динара, што указује у каквом положају се налази овај сектор.
Слична је ситуација и са производњом свиња која је због изузетно високе цене кукуруза постала за произвођаче нерентабилна јер је откупна цене свиња остала ниска.
У поређењу са другим кварталом прошле године, храна за животиње поскупела је 31,3 одсто, док је поредећи са целом 2020. забележен раст од 29,8 процената, наводи се у најновијем извештају Републичког завода за статистику (РЗС).
Док у Србији субвенције из године у годину опадају и касне, истовремено у Немачкој годишње субвенције по једној крави износе 2.000 евра, у Француској 1.700, а у Шпанији 1.500 евра.
Додатни проблем је и чињеница да у великим страним трговинским ланцима литар увозног млека кошта 56 динара, јер су поједине немачке компаније потпуно аутоматизовале производњу и смањиле трошкове па могу да понуде тако ниску цену. Проблем с ниским ценама у овом сектору траје већ више година, а постао је израженији од када је Европска унија укинула квоте за овај производ што је довело до преплављености тржишта.
И поред свега, министар пољопривреде Бранислав Недимовић је оптимиста и најављује да ће хране бити довољно упркос суши, и да ћемо бити „у плусу и те како“ јер је ове године цена кукуруза већа него лане. А што се тиче произвођача млека који су у великом губитку управо због скока цене житарица, Недимовић је рекао да ће у наредним данима бити донета одлука о повећању премије за млеко, са седам на 10 динара. „То је једна од мера, остало наредних дана. Видећемо како ће то све да иде. Само Србија има довољно млека у окружењу, све остале земље немају довољно и то је наша шанса,“ рећи ће Недимовић, мада се не би рекло да је тиме и утешио произвођаче.

КРАЈ С КРАЈЕМ Иначе, последњи расположиви подаци о личној потрошњи домаћинстава у нашој земљи (за 2019.) указују да је она износила скоро 67 хиљада динара (од тога, половина прихода је из редовног радног односа, а трећина од пензија). Издаци за храну и безалкохолна пића чинили су чак трећину свих расхода. За становање, воду и струју ишло је 16,5 одсто од издатака за личну потрошњу домаћинстава, а следе издаци за транспорт, одећу и обућу, те за рекреацију и културу (сва три са по близу двадесетине укупних расхода).
Иако актуелна власт тврди да у економском смислу Србији „иде добро“, у пракси већина њених грађана једва саставља крај са крајем. Изнети подаци на то најбоље указују. У Србији око 250.000 грађана користи новчану социјалну помоћ, а око пола милиона становника, према извештају Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Србије, није у стању да задовољи основне егзистенцијалне потребе.
Званични подаци показују да 500 хиљада становника Србије живи испод границе сиромаштва, а како је изнео Зоран Стојиљковић, председник Уједињених гранских синдиката „Независност“, једна четвртина грађана има статус сиромашних док чак 40 одсто становника има примања нижа од 45-46 хиљада динара.
Томе треба придодати и да минимална зарада у Србији (прима је између 350 и 370 хиљада становника), која износи 32.126 динара, својом висином не може да покрије износ минималне потрошачке корпе од 36 хиљада динара (мада је и она реално већа и креће се око 70.000 динара).
Да би се то променило, чланови Социјално-економског савета (СЕС) Србије почели су преговоре о минималној цени рада у 2022. години. О минималној цени рада, коју прима око 350.000 људи, преговарају представници репрезентативних синдиката, Уније послодаваца Србије и Министарства финансија.

ЦЕНА РАДА Минимална цена рада у Србији ове године је 30.900 динара, док синдикати траже да она за наредну годину буде 39.000 динара. На првом састанку држава је понудила 35.000 динара, односно 300 евра о којима је прошлог месеца говорио и председник Србије Александар Вучић. Он је то оценио као „огромно повећање и драстично померање стандарда“, међутим, синдикати нису били задовољни тиме што држава унапред излази са „ценом рада“.
Законом о раду предвиђено је да, уколико не постигну сагласност три социјална партнера, коначни износ минималне зараде за наредну годину одреди Влада Србије, најкасније до 15. септембра текуће године, што ће се највероватније и догодити.
С обзиром на то да је трочланој породици за живот потребно између 90 и 100 хиљада динара месечно, као и да је у многима од њих запослен само један члан домаћинства, без претеривања ће многи констатовати да је Србија земља сиромашних.
За кривца за лош социјални положај великог броја грађана Србије прстом се упире у републичку владу, која тврдоглаво инсистира на погубном неолибералном економском моделу. А субвенције, нарочито страним инвеститорима на рачун којих они исплаћују бедне зараде својим запосленим, само су један његов део. Ту је и одобравање најнижих пореза на добит у Европи и претварање Србије у земљу са најјефтинијом радном снагом „како би се привукли инвеститори“.
Цена тога је Србија са најнижим платама, великим бројем незапослених и енормним бројем сиромашних.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *