KIJEV, ILI ŽIVOT U PARALELNOJ STVARNOSTI

Kijevska marionetska vrhuška nije shvatila glavno: da moguće – u slučaju Ukrajine i njenih zapadnih gospodara – nije ni u bliskoj prošlosti (jer da jeste – ne bi ona bez opaljenog metka izgubila Krim, a njeni vašingtonski pokrovitelji glatko strateški izgubili od Rusa u Siriji), a ni u sadašnjosti (jer ni Donald Tramp ni Džo Bajden nisu uspeli da razdvoje Moskvu od Pekinga ni Moskvu i Berlin do gašenja „Severnog toka 2“)

Služba državne bezbednosti Ukrajine, kojom strateški upravlja nevidljiva duga ruka Vašingtona, uputila je poziv Sergeju Šojguu da dođe u Mariupolj, gde će mu biti uručeno pismeno da je osumnjičen za „formiranje nezakonitih vojnih formacija“ (armija Donjecke i Luganske Republike). U pozivu je, jednako lake ruke, naznačeno da će protiv ruskog ministra odbrane u Mariupolju biti započeta „zakonom predviđena pravna procedura“.
Na ovo je odmah reagovao svetski poznati funkcioner ruskog parlamenta i spoljnopolitički ekspert Aleksej Puškov: „U Kijevu žive u svojoj virtuelnoj stvarnosti. U svom izmišljenom svetu oni postavljaju neke ljude da rukovode Krimom, iseljavaju s poluostrva 500 hiljada Rusa, podižu ukrajinsku zastavu nad Sevastopoljem, proglašavaju Ajvazovskog ’ukrajinskim slikarom’, pozivaju Sergeja Šojgua u tužilaštvo (…) Ti ljudi kao da ne shvataju farsičnu, čak komičnu prirodu svojih postupaka.“

KADA SE ŠOJGU ODAZOVE, ONDA… Farsičnost ukrajinskog poziva Šojguu još bolje je osvetlio moskovski politikolog Jevgenij Satanovski: „Šojgu je izuzetno mobilan čovek. Može se odlučiti i da dođe u Mariupolj. U pratnji nekoliko divizija.“ Šojgu, naravno, neće otići u Mariupolj. Ni sam, ni s „nekoliko divizija“. Putinova Rusija tako ne vuče svoje poteze.
Znaju to i oni u Kijevu koji su mu uputili poziv, ali – pošto iza leđa imaju Amerikance i NATO – funkcionišu kao da im je sve moguće. Kao da je upravljanje mogućim u njihovim rukama. Zato sve do danas traže od Nemačke da odustane od gasovoda „Severni tok 2“. U suprotnom: da Zapad ili prisili Rusiju da se obaveže da će svoj gas za EU bar još 10-15 godina transportovati preko teritorije Ukrajine ili da joj Brisel u celom tom periodu plaća odštetu „u visini izgubljenog prihoda“.
Kijevska marionetska vrhuška nije shvatila glavno: da moguće – u slučaju Ukrajine i njenih zapadnih gospodara – nije ni u bliskoj prošlosti (jer da jeste – ne bi ona bez opaljenog metka izgubila Krim, a njeni vašingtonski pokrovitelji glatko strateški izgubili od Rusa u Siriji), a ni u sadašnjosti (jer ni Donald Tramp ni Džo Bajden nisu uspeli da razdvoje Moskvu od Pekinga ni Moskvu i Berlin do gašenja „Severnog toka 2“).
Rusiji nije potrebno vraćanje Ukrajine u svoju orbitu silom, samim tim – ni njeno vojno bacanje na kolena. Zato za nju ni prva karika suštinski mogućeg nije ni u trouglu Kijev–Šojgu–Mariupolj.
Suštinski moguće negde je u bliskoj budućnosti, u kojoj Šojguu i za istinski velike stvari verovatno neće biti potrebne ni divizije ni armije (maršal Žukov je 1945. uz četiri tenkovske započeo Berlinsku operaciju). Zapravo: u nastajanju je.
Koliko god to ne bilo po volji Vašingtona i Brisela i koliko god plašilo njihove vazale-poslušnike u Kijevu, glina je u rukama Vladimira Putina.

