Danska veza

Kako, i zašto, američka Agencija za nacionalnu bezbednost (NSA) prisluškuje svoje saveznike u Evropi? I zbog čega se stara, ali veoma neprijatna afera prisluškivanja nemačke kancerake Angele Merkel pretvorila u novu i deset puta goru i opasniju po stabilnost evroatlantskih integracija

Evropsku uniju ovih dana potresa nova afera prisluškivanja koja je pokrenuta na osnovu rezultata zajedničke istrage uglednih evropskih medija. Iako se radi o pokušaju da se definitivno razjasni stara afera iz 2013. godine o prisluškivanju nemačke kancelarke Angele Merkel, ono što je otkriveno daje daleko neprijatniju sliku i otkriva daleko veće dimenzije zloupotreba i nezakonitog rada američkih obaveštajnih službi na prostoru „simbola zakonitosti i ljudskih prava“ – Evropske unije.

PARTNERSKO PRISLUŠKIVANJE Nesporno je utvrđeno da je američka Agencija za nacionalnu bezbednost u periodu od 2012. do 2014. godine sistematski prisluškivala veliki broj lidera najznačajnijih država EU, i da im je to omogućila i u tome im pomagala danska vojnoobaveštajna služba (FN).
S teritorije Danske prisluškivani su lideri Švedske, Norveške, Holandije, Francuske i Nemačke, a kuriozitet je u tome što je danska obaveštajna služba omogućila Amerikancima da prisluškuju i neka danska ministarstva nadležna za industriju i proizvodnju oružja.
Jasno se vidi i da je težište te operacije bilo na Nemačkoj, vodećoj državi EU, gde nisu prisluškivali samo kancelarku Angelu Merkel i njen kabinet, nego i predsednika Franka Valtera Štajnmajera, neka ministarstva, pa čak i opozicione lidere.
Sada kompletne nacije uvređeno traže objašnjenje, pre svega od svojih lidera, a u krajnjoj liniji i od američke administracije. Evropski lideri su zgranuti i ljuti, ali u isto vreme veoma suzdržani i blagi u svojim izjavama koje su slične kao jaje jajetu – da je prisluškivanje među prijateljskim i partnerskim državama nedopustivo. Očito da niko od njih ne želi konfrontaciju s Amerikancima, te nastoje da se nova afera zataška kao i ona stara. U slučaju stare afere, da bi se smanjio pritisak javnosti, u Nemačkoj je bio pokrenut sudski proces protiv aktera nezakonitog prisluškivanja, ali je ubrzo prekinut s objašnjenjem da se nezakonitosti ne mogu dokazati na sudu.

[restrict]

ULOGA NATO-a Evropske lidere ne muče samo drskosti Amerikanaca nego i devijacije u sopstvenim obaveštajno-bezbednosnim službama koje su uvek spremne da bez znanja svoje vlade pružaju nezakonitu pomoć moćnim prekookeanskim partnerima. U prošloj aferi bilo je jasno da su pojedini funkcioneri nemačke BND koristili delove službe kako bi pomogli Amerikancima da prisluškuju njihovu kancelarku. Sada su nešto slično učinili Danci. Naravno da se svi u Evropi pitaju kako je to moguće, i šta preduzeti da se to ne bi ponovilo.
Ali kako to američki obaveštajci uspevaju da „zavrbuju“ svoje kolege u državama EU da rade nezakonito u njihovu korist, pa i protiv interesa vlastite države?
NATO nema svoje obaveštajno-bezbednosne službe, i u obaveštajnom i bezbednosnom smislu oslanja se na brojne službe država-članica. Vodeća uloga u alijansi pripada Americi, kako o pitanju komandovanja združenim formacijama NATO država, tako i o svim ostalim pitanjima.
Kao što je jasno definisano da tim formacijama može komandovati samo američki general, tako i u obaveštajno-bezbednosnom smislu vodeću i koordinatorsku ulogu imaju američke obaveštajno-bezbednosne službe. Jedina obaveštajna služba koju Amerikanci iskreno poštuju i smatraju sebi ravnom jeste britanska MI6. Svima drugima, nekima manje, nekima više, umesto kao partneri nameću se kao tutori. Tako se i partnerstvo s obaveštajnim službama EU vremenom pretvorilo u opšteprihvaćeni stav da Amerikance uvek treba poslušati i pružiti im pomoć u svemu što zahtevaju. Takav stav se formirao davno, odmah nakon završetka Drugog svetskog rata iz koga su samo američke i britanske službe izašle kao prekaljene i moćne, dok su njihovi evropski partneri od njih „učili zanat“.

