IZLOG KNJIGE

Čigozi Obioma
RIBARI
Laguna, Beograd

Upečatljiva i instinktivno snažna, ova pripovest sve vreme ostaje u Akureu, ali priča koju kazuje poseduje ogromnu univerzalnu draž. Posmatran kroz prizmu sudbine jedne porodice, ovo je važan roman o Africi sa svim njenim protivrečnostima – ekonomskim, političkim i verskim – i epskoj lepoti njene kulture. Ovim smelim romanom Čigozi Obioma se ističe kao jedan od najoriginalnijih novih glasova u savremenoj afričkoj književnosti dok njegova neustrašivost i odlučnost i dalje odiše majstorskim pripovedanjem njenog starijeg pokolenja. Prema pisanju lista „Ekonomist“, reč je o „upečatljivom i krasno zamišljenom delu sačinjenom od spleta varljive jednostavnosti, lirskog jezika, šaljive igboanske mitologije i humora“.

Dobrica Erić
IZABRANE PESME

Srpska književna zadruga, Beograd

Oko šest decenija peva u našoj književnosti „Orfej među šljivama“ Dobrica Erić. Sin zemlje, Gruže i Srbije progovorio je iz same prirode – njive i sudbine svog užeg i šireg zavičaja. Stotinu njegovih najboljih pesama – raspoređenih u celine za decu, o ljubavi, o rataru, o Srbiji i u poglavlje „Razapeta zemlja“ – o novim iskušenjima i stradanjima našeg naroda – čine raskošni portret jednog pesnika raskošnog dara i dela.

Mila Mihajlović
Jugoslavija: april 1941 – septembar 1943
Čigoja, Beograd

Autor u ovoj knjizi, dokumentaciji o masakru Srba u Dalmaciji, Lici i Kninskoj krajini, jasno govori kako su se odvijali događaji prilikom nemačkog napada i okupacije Kraljevine Jugoslavije na početku Drugog svetskog rata, objašnjava zašto su se tako odvijali razni događaji i govori i zašto je sve to moralo da bude baš tako. Prvi put je u ovoj knjizi dat prikaz dokumenata italijanskih državnih i vojnih arhiva koji do sada nikada nisu bili objavljeni. Reč je o izveštajima očevidaca, a ne nešto što je pisano posle, po sećanju ili po priči drugih. Dokumenta koja je pronašla, prevela i za štampu priredila prvorazredne su izvorne vrednosti. Svojim sadržajem oni su potresni, jer opisuju stravične masovne zločine hrvatskih ustaša na čitavoj teritoriji kojom su privremeno zavladali. Dokumenti obiluju podacima o masovnim likvidacijama Srba, o lovu na njih kao na divlje zveri, o deportaciji u logor na Pagu, o tome kako Italijani nisu mogli mirno da posmatraju zločine, kako su osuđivali ustaše, ali nisu imali naređenje da im se suprotstave, zbog čega su se osećali krivima i saučesnicima u zlodelima. Ova knjiga predstavlja izuzetno značajan istorijski dokument koji treba pažljivo čitati, ukoliko želite da saznate pravu istinu o nesretnim događajima na okupiranim teritorijama Dalmacije, Like i Bosanske Krajine u toku Drugog svetskog rata, koje su svojim očima videli predstavnici oružanih snaga Italije i izneli ih u svojim izveštajima.

Havijer Serkas
KRALJ SENKI
Arhipelag, Beograd

Novi roman Havijera Serkasa, jednog od vodećih savremenih evropskih pisaca.
Poručnik falangista Manuel Mena poginuo je u bici na Alta Tera, jednoj od odlučujućih bitaka Španskog građanskog rata. Njegova pogibija je decenijama mit i trauma njegove porodice. Pisac Havijer Serkas, zajedno sa slavnim filmskim rediteljem Davidom Truebom, kreće u potragu za činjenicama života i smrti Manuela Mene, otkrivajući decenijama potiskivane istine o jednoj porodičnoj istoriji, Španskom građanskom ratu i modernom španskog društvu. A ključ ove nesvakidašnje uzbudljive potrage i razrešenje romana jeste čuvena priča Danila Kiša „Slavno je za otadžbinu mreti“ iz knjige „Enciklopedija mrtvih“.
Jedan od najboljih evropskih romana u poslednjoj deceniji.

Branko Anđić
VELIČINA SVETA
Laguna, Beograd

Prema rečima Aleksandra Gatalice, Branko Anđić je jedan od onih pisaca koji veličinu sveta meri malenkošću ljudi. „Anđićevi junaci dobro znaju da ne mogu kontrolisati ni sve svoje ćelije u organizmu i narediti im da u jednom času jedna od njih ne počne nekontrolisano da se množi, a kamoli veliki svet koji počinje odmah iza njihovih otvorenih kapaka svakog jutra kada ustanu, otvore oči i požele da budu neko drugi. U ovom tragičnom raskoraku naselio se realizam ovog pisca koji u svakom trenutku može da se pročita kao magijski realizam“, ističe pored ostalog Gatalica o ovom Anđićevom delu. Ana Marija Šua pišući o romanu „Veličina sveta“ kaže da na radost čitalaca prozu Branka Anđića određuju osećajnost, humor, ironija i inteligencija: „Jedan roman može biti veliki pričajući naizgled male priče. U ovom velikom romanu, čitav svet ima tačno veličinu iluzija i želja njegovih likova. Istorija jedne zemlje otkriva se kroz porodičnu priču ispričanu osećajno, s puno nežnosti ali nikako sladunjavo. Ona je oštra kad je to potrebno, uvek iskrena, čak i kad boli.“ Giljermo Martines kaže da tananom setom i izuzetno inteligentnim humorom autor „Veličine sveta“ rekonstruiše jedno minulo doba i svet prošlosti, te da sve podseća na zavodljive nežne knjige kakva je „Pustinjska borba“ Hosea Emilija Pačeka ili na filmove poput „Bioskopa Paradizo“ a da sugestivnom prozom i prefinjenim ekspresivnim rešenjima Branko Anđić oživljava čitavu jednu epohu u svoj njenoj idejnoj složenosti, osećajnosti i običajima, dok njegova dirljiva pripovest pulsira nezaboravnim odjecima.

Negar Džavadi
DEZORIJENTALNA
Službeni glasnik, Beograd

Negar Džavadi, francusko-iranska autorka, pripada novoj generaciji pisaca, većinom nastanjenih u Evropi, koji stvaraju na jeziku svoje nove zemlje. Istražujući svoj identitet i osećanje pripadnosti, neminovno se vraćaju poreklu i korenima, domovini, napuštenoj i voljenoj, čiji značaj raste s udaljenošću ili s nemogućnošću povratka. Roman Negar Džavadi pripada Francuskoj po jeziku i mestu nastanka, a Iranu po stilu pripovedanja, po ljubavi prema domovini i porodici.
Junakinja romana Kimija, rođena u Teheranu, od svoje desete godine živi u izbeglištvu u Parizu. Tragajući za mestom koje bi mogla da nazove svojim, drži na odstojanju svoju porodicu, kulturu i domovinu, sve dok je u čekaonici jedne pariske klinike ne zgrabe džini, duhovi iz prošlosti, i ne počnu da pletu niti priče o tri generacije porodice Sadr: o baki rođenoj u haremu, ocu novinaru i političkom aktivisti, o Kimijinom odrastanju i muzici koja pruža utočište. „Dezorijentalna“ je pripovest o sećanju i identitetu koja će vas nasmejati, rasplakati i naterati da se zamislite; veliki roman o jučerašnjem Iranu i današnjoj Evropi.