ISTORIJSKI MANIFEST RUSIJE Ruski lider je nekoliko dana pre poziva Šojguu objavio autorski tekst zavaravajuće mirnog naslova „O istorijskom jedinstvu Rusa i Ukrajinaca“. Jer to nije samo njegov državnički manifest već i – istorijski manifest Rusije. Taj manifest je po značaju uporediv s Putinovim čuvenim nastupom na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru 2007. godine. U članku je koordinate budućeg mogućeg postavio ovako:
1. Nedavno sam rekao da su Rusi i Ukrajinci jedan narod, jedna celina. Sada dodajem da je pojava „zida“ između Rusije i Ukrajine poslednjih godina zajednička velika nesreća i tragedija. Rusi, Ukrajinci i Belorusi naslednici su Drevne Rusije, koja je bila najveća država u Evropi;
2. U Ukrajini se odvija prisilna promena nacionalnog identiteta. Rusi se prisiljavaju ne samo da se odreknu svojih korena već i da poveruju da je Rusija njihov neprijatelj. Od Ukrajine se pravi anti-Rusija, naročito od državnog prevrata u Kijevu 2014. godine. Uprkos svemu, Rusija ipak nikada nije bila i nikada neće biti anti-Ukrajina;
3. Trenutni kurs zvaničnog Kijeva sračunat na nasilnu asimilaciju i formiranje etnički čiste ukrajinske države, agresivno raspoložene prema Rusiji, uporediv je po posledicama za nas s upotrebom oružja za masovno uništavanje;
4. Boljševici su se prema ruskom narodu odnosili kao prema neiscrpnom materijalu za društvene eksperimente. Sanjali su o svetskoj revoluciji, koja bi, po njihovom mišljenju, potpuno ukinula nacionalne države. Stoga su granice proizvoljno krojili i davali izdašne teritorijalne „poklone“ na štetu Rusije. Moderna ukrajinska država potpuno je tvorevina sovjetske ere, a nastala je uglavnom nauštrb istorijske Rusije koja je u suštini opljačkana;
5. Donbas Kijevu jednostavno nije potreban. Rezultati i Minska 1 i Minska 2, koji daju stvarnu šansu za mirno uspostavljanje teritorijalnog integriteta Ukrajine direktnim pregovaranjem sa Donjeckom i Luganskom Republikom, a uz posredovanje Rusije, Nemačke i Francuske, u sukobu je s logikom postojanja Ukrajine kao antiruskog projekta. Taj projekat može da se održi samo stalnom „proizvodnjom“ unutrašnjih i spoljnih neprijatelja. I pod protektoratom, pod kontrolom zapadnih sila;
6. Rusija nikada neće dozvoliti da se njene istorijske teritorije i nama bliski ljudi koji tamo žive koriste protiv nje. Onima koji bi da učine takav pokušaj želim da kažem da će na taj način uništiti svoju zemlju;
7. Da je Ukrajina prosto druga država jednog naroda, ne bi bilo nerešivih problema. Pa, razišli smo se, ali živimo kao braća i komšije, možemo se i posvađati, ali ćemo se na kraju ipak pomiriti, a zatim ponovo ujediniti. Ali razlog postojanja današnje Ukrajine je sasvim drugačiji: od nje namerno prave anti-Rusiju. Korak po korak, Ukrajinu su uvlačili u opasnu geopolitičku igru, čiji je cilj bio da bude pretvorena u barijeru između Evrope i Rusije, u odskočnu dasku protiv Rusije. Za njih je došlo vreme da s koncepta „Ukrajina nije Rusija“ pređu na anti-Rusiju. To nikada nećemo prihvatiti;
8. U projektu anti-Rusija nema mesta suverenoj Ukrajini, a ni političkim silama koje su za njenu realnu nezavisnost. „Prave patriote“ sada su u Ukrajini samo oni koji mrze Rusiju;
9. Dalje „gradnja“ Ukrajine anti-Rusije dovešće do njenog kraha. Rusija to neće ćuteći posmatrati.