MALIGNI RUSKI UTICAJ Dok se moćni političari EU poniženi čude šta ih je snašlo i kako je moguće da se njihove obaveštajno-bezbednosne službe olako odlučuju da stvaraju uslove Amerikancima da ih prisluškuju, a po zakonu i prirodi svog posla su baš oni dužni da ih kontraobaveštajno štite, treba da pođu od sebe. Upravo oni, lideri država EU, ponašaju se podanički i servilno prema ličnostima iz američke administracije, a sada se čude što se tako servilan odnos preslikao i na njihove obaveštajne službe. Odavno su šefovi i operativci obaveštajnih službi država EU naučili da je zbog sopstvene karijere Amerikance najbolje poslušati. Sem toga, planove obaveštajnih operacija za potrebe NATO-a prave Amerikanci, dok ostali samo u njima učestvuju. Konačnu ocenu uspeha njihovog angažmana daju oni, a to i te kako utiče na njihove karijere.
Amerikanci namerno preuveličavaju „rusku opasnost“ kada je EU u pitanju i stvaraju sliku da ruske obaveštajne prodore i obaveštajne igre njihovi evropski partneri bez njih ne mogu ni da otkriju, a kamoli da ih raskrinkaju i spreče. Tako bi se svako odbijanje američkih zahteva, koji se pravdaju otkrivanjem ruskih špijuna, protumačilo kao sabotiranje borbe protiv „malignog ruskog uticaja“. Zašto bi se onda neko od operativaca ili šefova službi država EU izlagao takvim optužbama i padao u nemilost moćnih prekookeanskih kolega? Sem toga, za njihove tajne operacije prisluškivanja ionako niko u Evropi neće saznati jer se njihovi planovi ne predočavaju evropskim liderima.

SUVERENOST I POVERENJE Da su s tim planovima upoznati američki moćnici, možemo se kladiti. Zato javnost EU traži da se otvoreno postavi pitanje američkom predsedniku Bajdenu, prilikom dolaska na samit u Evropu, jer je on u vreme prisluškivanja evropskih lidera bio potpredsednik SAD. Male su šanse da se to dogodi jer, kako je primetio jedan poslanik Bundestaga: „Nismo mi dovoljno suvereni da bismo to mogli da pitamo.“
Evropske vlade i predsednici država sada stvarno imaju razloga za brigu. Ne samo da je potpuno poljuljano poverenje prema Amerikancima nego i između država EU. Trenutno svi napadaju Dansku i traže objašnjenje kako su dozvolili da se s njene teritorije prisluškuju druge države EU, a u isto vreme su potpuno svesni da će to sutra učiniti obaveštajci neke druge zemlje, možda i njihove.
Tragično je što prisluškivanje lidera nisu otkrile njihove (evropske) službe, nego slučajna „provala“ u američkom obaveštajnom sistemu. Da te podatke nije izneo obaveštajac CIA i NSA Edvard Snouden, verovatno se nikada za to ne bi saznalo i obaveštajna operacija prisluškivanja evropskih lidera odvijala bi se do danas. Snouden je radio na području elektronske špijunaže, ali je, razočaran masovnim nezakonitim radom američkih agencija, odlučio da postane „zviždač“. Još daleke 2013. godine obelodanio je ogroman broj tajnih dokumenata, između ostalog i operaciju prisluškivanja lidera EU, ali je zbog optužbi za izdaju morao da pobegne i zatraži politički azil u Rusiji. Nakon toga, podatke je sukcesivno dopunjavao i proširivao, a poslednja njegova informacija je veoma neprijatna za novog američkog predsednika jer Snouden tvrdi da je Bajden bio upoznat sa spornom operacijom prisluškivanja. Činjenica da se istrage prepuštaju novinarima govori o suzdržanosti reakcija evropskih država kada su u pitanju SAD. Ni u Danskoj, ni u Nemačkoj obaveštajci koji su stvarali uslove Amerikancima nisu smenjeni zbog toga, nego su izmišljeni neki drugi razlozi ili su pritiscima prinuđeni da daju ostavke.

TERORISTIČKI IZGOVOR Da ne spominjemo masovna prisluškivanja vezana za terorizam kao bezbednosnu pretnju, koja su u mnogim državama EU podstakle i organizovale upravo američke obaveštajne službe. Redovno se radilo o nasumičnom, znači, nezakonitom prisluškivanju više desetina hiljada ljudi.
I u ovoj oblasti Amerikanci su bili neka vrsta organizatora i koordinatora. Evropske službe obezbeđivale su uslove i pružale podršku. Njihove baze podataka o teroristima bile su daleko bogatije u odnosu na sve druge države, kao i tehnička podrška koja je omogućavala masovna prisluškivanja i automatsku selekciju. Teroristička opasnost je Evropljane prinudila da ih prihvate oberučke. Da li su Amerikanci to zloupotrebili? Pa naravno da jesu – prisluškivali su koga su hteli i koliko su hteli.

