Dvadeset drugi Gitar art festival Digital Revolution i Festival stare muzike

Međunarodni 22. Gitar art festival održan je od 1. do 5. juna pod sloganom Digital Revolution. Digitalno se ogledalo u direktnom i odloženom prenosu nekih koncerata na RTS3 i RTS Planeti

Posle svečanih govora na početku Međunarodnog 22. Gitar art festivala, dugo iščekivani koncert popularne gitarske supergrupe 40 Fingers, odlagan tri puta zbog pandemije, otvorio je festival 1. juna u Kombank dvorani. Italijanski gitarski kvartet u programu GuitarRhapsody predstavio je filmsku muziku, autorske pesme i popularne obrade pop i rok hitova u posebnom aranžmanu za četiri gitare. Sve je bilo simpatično i pitko, uživali su i muzičari (Mateo Brenči, Emanuele Grafiti, Enriko Milanezi, Andrea Vitori) i publika u poznatim hitovima uz solo improvizacije. Najbolji su bili obrada Boemske rapsodije, Sound of silence Sajmona i Garfankela i tema Darta Vejdera iz Ratova zvezda, što je zazvučalo pomalo ironično jer je publika bila maskirana. Planirani bisevi prikazali su nameru takmičenja sa Markom Knopflerom u numeri Sultans of swing, ali… Prijatno veče slavlja gitare.

Koncept festivala obuhvatio je premijere savremenih ostvarenja, pa su tako Megaron Končerto za gitaru i gudački orkestar ruskog kompozitora Nikite Koškina prvi put u Beogradu izveli Amalija Miler i Gudački orkestar Makris s dirigentom Predragom Gostom, koji je očito aktivan ne samo u ranoj muzici. Megaron Končerto predstavlja kapitalno delo za gitaru koje od izvođača traži pomeranje tehničkih granica u izvođenju. Velikim zahtevima pre svega je odgovorio orkestar, koji je praktično bio drugi solista. Bravo za koncert-majstora u trećem stavu, ali i za sve muzičare orkestra. Solistkinja je virtuozno pokazala svakakve zahvate na gitari, ali nema toga što već nismo videli. Koncert je dugačak, zahtevan, eklektično slušljiv, i verovatno će imati svoj uspešan put na svetskim podijumima.

Po običaju je nastup Vlatka Stefanovskog protekao burno. Neobuzdane improvizacije na makedonske narodne teme (Makedonsko devojče, Ogreala mesečina, Kasapsko oro, Jovano Jovanke…) i numere iz repertoara grupe Leb i Sol oduševile su publiku, što je sasvim normalno za ovog neobičnog i posebnog muzičara. Na koncertu je imao i gosta, pevača i trombonistu Vukašina Markovića, s kojim je pokušan nekakav fjužn u nemogućoj misiji. Trombon je mumlao, dečko je malo pevušio, sve je srećom kratko trajalo. Pred kraj Vlatkov furiozni tempo se ublažio lepim baladama. Bis, urnebesno Kalajdžijsko kolo, ovacije, i, naravno, želja da se što pre vrati na beogradsku scenu, uz podsećanje na Kings of the strings odakle je sve počelo.

Paralelno se u Beogradu odvijao Festival stare muzike. Tu je u isto vreme sa Stefanovskim (3. jun) Beograd mogao da čuje još jednog solistu na žičanim trzačkim instrumentima – izvanrednog Andreja Jovanića na francuskoj solo teorbi i baroknoj gitari, u retko izvođenom programu Svita francuskog kompozitora 17. veka Roberta de Vizea. Njegova muzika predstavlja vrhunac instrumentalnog stila doba francuskog baroka i prakse izvođenja muzike na teorbi, gitari i lauti. Andrej Jovanić savršeno vlada svim svojim komplikovanim instrumentima i velika je šteta što se festivali nisu uskladili oko datuma. Šteta je i što se Gitar art festival ne bavi ranom muzikom, jer tu bi tek bila moguća kreativna i plodonosna saradnja na radost beogradske publike.

Festival je svečano zatvoren 5. juna na Kolarcu, koncertom SO RTS-a (Bojan Suđić), svetskom premijerom koncerta za gitaru i simfonijski orkestar Recuerdos de Belgrado (Uspomene iz Beograda) nemačkog kompozitora i gitariste Hoakina Klerča, posvećenom Gitar art festivalu i direktoru Bošku Radojkoviću. Solisti su bili Marko Tamajo iz Austrije, David Martines i Rafael Agire iz Španije i sam Klerč. Albinonijev Adađo je iz nekog razloga bio uvodna numera, možda samo da istakne prvu violinu. Klerčova Fantasía en los Jardines de Fallaza četiri gitare, orkestar i hor posvećena je kompozitoru Manuelu de Falji i njegovom klavirskom koncertu Noches en los Jardines de España. Sledio je koncert posvećen Beogradu sa solistom Markom Tamajom. Klerč je koristio folklorne poznate teme, obavezno Đurđevdan, dok je treći stav kreativan preplet balkanskih tema u obradi. Autor tvrdi da Beograd ima posebnu energiju i okuplja najbolje gitariste iz celog sveta. Osim glavnih nastupa, u pet dana održani su i drugi koncerti (portugalska zvezda Betenkur, naše zvezde Vukajlović i Jelačić, izraelski Tal Hurvic), master-klasovi, takmičenja i sve ono što ovaj festival čini jednim od najboljih u Evropi.