ŠRAF BEZ MATICE

CRNA GORA I SRBIJA

Da li je nova vlast u Crnoj Gori doista nova, ili je samo produžetak stare drugim sredstvima? „Nadrealni“ uspesi Krivokapićeve vlade su takvi samo utoliko što su potpuno obrnuti od onoga što se očekivalo i što se obećavalo

Mediji objavljuju snimak na kojem snage KPS-a, uz primjenu sile, hapse mladića za kojeg pišu da je iz Podgorice. Od prištinskih vlasti tražimo da nam saopšte da li su i zašto uhapsili našeg državljanina, te da, ukoliko nije počinilac krivičnog djela, odmah bude pušten na slobodu – napisao je u ponedeljak uveče na svom tviter nalogu premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić. Možda ovo na prvi pogled nekome može delovati kao adekvatno i brzo reagovanje jednog odgovornog predsednika vlade na informaciju o tome da je državljanin njegove zemlje uhapšen na teritoriji druge zemlje. Ovo je, međutim, sve osim odgovornog i adekvatnog. Manje je bitna sramota da se jedan premijer o tako nečemu informiše iz medija i na osnovu njihovog pisanja zaključuje da se radi o mladiću iz Podgorice. Sve i da je za taj događaj prvo saznao iz medija, trebalo je da upit o preciznim podacima uputi svojim službama bezbednosti i od njih dobije tačnu i proverenu informaciju pre nego što sa svojim „saznanjima“ izađe u javnost. Iako to ukazuje ili na premijerovu neozbiljnost, ili na činjenicu da, uprkos svojoj funkciji, nema nikakve veze sa službama bezbednosti svoje zemlje, to je mnogo manje problematično od nastavka gde on preko tvitera od „prištinskih vlasti“ traži da mu saopšte ko je i da li je uhapšen. Da li je Zdravko zdrav, kada mu tako nešto pada na pamet? Nema li on, u krajnjoj liniji, i nekog ličnog iskustva u vezi s tim kako se stvari traže. Pišu li njemu Džozef Bajden, ili Angela Merkel na tviteru kada nešto hoće od njega, ili ga njihovi ambasadori u nezavisnoj Crnoj Gori pozovu da dođe lepo u ambasadu pa mu ispostave svoje zahteve oči u oči? Jesu li mu, možda, preko tvitera zahtevali da smeni ministra pravde Vladimira Leposavića zbog stava da zločin u Srebrenici ne predstavlja genocid, ili da izglasa sramotnu rezoluciju o tom „genocidu“? Ma je li i onomad „svom kolegi“ Aljbinu Kurtiju na izboru za premijersku fotelju čestitao i „izraze svog najdubljeg uvažavanja“ slao preko tvitera? Nije. To je uradio onako kako treba. [restrict]

Više sati posle Krivokapićevog „tviter raspitivanja“ oglasilo se crnogorsko „Ministarstvo vanjskih poslova“ i obavestilo javnost da će „ambasada Crne Gore na Kosovu preduzeti sve potrebne aktivnosti u pravcu zaštite crnogorskog državljanina koji je priveden tokom proslave Vidovdana“. „Od nadležnih organa Kosova, obavešteni smo da se trenutno preduzimaju sve neophodne aktivnosti na rasvetljavanju slučaja i da će mladiću biti obezbeđena pravna pomoć. Ambasada Crne Gore će nastaviti intenzivnu komunikaciju u cilju pridobijanja više informacija, o čemu će javnost biti blagovremeno informisana“, piše u saopštenju crnogorskog MVP. Ti „nadležni organi Kosova“ uhapsili su Rista Jovanovića kao da je najgori terorista zbog toga što je policajcima koji su na Gazimestanu ponižavali jednu monahinju pretresajući je skrenuo pažnju da se radi o „svetoj ženi“ i da ne bi trebalo tako da je tretiraju, što je dokumentovano vrlo kvalitetnim video-snimkom. Njemu je zbog tog zlodela određen pritvor od 48 časova. Očekivalo bi se da „kosovski ambasador“ u Podgorici bude pozvan u MVP zbog takvog događaja i pruži objašnjenja, ali nije.

