ZAMKA EVROPSKE UNIJE

Zbog čega je evro način vladavine – u neoliberalnom smislu – kojim se nameće sistem života, proizvodnje, postojanja?

Evro nije moneta kako se to obično kaže. Mnogo je jednostavno reći da je evro neutralna moneta. Evro je pravi pravcati način vladavine, u neoliberalnom smislu, kojim se nameće način života, proizvodnje, postojanja na neoliberalni način. U tom smislu evro je ovaploćenje apsolutnog kapitalizma. Evro nema ništa neutralno, vrednujuće, nešto što je moguće koristiti na ovaj ili onaj način. Onaj koji je danas, kao ja, na fonu Marksa i Gramšija, protiv kapitala, mora biti i protiv Evrope finansija i evra. Zato je levica, koja je na rečima protiv kapitala, a na delu s evrom i finansijama, izdajica Marksove i Gramšijeve poruke. Danas levica ne nalazi više svoje simboličko i imaginativno uporište u Volpedovoj „Četvrtoj državi“ („Četvrta država“ je čuvena uljana slika italijanskog slikara Đuzepea Police Volpeda, naslikana između 1898. i 1901 – prim. prev.) već radije nalazi imaginativno uporište u Munkovoj slici „Urlik“, pri čemu Gramši izbezumljeno urla protiv izdaje koju je levica učinila prema njemu i njegovoj poruci. Posle fašističkog zatvora, Gramšija je po drugi put ubila levica koja je izdala njegovu poruku. Zato ponavljam da evro nije moneta već način da se preko njega upravlja narodima. Evro ne služi narodima već potčinjava narode da služe. Zato je danas u borbi protiv kapitala fundamentalna borba protiv evra.
Danas se kaže da se preko Evropske unije i evra u suštini predlaže jači model konkurentnosti prema Sjedinjenim Državama Amerike, ali se zanemaruje jedno pitanje koje jeste neprijatno, ali je temeljno, odnosno da je velika laž da Evropska unija, takva kakva je, može preko evra postati konkurentna sa SAD ili bar autonomna u odnosu na njih. Šta se tu izostavlja? Izostavlja da je tlo Evropske unije ozvezdano američkim vojnim bazama koje neprekidno ugrožavaju suverenitet pojedinačnih država, ali i ideju alternativne Evrope u odnosu na američke interese. [restrict]

Kada Amerika odluči da napadne neku zemlju, Evropljani moraju kadaverično da prihvate naređenje i da ga izvršavaju, odnosno kako kaže Karl Šmit, u studijama „Politička teologija“ i „Pojam političkog“, kada neki narod nije u stanju da sâm definiše ko je njegov neprijatelj, već to radi na osnovu tuđeg mišljenja, on nije slobodan. To je suštinska tačka. Bilo bi poželjno, kada bi se htelo, stvoriti Ujedinjenu Evropu suverenih, bratskih i demokratskih naroda. Verujem da bi trebalo radi ostvarenja ovog, u suštini Kantovog projekta, napustiti evro i ovu Evropsku uniju finansijskog kapitalizma u kojoj apsolutnu vlast ima finansijska oligarhija koju niko od nas nije izabrao, niko za nju nije glasao, pa nema nikakvo pravo da vlada, niti je iko želi. Dakle, treba napustiti ovu Evropsku uniju i stvoriti Evropu jednakih slobodnih naroda, jer danas oni to nisu. Dovoljan je primer Grčke u odnosu na Nemačku. Potrebna je alternativna Evropa s političkom nezavisnošću pojedinih država, ali i s geopolitičkom nezavisnošću same Evrope od Sjedinjenih Država Amerike, što nije manje važno.

Ne iz zabave nego sa svom filozofskom i političkom ozbiljnošću, postavlja se pitanje zašto je Evropa, šezdeset godina posle nestanka fašizma, i dalje prekrivena američkim vojnim bazama? Očigledno zato što treba da nas štite, ali od koga? Nema više ni fašizma, ni komunizma. Znači treba da nas štite od nas samih, odnosno od moguće Evrope slobodnih, suverenih, demokratskih država bratskih naroda ujedinjenih u idealu različitom od nedostojne američke „specijalne misije“ koja ima ugrađen mehanizam bombardovanja, „etičkih bombardovanja“, kako ih je nazvao italijanski filozof Konstanco Preve. Dakle, Evrope koja je različita od američke „specijalne misije“, koja podrazumeva „humanitarna“ bombardovanja. Ko se danas zalaže za ljudska prava, on u stvari kaže da je u ime humanosti dozvoljeno ubijati onoga ko nije human. On crta crvenu liniju podele na one koji su humani i koji nisu humani, dakle između onoga ko je human i onoga koga treba neutralisati, jer nije human. To je taktika konkvistadora – oni nisu ljudska bića i treba ih istrebiti. To je ključna tačka koja se smešta u publicistiku tolerancije, proceduralnosti neoliberala koji sramno pravdaju „pravedni rat“. Čak je i poznati, veliki sociolog Norimberto Bobio pao u tu ideološku zamku sramnog pravdanja „pravednog rata“.
Zato današnja Evropska unija ozvezdana američkim vojnim bazama ne može biti slobodna. Zamislite grotesknu scenu u vreme Perikla koji bi rekao na forumu: „mi smo slobodni i demokrate smo“ u času kada spartanska vojska napada Akropolj. U to doba svi bi se smejali. A danas nam neprestano ponavljaju da živimo u demokratiji iako imamo ograničeni nacionalni suverenitet, odnosno imamo kontrolisani suverenitet, kao u vreme bivšeg Sovjetskog Saveza, u vreme Brežnjeva, odnosno vojno kontrolisani suverenitet imajući u vidu američke vojne baze u Italiji, ali i u Evropi, a istovremeno nemamo monetarni suverenitet. A Makijaveli je govorio da ima suvereniteta samo tamo gde postoji kontrola oružja i monete.
Zato Evropa takva kakva je danas ne oličava Kantov san o slobodnim i jednakim narodima, već je ona perverzna suprotnost tom snu, vizija košmara finansijskog kapitala. To je Evropa banaka i finansija, a nikako naroda. Mora se voditi borba protiv nje takve kakva je, pa citiram Gramšija iz njegove knjige „Novi poredak“: „Organizujte se, potrebna nam je sva naša energija i sva naša snaga.“ Isto to danas je potrebno protiv finansijskog kapitala i protiv evrokratije. Biće to teška borba, ali treba se organizovati. Ako odustanemo od borbe, izgubili smo već na samom početku.
To je suština. Konflikt. Započinjanje konflikta s kapitalom, dakle s ovom Evropom koju vladajuće političke snage predstavljaju pravednom, ne baš savršenom, ali na dobrom putu ka savršenstvu. Međutim, stvar je suprotna, jer Evropska unija je danas prvi korak ka ambisu. Treba se spasti tog ambisa, obrnuti smer i izaći iz te Evropske unije u ime odbrane naroda, radnika, potčinjenih i identiteta naroda. Ko to nije shvatio – upao je u zamku.

[/restrict]

Prevod s italijanskog Dragan Mraović