MOSKVA JE POVRATILA ISTORIJSKU MOĆ Amerikanci, Nemci, Poljaci i ostali – Kanađani i Litvanci posebno – neće odustati od Ukrajine anti-Rusije jer bi to za njih bilo ravno odustajanju od ambicije da Rusiju razbiju iznutra i podele je na više država i državica (ako bi pokušali spolja, rizikovali bi sopstveno postojanje jer Putin pritiskom na dugme može uništiti i Ameriku i EU).
O razbijanju i trajnom slabljenju Rusije – ne samo u svojoj „Velikoj šahovskoj tabli“ – sanjao je Zbignjev Bžežinski. Otvoreno je pisao: Rusija bez Ukrajine nikada više neće biti imperija.
Samo, Moskva je povratila istorijsku moć ne bivajući imperija na način ni Ruske imperije ni Sovjetskog Saveza. Odnosi Rusije i Belorusije su model bratskih međudržavnih odnosa unutar ruskog sveta koji Putin nudi Kijevu.
Zato je Ukrajincima – koji imaju uši da čuju, a takvih su, kako je naglasio, milioni i milioni – otvoreno poručio: vazalni status pred Amerikom onih koji vas sada vode lišava suverenosti i samu Ukrajinu koja može biti istinski suverena i prosperitetna jedino u savezu s Rusijom.
Bžežinski je dobro znao: slabost i potčinjenost Rusije jedan je od osnovnih preduslova daljeg održavanja anglosaksonske imperije. U međuvremenu je svima u Vašingtonu, koji su s iste strane, postalo jasno da će od Pax Americana – kad prođe do kraja kroz geostratešku mašinu za mlevenje mesa daljeg jačanja i zbližavanja Rusije i Kine – malo šta ostati.
I da taj proces možda neće čak bitno usporiti ni proglašavanje političkog NATO-a u vidu Lige demokratija…
Putin sve to zna bar jednako dobro. Zato je sada i objavio: Ukrajina je naša „istorijska teritorija“. Nećemo mirno posmatrati kako od nje pravite anti-Rusiju. Nećemo biti pasivni kada dođe vreme propasti vaše antiruske Ukrajine.
Ovo je i poruka Vašingtonu, Londonu i nekima u EU: prerano ste proglasili „kraj istorije“. Postaje moguće štošta što vam se neće svideti.
Ovoga su svesni i mnogi u Ukrajini, a to javno govore – ohrabreni Putinovim manifestom – i oni koji se nikad nisu libili, a i neki od kojih se ne bi očekivalo toliko hrabrosti.
Prvima pripada Oleg Carjov, bivši ukrajinski poslanik, koji je povodom Putinovog članka rekao: „Ukrajinski nacionalisti zapravo nisu nacionalisti – oni su dobrovoljni saradnici onih koji tom zemljom upravljaju izvana. Njima ne treba suverenitet, oni ne vole ni svoju zemlju ni svoj jezik. Sada smatraju da su novac, snaga i moć na Zapadu, pa se bore za Zapad. Ukrajinski nacionalizam je priča o tome kome se isplativije prodati. Ako se nekim hirom istorije centar moći preseli u Rusiju, tada će ukrajinski nacionalisti lomiti noge težeći Rusiji. Rusija će povratiti Ukrajinu i druge republike bivšeg Sovjetskog Saveza, ali prethodno treba da prevaziđe svoje unutrašnje probleme.“

PRED RASPADOM? Drugi eksposlanik Jevgenij Muraev sada javno govori da je Ukrajina pred raspadom: „Već na jesen se možemo suočiti s masovnim uličnim protestima. A tada će svi naši susedi uložiti novac da ’projekat Ukrajina’ dođe do svog kraja. Raspad Ukrajine, koji može biti sličan raspadu Jugoslavije, biće po volji svim našim susedima.“
Među onima kojima odnos snaga u Ukrajini sugeriše da budu „niži od trave i tiši od vode“ je i TV voditeljka Snežana Jegorova. A ona je ipak izgovorila: „Ukrajina je donedavno bila kolonija, a sada je koncentracioni logor. Ako vlast ne promeni kurs – zemlja će biti uništena.“
Amerika se protiv svoje volje vraća kući. Liga demokratija biće na tom putu poslednja ili pretposlednja stanica.
Ništa u Ukrajini, a ni iz Vašingtona i Brisela, ne može u Ukrajini poništiti realnost koju imaju u vidu Carjov, Muraev i Jegorova. A to Šojugua i Putina unapred oslobađa obaveze da pomeraju divizije…