Двадесет други Гитар арт фестивал Digital Revolution и Фестивал старе музике

Андреј Јованић

Међународни 22. Гитар арт фестивал одржан је од 1. до 5. јуна под слоганом Digital Revolution. Дигитално се огледало у директном и одложеном преносу неких концерата на РТС3 и РТС Планети

После свечаних говора на почетку Међународног 22. Гитар арт фестивала, дуго ишчекивани концерт популарне гитарске супергрупе 40 Fingers, одлаган три пута због пандемије, отвoрио је фестивал 1. јуна у Комбанк дворани. Италијански гитарски квартет у програму GuitarRhapsody представио је филмску музику, ауторске песме и популарне обраде поп и рок хитова у посебном аранжману за четири гитаре. Све је било симпатично и питко, уживали су и музичари (Maтео Бренчи, Емануеле Графити, Енрико Миланези, Андреа Витори) и публика у познатим хитовима уз соло импровизације. Најбољи су били обрада Боемске рапсодије, Sound of silence Сајмона и Гарфанкела и тема Дарта Вејдера из Ратова звезда, што је зазвучало помало иронично јер је публика била маскирана. Планирани бисеви приказали су намеру такмичења са Марком Кнопфлером у нумери Sultans of swing, али… Пријатно вече славља гитаре.

Концепт фестивала обухватио је премијере савремених остварења, па су тако Мегарон Кончерто за гитару и гудачки оркестар руског композитора Никите Кошкина први пут у Београду извели Амалија Милер и Гудачки оркестар Макрис с диригентом Предрагом Гостом, који је очито активан не само у раној музици. Мегарон Кончерто представља капитално дело за гитару које од извођача тражи померање техничких граница у извођењу. Великим захтевима пре свега је одговорио оркестар, који је практично био други солиста. Браво за концерт-мајстора у трећем ставу, али и за све музичаре оркестра. Солисткиња је виртуозно показала свакакве захвате на гитари, али нема тога што већ нисмо видели. Концерт је дугачак, захтеван, еклектично слушљив, и вероватно ће имати свој успешан пут на светским подијумима.

По обичају је наступ Влатка Стефановског протекао бурно. Необуздане импровизације на македонске народне теме (Македонско девојче, Огреала месечина, Касапско оро, Јовано Јованке…) и нумере из репертоара групе Леб и Сол одушевиле су публику, што је сасвим нормално за овог необичног и посебног музичара. На концерту је имао и госта, певача и тромбонисту Вукашина Марковића, с којим је покушан некакав фјужн у немогућој мисији. Тромбон је мумлао, дечко је мало певушио, све је срећом кратко трајало. Пред крај Влатков фуриозни темпо се ублажио лепим баладама. Бис, урнебесно Калајџијско коло, овације, и, наравно, жеља да се што пре врати на београдску сцену, уз подсећање на Kings of the strings одакле је све почело.

Паралелно се у Београду одвијао Фестивал старе музике. Ту је у исто време са Стефановским (3. јун) Београд могао да чује још једног солисту на жичаним трзачким инструментима – изванредног Андреја Јованића на француској соло теорби и барокној гитари, у ретко извођеном програму Свита француског композитора 17. века Роберта де Визеа. Његова музика представља врхунац инструменталног стила доба француског барока и праксе извођења музике на теорби, гитари и лаути. Андреј Јованић савршено влада свим својим компликованим инструментима и велика је штета што се фестивали нису ускладили око датума. Штета је и што се Гитар арт фестивал не бави раном музиком, јер ту би тек била могућа креативна и плодоносна сарадња на радост београдске публике.

Фестивал је свечано затворен 5. јуна на Коларцу, концертом СО РТС-а (Бојан Суђић), светском премијером концерта за гитару и симфонијски оркестар Recuerdos de Belgrado (Успомене из Београда) немачког композитора и гитаристе Хоакина Клерча, посвећеном Гитар арт фестивалу и директору Бошку Радојковићу. Солисти су били Марко Тамајо из Аустрије, Давид Мартинес и Рафаел Агире из Шпаније и сам Клерч. Албинонијев Адађо је из неког разлога био уводна нумера, можда само да истакне прву виолину. Клерчова Fantasía en los Jardines de Fallaза четири гитаре, оркестар и хор посвећена је композитору Мануелу де Фаљи и његовом клавирском концерту Noches en los Jardines de España. Следио је концерт посвећен Београду са солистом Марком Тамајом. Клерч је користио фолклорне познате теме, обавезно Ђурђевдан, док је трећи став креативан преплет балканских тема у обради. Аутор тврди да Београд има посебну енергију и окупља најбоље гитаристе из целог света. Осим главних наступа, у пет дана одржани су и други концерти (португалска звезда Бетенкур, наше звезде Вукајловић и Јелачић, израелски Тал Хурвиц), мастер-класови, такмичења и све оно што овај фестивал чини једним од најбољих у Европи.     


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.