Slika kao nedosanjani san

Povodom izložbe u Centru za kulturu Kovin

U generaciji novih crtača i slikara srpske fantastike, te žilave i raskošne biljke, Marijana Rakićević (Čačak, 1992) pojavila se kao jedna od originalnijih. Na ovu slikarku skrenula je pažnju i njena samostalna izložba u Centru za kulturu Kovin, održana u maju. Pravila lepog pisanja nalažu da se na početku izbegne biografski momenat i vrednuje samo delo, međutim, od toga će se ovde odstupiti, iz ličnih i objektivnih razloga, pre nego što se pokuša otključavanje neke od tajni sveta ove crtačice i slikarke. Diplomirala je 2015. godine kao student generacije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku zidno slikarstvo. Master primenjenog slikarstva postala je od 2016. godine. Od 2010. do 2020. priredila je četiri samostalne izložbe i učestvovala na dvadeset šest grupnih. Dobitnica je nagrade iz Fonda „Aleksandar Tomašević“ za najbolji godišnji uspeh na osnovnim studijama za školsku 2013/2014, kao i nagrade iz Fonda „Miodrag Vujačić Mirski“, koja se dodeljuje za portret najviših umetničkih dometa svih akademskih studija iz oblasti primenjenog slikarstva za školsku 2014/2015. godinu. Tomašević i Mirski su veliki slikari i čast je dobiti njihovu nagradu, posebno je Mirski vešto realistički slikao aktove i portrete, što je blisko nastavi na studijama. Dve godine bila je stipendista Fonda za mlade talente – Dositeja. Pored crteža i štafelajnog slikarstva, bavi se izradom fresaka, ikona i mozaika. Dela joj se nalaze u nekoliko privatnih kolekcija u Srbiji i u inostranstvu.

Bili bi to opšti, javni razlozi isticanja rada ove umetnice. Privatni je sledeći, nimalo manje važan i vredan. Pisac ovog teksta je 2015. godine video izvanrednu samostalnu izložbu crteža ove umetnice u Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i bio iznenađen. Slikarka je tek diplomirala i s dvadeset tri godine uradila krajnje zrele i ozbiljne crteže. Bio je to razlog da njena ostvarenja uvrsti u knjigu na srpskom i engleskom jeziku „Ars phantastica. Atlas crteža i tekstova. An atlas of Drawings and Texts“. Reč je o kapitalnoj knjizi, verovatno jedinoj te vrste u svetu, objavljenoj u Beogradu 2017. godine u izdanju Grafike Jakšić, na skoro sedam stotina strana. Marijana Rakićević je najmlađa umetnica u takvom izdanju o srpskoj fantastici, toj ponornici, koja povremeno svojim ćudima izbija na površinu istorije. Njeni crteži se nalaze između ostvarenja pedeset pet najboljih srpskih i crnogorskih crtača i crtačica, od kojih neki nisu više ni živi, tačnije knjiga se završava s njom, kao najmlađom.
Likovni svet ove slikarke krajnje je samosvojan, ona ništa ne duguje velikim prethodnicima iz grupe Mediala, na koje se mnogi među njenim vrsnicima oslanjaju. Nije nikakav epigon već hrabro, skoro usamljeno, gazi vrletima mašte, uz svu ličnu skromnost koja je krasi. Naoružana tim neophodnim vrlinama, krenula je u duhovnu avanturu, u tamni vilajet imaginacije, u njen unutrašnji svet vizija kojim caruju otmene ali zamračene, krhke i nežne, te opasne i nimalo naivne figure. Nasuprot kanonske, staroegipatske, grčke i vizantijske lepote, pojedini veliki ili hrabri umetnici razvijali su iracionalnu lepotu, putujući njenim nepreglednim prostranstvom. Iracionalizam ne mora uvek da pripada sferi zla, još je Jung suprotno od Frojda upozorio da se nepravedno podsvest optužuje, mnogi zločini učinjeni su svesno a često i iz racionalnih razloga. Iracionalizam ove mlade umetnice hrli ka poljima intuicije, tamo gde je za crtež neophodno samo „negovanje unutrašnjih biljaka“, kako kaže legendarni crtač Uroš Tošković. Iz tog „cveća zla“, iz opojnog maka boga Hipnosa, cvetaju vizije i snoviđenja Marijane Rakićević, izrasta začudni, oneobičeni, izmaštani svet linija, senki, figura i likova. Njena fantastika (a ima raznih vrsta tog metastila, koji objedinjuje sve ostale) jeste intuitivna, otvorena ka unutrašnjem saznanju, prema viđenju stvari pomoću unutrašnjeg, „trećeg oka“ vizija duhovnih svetova, onog koje može, kako su verovali stari Kinezi, da bude i vatreno, jer vidi demone. Marijana

Rakićević jasno razaznaje i definiše karakteristike svojih spodoba i lepih figura, one su uvek ličnosti, a ne opšti tipovi, precizno crtački i likovno određene u smislu studije i dorađenosti umetničkog poštenja koje započinje sa germanskom školom i severnom renesansom. Na granici grotesknog, koje je i najpre fantastično, ali nikada karikaturalno, žive njeni likovi, Madone i kavaliri iz senke. Umesto kanonske, ikoničke, ona istražuje slobodnu, nesputanu, iracionalnu lepotu zaumnog sveta, onog iza fizike i dana, iz carstva metafizike i noći, kada granice svetova popuštaju a nesaznatljivo se ukazuje kao bliže i jasnije. Umetnica kaže da svojim radom istražuje pre svega sopstvenu podsvest. To su one, kako bi rekao jedan drugi veliki slikar razuzdane mašte, „vesti iz nesvesti“, direktni uvidi u paralelni, dnevnih hirova lišeni svet. Marijana Rakićević se kreće gracilno po njemu, ubira cvetove finih snoviđenja, kod nje nema grubosti ni vulgarnosti. Smelo zalazi u iracionalizam koji ima svoje sopstvene zakone, zakone noći, toliko drugačije od dnevnog naloga.
Tvrdimo da postoji iracionalna lepota u delu ove umetnice misleći i da nema ničeg iracionalnijeg od pojave anđela kao Božjeg izaslanika, kao što je i Lucifer pre pada bio najlepši i najsjajniji anđeo. Okultni svet takođe zna za svoje svetlosti, konvulzivne i opasne, magijaške, a to pominjemo pošto svet ove crtačice i slikarke opstoji na nemogućoj granici između svetlosti i tame, linije i boje, lica i maske, lika i ogledala, gotike i baroka, anđeoskog i demonskog. Nove u njenom radu nisu samo metamorfoze, unapređenje u pravcu magijskog principa pretvorbe, za koji zna likovnost kao i književnost, već i aglomeracije, zdruzgavanja, gomilanja formi iz kojih zrcali poneki čist, jasan i lep lik. Možda je sve to što stvara ova slikarka samo, kako ona kaže, izraz rada sa energijama koje oseća i stomakom. Kao da sve to nije ništa drugo do imaginarni pokušaj povratka u jaje, u savršenu formu, koju često predstavlja, u idealno prirodno i kosmičko stanje, ni spavanja niti buđenja, u nedosanjani san.