Ustav po meri Brisela

Suverenost države i nezavisnost sudija (1. deo)

Mada je Vlada još 4. decembra 2020. podnela Narodnoj skupštini predlog za promenu Ustava u delu u koji se tiče pravosuđa, nadležni skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je ovaj predlog prvi put razmatrao tek nedavno, 16. aprila. Očekivalo se da će na ovoj sednici skupštinski Odbor, shodno ovlašćenju iz čl. 142 st. 2. Poslovnika Narodne skupštine, utvrditi da li je predlog za promenu Ustava podnet od strane ovlašćenog predlagača i u propisanoj formi, da bi potom o predlogu odlučivala Narodna skupština. Umesto toga, Odbor je samo konstatovao da je Narodna skupština primila predlog za promenu Ustava, a sednica je završena donošenjem odluke o pokretanju aktivnosti u postupku promene Ustava.

IZNENAĐENI PREPORUKOM EVROPSKE KOMISIJE Ovakvom je odlukom Odbor za ustavna pitanja izašao iz okvira onih ovlašćenja koja ima u prvoj fazi revizionog postupka – fazi podnošenja i usvajanja predloga za promenu Ustava. U ovoj fazi postupka za promenu Ustava Odbor za ustavna pitanja, kao i Narodna skupština, striktno su vezani predlogom ovlašćenog predlagača, kako je to svojevremeno primetio Ratko Marković, pa stoga ne mogu u vezi s promenom Ustava preduzimati nikakve druge samostalne aktivnosti, kao što je to u ovom slučaju Odbor učinio. Takve aktivnosti Odbora se ne mogu podvesti pod javnu raspravu o promeni Ustava, koju inače Ustav od 2006. ne predviđa, ali bi, po rečima V. Petrova i M. Stankovića, zbog zahteva transparentnosti ova mogla „da bude ’smeštena’ između usvajanja predloga za promenu Ustava i usvajanja akta o promeni Ustava“. U svakom slučaju, javna rasprava je bespredmetna pre nego što skupštinski Odbora za ustavna pitanja izradi nacrt amandmana, odnosno akta o promeni Ustava.
Tumačenje po kome bi Odbor i Narodna skupština samo trebalo da u zvaničan predlog ustavnih amandmana pretoče tekst amandmana koje je 2018. izradilo Ministarstvo pravde kosi se s ustavnim načelom podele vlasti, pošto je Narodna skupština jedini nosilac ustavotvorne vlasti. Da je takvo tumačenje, nažalost, blisko članovima Vlade Srbije, potvrdila je na sednici Odbora ministar pravde Maja Popović, ukazavši poslanicima kako se navedeni nacrt amandmana od 2018. „može posmatrati kao sastavni deo predloga za promenu Ustava“. Društvo sudija Srbije je u svom poslednjem saopštenju iskazalo čuđenje što je i Evropska komisija u Izveštaju za 2020. preporučila Srbiji da u revizionom postupku pođe od nacrta amandmana od 2018. To što su se članovi Društva sudija „iznenadili“ preporukom Evropske komisije koja, kada je u pitanju Srbija, ignoriše podelu vlasti kao temeljno načelo vladavine prava, samo pokazuje da je našim sudijama, po svemu sudeći, nepoznato upozorenje Mila Lompara da se moraju „razdvojiti zapadne vrednosti od zapadnih interesa“.

MOTIV ZA TAJM–AUT Motiv zbog kojeg je skupštinski Odbor za ustavna pitanja odlukom od 16. aprila zapravo uzeo tajm-aut u najavljenom postupku promene Ustava, može se pronaći u objašnjenju koje je na sednici Odbora pružio predsednik Skupštine Ivica Dačić. Iz njegove izjave se jasno vidi da je vlast svesna da u postupku promene odredbi Ustava o sudskoj grani vlasti protiv sebe ima dovoljno jasan i čvrst stav pravosudne struke i većeg dela ustavnopravne nauke, da nacrt ustavnih amandmana iz 2018. godine sadrži rešenja koja su „lošija od već postojećih i umanjuju dostignuti nivo nezavisnosti sudstva i samostalnosti javnog tužilaštva“.
Protivljenje pravosudne struke kulminiralo je u stavu Društva sudija Srbije, s kojim je ovih dana upoznata Narodna skupština, da „Ustav ne treba sada menjati i s obzirom na značaj društvenih promena koje su vezane za promenu Ustava, potrebu da se postigne što šira saglasnost o promenama, i na složenost procedure, koja mora biti pažljivo osmišljena i sprovedena, što zahteva duži vremenski period, te je ne treba oročavati, naročito ne na kratak rok do sledećih izbora“. Imajući to u vidu, Društvo sudija u istom saopštenju sugeriše kako „mnogi nedostaci Ustava mogu biti otklonjeni kako izmenom propisa (zakona, Sudskog poslovnika), tako i primerenijim ponašanjem političara“. Ovakav stav Društva sudija u suštini je komplementaran stavu većine opozicionih stranaka, što na sednici Odbora nije prećutao ni Dačić, prema kome sadašnji saziv Narodne skupštine nema legitimitet za ustavnu reviziju, budući da je proistekao iz izbora koje je najveći deo opozicije bojkotovao.