AMERIČKA MOTIVACIJA Ali postavlja se pitanje zašto Amerikanci nemaju poverenja u svoje evropske partnere, i zašto se odlučuju na tako rizične obaveštajne operacije koje mogu poremetiti stabilnost evrointegracija?
Naravno da je pravi i jedini razlog prisluškivanja lidera država EU od strane američke NSA – nepoverenje. Nije ono nastalo juče, ali je dopunski problem što to nepoverenje vremenom raste zbog sve veće kolizije u njihovim interesima. Već ima ozbiljnog negodovanja što američki interesi uvek imaju prioritet u odnosu na evropske države.
Ključno interesovanje obaveštajnih službi SAD odnosi se na ekonomsko povezivanje Nemačke i Rusije, zato što je isuviše logično i veoma potrebno i jednima i drugima do mere da taj ekonomski interes postepeno nadjačava geostrateške interese i projekcije SAD.
Nemačka je svetska industrijska sila kojoj nedostaju energenti, sirovine i tržište. Rusija joj, zahvaljujući svojoj veličini i prirodnim resursima, sve to nudi toliko povoljno kako im niko drugi ne može ponuditi, naravno, u svom interesu jer im je teško naći drugog kupca i poslovnog partnera kakav je Nemačka.
Taj ekonomski interes polako se preslikava i na druge države EU. Stara procena američkih obaveštajaca, da bi tako jako ekonomsko partnerstvo moglo prerasti u političko, sve vreme je veoma aktuelna, jer u tom slučaju SAD postaju suvišne u Evropi. U tom slučaju nestala bi „ruska opasnost“ na kojoj insistiraju Amerikanci, evroatlantske integracije izgubile bi smisao i geostrateški odnos velikih sila potpuno bi se promenio.
Zato je u težištu rada američke NSA nemački politički vrh, ne samo aktuelni nego i potencijalni. Možemo slobodno reći da prisluškivanje ostalih evropskih lidera može povremeno i prestati, ali nemačkih nikada, jer bi to značilo da Amerikanci prepuštaju slučaju buduća dešavanja. Amerikanci hoće da znaju i šta lideri država EU rade – to je isuviše lako – i šta oni misle i šta planiraju u budućnosti. U slučaju Nemaca, hoće da znaju i ono što kriju u podsvesti. Ako se pri tome dočepaju materijala kojima mogu da ih kompromituju i ucenjuju, tim bolje.
Tako da nije čudo što su evropski istraživački novinari utvrdili da Angela Merkel nije prisluškivana samo dve godine nego deset godina neprekidno. Kada bi istraživanje obavili pravi stručnjaci za obaveštajni rad, sigurno bi zaključili da prisluškivanje nikada nije prekidano, od Drugog svetskog rata pa sve do danas. Amerikanci Nemcima nikada nisu poverovali, pogotovo kadrovima koji su nikli u Istočnoj Nemačkoj, jer fobija o Štaziju traje do danas.
Sada je težište američkog obaveštajnog angažovanja na istraživanju najboljeg načina za presecanje ili barem smanjenje prodaje ruskog gasa Nemačkoj i drugim državama EU. Procenjuju da bi tako isključili glavni motor ruskog uzleta. Uspeli su da destabilizacijom Ukrajine zatvore najvažniji naftovod. Međutim, otvaraju se i grade drugi koji to uspešno nadoknađuju, kao što su „Turski tok“ i „Severni tok 2“ (u završnoj fazi izgradnje). Male su šanse da Amerikanci ucenama to spreče – korist je isuviše velika a alternative koje nude potpuno su besmislene jer su daleko skuplje. Nisu Evropljani ludi da se sa sudbinom svoje industrije kockaju dopremanjem gasa brodovima iz SAD ili nekim fantomskim gasovodima iz Azije i Afrike.
Nedostatak realnog razloga za distanciranje država EU od Rusije SAD nadoknađuju nametanjem besmislene konfrontacije. Tako nije slučajno što su u obaveštajne igre s Aleksejem Navaljnim, koji je školovani američki agent, maksimalno uključili nemački BND i druge nemačke državne institucije, i što su u hibridne napade na Ukrajinu namerno upleli dobar deo obaveštajnih službi EU.
Moraju se naći načini za stvaranje veštačkog razdora između EU i Rusije, posebno Nemačke i Rusije, ma koliko to bilo riskantno jer su u suprotnom, kako to oni cene, ugroženi vitalni interesi SAD i NATO-a. Zato tajna i nezakonita prisluškivanja lidera EU neće prestati. Samo će se tražiti drugi načini realizacije supertajnih obaveštajnih operacija prema „prijateljima i partnerima“.

[/restrict]