USPEH VLADE Tokom „premijerskog sata“ održanog u četvrtak, 24. juna (istog onog gde je sebi dozvolio da određuje gde je matica Srbima u Crnoj Gori, ali o tome malo kasnije), izjavio je da je „Vlada u prvih 200 dana ostvarila zapažene rezultate koji u značajnom dijelu prevazilaze realna očekivanja sa početka mandata Vlade“. Kako se to vidi u ovom slučaju? Premijer se informiše iz medija i preko tvitera postavlja pitanje „svom kolegi“ pokazujući da nema kontrolu ni nad svojim „Ministarstvom vanjskih poslova“, niti nad svojim službama za bezbednost. Doista, kakvi su to „nadrealni“ uspesi Vlade? To je vrlo precizno dijagnosticirao analitičar iz Crne Gore Igor Damjanović: „Nula procesuiranih lopova i kriminalaca; Nula evra stranih investicija; Nula prodatih Majbaha; Nula avio-linija iz Rusije; Zabranili avio-linije iz Belorusije; 20.000 DPS neradnika i dalje na državnim jaslama; Nije donet obećani Zakon o poreklu imovine; Nije donijet obećani Zakon o lustraciji; Nema namjeru da sprovede popis stanovništva neophodan za ažuriranje biračkog spiska, u kome se nalazi 100.000 DPS fantoma i protivzakonito upisanih; Milivoje Katnić je i dalje glavni specijalni tužilac… E sad, poštovani prijatelji i pratioci, procenite sami da li je Zdravko Krivokapić tvrdnjom da ovakvi rezultati vlade značajno prevazilaze realna očekivanja sa početka mandata, ispao veći lažov od Andreja Plenkovića (Hrvati su bili najbrojniji antifašisti u Drugom svjetskom ratu) i Sabrije Vulića (muslimani su vekovima odani Crnoj Gori).“ Damjanović je zaboravio još nekoliko „uspeha“ Krivokapićeve Vlade kao što su nepotpisivanje Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, vraćanje proteranog ambasadora Srbije Vladimira Božovića, nastavak potpune degradacije odnosa sa Srbijom i tako dalje… U ovih dve stotine dana Krivokapićeve vlasti iz perspektive onih koji su ga kandidovali i podržali više je realnih neuspeha i „izdaja“, nego „nadrealnih“ uspeha, osim ako u to ne računamo čestitke teroristima iz UČK ili slanje vakcina „braći iz bezbednosnih snaga Kosova“. Možda baš onih koje je Srbija poslala Podgorici koja je u užasnom „vakcinalnom deficitu“.
Možda se u Krivokapićev uspeh može uračunati i „dekret“ kojim se proglašava da je Srbima u Crnoj Gori matica uvek bila država Crna Gora, a nije i nikada nije ni bio Beograd i to je nesporno. Nesporno, kaže. Sećate li se, možda, onog vica od pre dvadeset i kusur godina (u vreme kada se još nije pravila razlika između crnogorskog i srpskog identiteta) s pitanjem zbog čega su Crnogorci tako visoki? Odgovor je jer se, od kako se rode, propinju na prste s pogledom uperenim preko planinskih vrhova i pitaju „a đe je taj Beograd“. O tome gde je Crnogorcima (Srbima iz Crne Gore) matica nije svedočio samo ovaj vic nego i mnogo ozbiljnije misli možda najvećeg među Crnogorcima, ili (da ne uvredimo Montenegrine) najvećeg među Srbima u Crnoj Gori Petra Drugog Petrovića Njegoša, koji je, već slab i uveliko bolestan, predviđajući svoju skoru smrt, tokom svog poslednjeg susreta s Matijom Banom na Cetinju leta 1851. godine prijatelju otvoreno rekao: „Srbija je matica srpstva, bez nje nikad ništa.“ Tada mu je u amanet ostavio tu „našu narodnu stvar“, odnosno da radi na ujedinjenju Srba s drugim „razumnim, samopregorevajućim i odvažnim ljudima“. Propisao je tako Krivokapić Srbima u Crnoj Gori da nemaju šta gledati ka Beogradu, niti se ugledati na velikog vladiku, nego u kontinuitetu s onim kojeg je izabran da smeni, ne samo da nastavlja da odvaja Crnu Goru od Srbije nego to čini još drastičnije odvažavajući se na stvari na koje Milo Đukanović ni pomišljao nije. Tako im određuje za maticu Cetinje, i nameće svoj sud u izboru mitropolita crnogorsko-primorskog.

A ZA TO VREME NA CETINJU… Dok Krivokapić preusmerava pogled Srba crnogorskih sa Beograda na Cetinje, njegov doskorašnji rival, a sada predsednik partije pomoću koje smenjuje sopstvene ministre i izglasava rezolucije, predsednik Milo Đukanović preti krvavim sukobima obećavajući da će tekovine koje su stvorili braniti „do poslednje kapi krvi“, bez obzira da li su na vlasti, ili u opoziciji. Koje su to „tekovine“ danas je već svima jasno, a jasno je i da ne mora baš da ih brani od Krivokapića i njegovih partnera predsednika Skupštine Alekse Bečića i potpredsednika Vlade Dritana Abazovića, jer oni svojim delanjem samo učvršćuju te tekovine i daju im legitimitet koji ne bi imale da ih je promovisala samo Đukanovićeva vlast. Te „tekovine“ uočljive su bile, na primer, nedavno u Nikšiću, kada je nova heroina montenegrinska Jadranka Barjaktarović (koja se proslavila pevajući „jači smo od Srbije“) na proslavi nevladine organizacije „Crnogorska pravoslavna crkva“ zapevala hit hrvatskih domoljuba Marka Perkovića Tompsona i Miroslava Škora „Sude mi“, posvećen hrvatskim generalima koji su zaslužni za progon četvrt miliona Srba iz Krajine 1995. godine, ili „traktorijadu“ kako to vole da zovu i hrvatske, ali i montenegrinske ustaše.
Da prolivanje krvi nije daleko potvrđuju i dešavanja u novoj „matici“ Srba u Crnoj Gori na Cetinju, gde se neverovatnom brzinom nižu napadi na Srpsku pravoslavnu crkvu od kojih se poslednji dogodio svega nekoliko dana posle Đukanovićevog govora o „poslednjoj kapi krvi“, a kada je „aktivista DPS“ Božina Čavor napao rektora Cetinjske bogoslovije Gojka Perovića nakon liturgije i naočigled njegovog deteta. Pošto Krivokapić i u ovom slučaju pokazuje nemoć i da nema kontrolu nad policijom, koja bi trebalo da zaštiti i oca Gojka i Cetinjski manastir od ovakvih napada, stiče se utisak da on nije nikakav novi lider nego najobičniji šraf i to šraf koji je zaboravio gde mu je matica.

[/restrict]