JEL’ TO TO? Da vlastima o ovom pitanju ozbiljnu brigu ne zadaju domaća strukovna udruženja, a još manje opozicija, već da ih znatno više brine neizvesnost u pogledu konačne ocene Evropske komisije konkretnih rešenja iz nacrta ustavnih amandmana Ministarstva pravde, potvrdio je na sednici skupštinskog Odbora Ivica Dačić. Govoreći pred dvojicom predstavnika EU u Srbiji koji su prisustvovali sednici Odbora, Dačić je naglasio kako „nam je veoma važan i stav Evropske komisije, Evropske unije i evropskih institucija u smislu jasnog odgovora na pitanje jel’ to to“. „Nemojte da Narodna skupština radi posao za koji će pred kraj posla neko kazati kako to ipak nije to“, zaključio je on.
Predsednik Skupštine s pravom naslućuje da bi Evropska komisija, u zavisnosti od stepena buduće spoljnopolitičke kooperativnosti srpskih vlasti, pre svega u kosovsko-metohijskom pitanju, mogla u bliskoj budućnosti da upotrebi ustavne promene kao sredstvo pritiska na rukovodstvo Srbije. Istovremeno, i srpske vlasti pokazuju jasnu nameru da ozbiljan unutrašnji stručni i politički deficit u podršci ustavnim promenama nadoknade podrškom iz Brisela. Iako, i po priznanju Društva sudija, vlast u ovom trenutku ima neku vrstu prećutne podrške tzv. Venecijanske komisije Saveta Evrope i Evropske komisije, u političkoj trgovini s Briselom uvek su mogući neočekivani i iznenadni obrti. Posebno stoga što su još 2018. konsultativna veća evropskih sudija i tužilaca iskazala rezervu u pogledu ustavnih rešenja o pravosuđu koje je predložilo Ministarstvo pravde. Zato je Dačić insistirao da Evropska komisija već u ovoj fazi da izričiti „blagoslov“ amandmanima iz 2018, pa je zbog čekanja takvog „blagoslova“ Odbor za ustavna pitanja posegao za svojevrsnim protivposlovničkim tajm-autom.

KRUNSKI DOKAZ Da je Vlada u posao promene Ustava ušla pre svega kako bi ispunila zahteve Brisela, a ne zato što je smatrala da je našim sudijama i tužiocima potrebna bolja ustavna zaštita od političkog uticaja zakonodavne i izvršne vlasti, pokazuju ne samo predložene kozmetičke izmene Ustava iz 2018. nego i tekst obrazloženja vladinog predloga za promenu Ustava. Već u prvoj rečenici obrazloženja ukazuje se da se „Republika Srbija pre dvadeset godina opredelila da krene putem evrointegracija“. Potom Vlada Republike Srbije navodi dva pravna akta iz kojih proističe obaveza Srbije da izmeni ustavne odredbe o pravosudnom sistemu. Jedno je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je Srbija zaključila sa EU, a drugo je Pregovarački okvir Evropske unije za Republiku Srbiju koji „predstavlja dokument Evropske unije“. U vladinom obrazloženju „redosled aktivnosti povodom promene Ustava je definisan na sledeći način: najpre bi trebalo analizirati postojeće odredbe Ustava i predložiti odgovarajuće izmene ’u svetlu mišljenja Venecijanske komisije i u skladu sa evropskim standardima’, zatim ’inicirati promenu Ustava i usvojiti predlog za promenu Ustava u Narodnoj skupštini’, potom izraditi radni tekst amandmana na Ustav i voditi javnu raspravu nakon čega se predlog Ustava upućuje na mišljenje Venecijanskoj komisiji“.
Imajući u vidu da je „suverenost“, rečju Milovana Milovanovića, „neophodan uslov za opstanak države“, a da se za državnu vlast može reći da je suverena ako, po rečima R. Markovića, „odlučuje o uslovima pod kojima postoje i o načinima na kojima funkcionišu subjekti i organizacije na njenoj teritoriji“, onda je ovakva ustavotvorna uloga tzv. Venecijanske komisije, kao i institucija EU, u postupku promene našeg ustava krunski dokaz vazalnog statusa zemlje u procesu pridruživanja EU.
Kada se jednom pristalo da nam Evropska unija SSP-om skroji granice zemlje, protivustavno amputirajući iz njenog sastava Kosovo i Metohiju, zašto se danas ta ista Unija ne bi politički poigravali s ustavnim uređenjem našeg pravosuđa? I sve to u zemlji u kojoj je sudska nezavisnost bila garantovana još daleke 1354. godine.

Nastaviće se